Remove
PageflipFlap.com
<div>О АУТОРУ<br /> Пре свега, захваљујем се колегама<br /> из свих 14 клубова на сарадњи,<br /> документацији и<br /> фотографијама које су ми обезбедили.<br /> Посебну захвалност дугујем<br /> пердседнику Спортског<br /> друштва Владимиру Матићу за<br /> стрпљење и перфекционизам у<br /> детаљима током припреме<br /> целог штива, и генералном секретару,<br /> Спортског друштва Сави<br /> Милосављевићу који ми је обезбедио<br /> комплетну грађу за Фудбалски<br /> клуб „Чукарички“.<br /> Захваљујем се Спортском<br /> друштву „Чукарички“ што сам<br /> део његовог пута.<br /> Рођен је у Шапцу 17. 3. 1960. године. Завршио је Шабачку гимназију, а потом на Факултету за физичко<br /> васпитање у Бограду стекао звање професора физичке културе и наставио постле дипломске студије.<br /> Kао атлетичар више пута је био шампион Југославије и Србије у десетобоју, скоку у даљ, скоку вис, троскоку<br /> и другим дисциплинама. Због склоности ка музици, књижевности и архитектури имао је епитет уметника,<br /> али ипак, био је спортиста. Као капитен екипе „ДИФ-а“ и Београдског Универзитета, као такмичар<br /> учествовао је и у пливању, стоном тенису, стрељаштву и покривао сва места која нису била попуњена у<br /> атлетици. Године 1982. проглашен је за „Најдифовца“ од стране факултета и колега.<br /> Аналитиком и историографијом спорта бави се од почетка студија, и у тој области дипломирао је на<br /> факултету. Наставио је да се бави овим дисциплинама као аналитичар и спортски новинар, а тренутно<br /> припрема докторске тезу из области историје физичке културе.<br /> Као професор у школи добио је небројена признања, како за успехе школских екипа, тако за фер-плеј<br /> и педагошки приступ школском спорту.<br /> Од 1978. до данас члан је ОСИШОС-а, касније Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање омладине<br /> Србије. Од студентских дана је радио на пројектима истраживања у школском спорту, да би двехиљадитих<br /> био координатор на регионалном нивоу и супервизор Олимпијаде у Зрењанину. Оснивач је<br /> Савеза за школски спорт у Шапцу и Савеза за школски спорт Подрњско колубарског региона где је дуги<br /> низ година био генерални секретар.<br /> Као тренер помогао је многим спортистима и екипама да се нађу у врхунском спорту. Радио је у ФК<br /> „Мачва“, РК „Металопластика“, КК „Зорка Ива“, ОК „Зорка“, у Шапцу. Као селектор младе репрезентације<br /> СЦГ у бадминтону, 2000. године, водио је савезну селекцију на Балканским играма у Атини. Од 2002. до<br /> 2006. године био је тренер ватерполиста и пливача у зрењанинском „Пролетеру“. Увек је радио са по неколико<br /> атлетичара, и сви су били национални прваци у својим дисциплинама.<br /> Говори немачки, грчки, енглески и руски језик, због чега је често у име многих спортских савеза и удружења<br /> био „домаћин“ и водич страним и домаћим екипама на међународним спотским и културно – спортским<br /> манифестацијама.<br /> У раскораку између теорије и праксе највише се посветио раду са атлетичарима и индивдуалној кондицији<br /> спортиста (тенис, фудбал, одбојка, кошарка, бадминтон, пливање и ватерполо) о чему је изнео<br /> више интернет, и штампаних публикација.<br /> Ради у Спортском клубу за индивидуално вежбање „СКИВАЛ“ у Београду чији је и оснивач.<br /> У Атлетски клуб „Чукарички“ је дошао 1997. године као тренер, а данас је и генерални секретар клуба.</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Златну генерацију хокејашица „Чукаричког“ чиниле су: Зорица Крстић,<br /> Даринка Златић, Љубинка Милошевић, Љубица Максимовић, Даница<br /> Крстић, Маријета Брајић, Душанка Мићић, Радмила Станојевић, Зорица<br /> Станковић, Даница Крстић, голгетерке Анка Гајић, Љиљана Стефановић<br /> и Нада Станојевић.<br /> Ове девојке направиле су прави „бум“: три године узастопно, од 1957.<br /> до 1960. биле су шампионке Југославије. Све им је полазило за руком.<br /> Бележиле су и ређале победе и нису имале достојног противника. Играле<br /> су брзо и надахнуто.<br /> Репрезентативке СФРЈ су биле Нада и Радмила Станојевић,<br /> Даница Крстић и Љубица Максимовић.<br /> 7. 4. 6. Златна генерација хокејашица<br /> На свом првом наступу за државном првенству за жене, хокејашице са<br /> Бановог брда заузеле су другу позицију иза „Електростроја“ (Загреб). Два<br /> меча су добиле и један изгубиле. Скор им је позитиван 4:3. Последње су<br /> хокејашице Суботице без освојеног бода. Играло се у Загребу 1955. године.<br /> Поново тријумфују у 1958. години, одбраниле су титулу првака<br /> Југославије у нешто јачој конкуренцији од оне у претходној години. И овог<br /> пута нису примиле гол, а осам пута су затресле противничку мрежу и<br /> освојиле пет бодова од шест могућих. Само су нерешено играле са<br /> хокејашицама из Загреба и то екипом „Електростроја“.<br /> У 1959. и 1960. години у женској конкуренцији су се нашле само две<br /> екипе: „Чукарички“ из Београда и „Младост“ из Загреба, односно<br /> „Електрострој“ (Загреб). Прве су биле хокејашице са Бановог брда.<br /> 1959. године:<br /> 1960. године:<br /> У 1956. години, поредак у врху је исти: прве су Загрепчанке, а<br /> Београђанке су поново на другој позицији, с том разликом, што су<br /> „Чукаричанке“ озбиљно угрожавале екипу „Електростроја“.<br /> Већ 1957. године хокејашице „Чукаричког“ први пут суизбиле на прво<br /> место и заслужено понеле титулу првака Ју-гославије. Играле су сигурно<br /> и предузимљиво и нису примиле гол.<br /> 7. 4. 7. Хокејашице на мећународној сцени<br /> И на међународној сцени хокејашице „Чукаричког“ су биле одличне.<br /> Играле су меч с „Бордоом“ у Београду, где су победиле са (3:1), а реванш<br /> У обе женске екипе<br /> „Чукаричког“, и хокеју<br /> на трави, као и у<br /> фудбалу – посебно су<br /> се истицале сестре<br /> Радмила (лево) и<br /> Нада Станојевић<br /> (десно). Биле су<br /> голгетери и<br /> репрезентативке<br /> СФРЈ.<br /> 121</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 5. БИЦИКЛИЗАМ<br /> 7. 5. 1. Бициклистичко-туристички клуб на Чукарици<br /> У породици клубова на Чукарици, после фудбала, смучања и хокеја<br /> на трави, најдуже живи бициклистички клуб. И у овом случају Спортско<br /> друштво „Чукарички“ показало је ширину, разумевање и позитивну намеру<br /> да својом делатношћу популарише и помогне све спортове.<br /> Тако је 12. децембра 1954. године основан Бициклистичко-тури сти -<br /> чки клуб „Чукарички”, а иницијатива је потекла од групе ентузијаста, тј.<br /> браће Петровић (Стевана, Николе и Бошка), затим Слободана Војводића,<br /> Ивана Поповића, Љубише Мажуранског, Мише Велменског, Звонка Еркера,<br /> Александра Дукића, Миодрага Вучетића, Звонка Чрленца и Илије Попова.<br /> На оснивачкој скупштини, у присуству педесетак љубитеља бици -<br /> клизма, за првог председника изабран је инжењер Гајо Булат, иначе<br /> предратни рекордер и пливачки репрезентативац. За секретара изабран<br /> је Илија Попов, бициклистички радник, човек који је најзаслужнији за<br /> покретање бициклистичког спорта у овом крају Београда.<br /> 7. 5. 2. Прве бициклистичке трке<br /> У првих пет година клуб није на такмичарском пољу имао неких<br /> запаженијих резултата. Борио се са почетничким проблемима, настојао<br /> да окупи што више омладинаца и да створи јуниорску екипу, одакле би<br /> црпео таленте за будући сениорски тим.<br /> Бициклисти „Чукаричког“ на паради 1958. године<br /> Јуниорска екипа бициклиста, шездесетих година са председником<br /> клуба Илијом Поповим<br /> Бициклисти са Бановог брда су тек 1958. године учествовали на<br /> тркама. Стартовали су на међународној трци Београд–Петроварадин–<br /> Београд. Старт и циљ био је код Трошарине на новосадском путу, у<br /> дужини од 120 км. Учествовало је 80 возача из 16 клубова. Са Чукарице<br /> најбоље пласирани били су: Никола Петровић, који је заузео 18. и<br /> Александар Дукић, који је заузео 25. место.<br /> 130</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Шаховски клуб „Чукарички” је почео своја такмичења од најнижег<br /> ранга, да би се већ у првој години свог постојања пласирао у Српску<br /> лигу. Наредне године клуб је постао члан Квалитетне лиге Србије.<br /> Лига такмичење с почетка седамдесетих<br /> Са брзопотезног турнира с почетка седамдесетих<br /> У то време ШК „Чукарички“ је имао 85 чланова, а од тога 44<br /> регистрованих код ШСБ, и то: четири мајсторска кандидата, пет<br /> првокатегорника, седам другокатегорника, осамнаест трећекатегорника<br /> и десет ванкатегорника. У току 1969. године шахисти су учествовали на<br /> више од 10 појединачних и екипних турнира. Клуб је организовао два<br /> турнира. На Омладинском првенству Београда учествовало је пет, а на<br /> Омладинском првенству Србије три омладинца.<br /> 7. 6. 3. Први Шаховски општински одбор<br /> Шахисти „Чукаричког“ су се наметнули квалитетом и резултатима, па<br /> је при општинској СОФК-и, на иницијативу ССРН Општине Чукарица и<br /> других организација, основан први Шаховски одбор. То је био и први<br /> општински одбор у нашем главном граду.<br /> Пионирска школа шаха 1970. године<br /> 144</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Од 1990. МИЛИСАВ ПЕТАКОВИЋ, десна<br /> рука председнику Милосављевићу, један је од<br /> најзаслужнијих за обнављање рада клуба.<br /> Био је секретар Клуба од 1991. до 2002.<br /> године и поново изабран 2008. Данас вредан<br /> спортски радник, играч и тренер клуба.<br /> дао свој изузетно плодан допринос развоју спорта и физичке културе на<br /> Чукарици, где је провео целокупни свој спортски и радни век. Добитник<br /> је бројних награда и признања од Града Београда и Општине Чукарица,<br /> међу којима и признање Шаховског савеза Београда.<br /> На иницијативу ШК „Галеника”, у јуну 1990. године дошло је до<br /> припајања овог клуба „Чукаричком“ и од тада је клуб укључен у<br /> Квалитетну лигу Србије. Због реорганизације Квалитетне лиге он се 1994.<br /> године такмичио у Српској лиги, група „Север”, a 1995. године је надмоћно<br /> освојио прво место и пласирао се у Квалитетну лигу Србије.<br /> Победник Српске лиге – група Север 1995. године, и улазак у<br /> Квалитетну лигу Србије – стоје: М. Марковић, Г Јелић, З. Угричић,<br /> С. Милосављевић (председник), Д. Спасеновић (председник Савеза<br /> спортова Чукарице), В. Стевановић, Д. Дакић и Ж. Петровић; седе:<br /> Н. Ристовић, М. Хамовић, Ј. Тодоровић, А. Кнселац, Д. Мијатовић и<br /> М. Петаковић<br /> Врхунски играч и велики борац, дугогодишњи члан „Чукаричког“ МК<br /> Мила Саматовић - Палошевоћ<br /> ШК „Чукарички“ се, у сезони 1997. године, такмичио у Другој савезној<br /> лиги, која је бројала 12 клубова, и заузео је 9. место. Због реорганизације<br /> система такмичења, испада из лиге и поново се такмичи у Квалитетној<br /> лиги Србије, – група Београд, која броји осам клубова. Клуб је заузео<br /> последње место са освојених 21 поеном, са 12 контумација, што значи да<br /> 151</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> 7. 1. 3. ОМЛАДИНСКА ШКОЛА ФУДБАЛА<br /> ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Немамо превише података из ране историје ФК „Чукарички“, али се по<br /> неким фотографијама и сећањима старих чланова клуба може спознати<br /> одакле су израстали играчи „Чукаричког“ и настављали свој фудбалски<br /> пут.<br /> Подмладак ЧСК 1936. године са Дином Станковићем<br /> Подмладак ЧСК из 1931. године<br /> Подмладак ФК „Чукарички“ 1951. године<br /> Подмладак ЧСК из 1935. године<br /> Помладак са Р. Станићем 1951. године<br /> 85</div> <div>СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 10. СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ЂОРЂЕ РИСТИЋ, један од најзаслужнијих<br /> стонотениских радника у СТК „Чукарички“,<br /> који је низ година омасовљавао стони<br /> тенис на Чукарици и најзаслужнији је за<br /> оснивање СТК „Чукарички“.<br /> Иако има података да се стони тенис играо у<br /> „Чукаричком“ још 1939. године, Клуб је званично<br /> почео да ради у сезони 1946/47. године, када је<br /> основан и Стонотениски одбор Београда. Први<br /> његови предсeдници били су Верољуб Поповић,<br /> и Ђорђе Ристић. Почело се од Друге<br /> београдске лиге, али су радом и редовним тренингом с временом<br /> постигнути веома вредни резултати. Стонотениски клуб „Чукарички“ два<br /> пута се успео до Јединствене српске лиге – Центар, три пута је био члан<br /> Друге савезне лиге – Исток, а једном досегао Прву савезну лигу СФРЈ.<br /> Због недостатка простора и услова за тренинг, као и материјалних<br /> средстава, „Чукарички“ је често уступао своје најбоље играче другим<br /> клубовима. Сада је СТК „Чукарички“ члан Друге лиге Србије – Центар.<br /> Период значајних резултата почео је 1976. године. До 1990. године<br /> радило се у малој сали ДТВ „Партизан“ у Љешкој улици, на Бановом брду.<br /> Клуб није имао неке посебне такмичарске амбиције, иако је имао<br /> приличан број квалитетних играча. Они су се такмичили за друге клубове.<br /> Поменимо само неке од њих: Пера Симић (Канада), Колин (Енглеска),<br /> Светомир Јовановић (Црна Гора), Бобан Радмановић (Аустралија), браћа<br /> Мимица и Дамир Дарић, Тома Луковић, Саша Дринић (САД), Владица<br /> Милојевић (ИМТ), Александар Митровић, Бојан Платановић, Милош<br /> Стојановић, Антон Тиховски, Саша Тиховски, Стеван Лазовић, Ђорђе<br /> Кадијевић, Д. Бураковћ и други.<br /> Тај период је био значајан по успешној организацији масовних турнира<br /> за млађе категорије (кадете и пионире), и то захваљујући раду и залагању<br /> Ђорђа Ристића.<br /> Године 1990. пионирска екипа наступа на такмичењима у саставу:<br /> Саша Дринић, Александар Митровић, Бојан Платановић, Милош<br /> Стојановић и Кнезовић, она је без пораза освојили је Екипно првенство<br /> Београда, а затим друго место на Првенству Србије и пето на Првенству<br /> Југославије.<br /> Те године клубу су приступили квалитетни играчи: Миољуб Кушић,<br /> Лазар Цетковић из „Партизана“, Велин Станковић из Бихаћа, С.<br /> Вуксановић из Келна, Љубиша Милошевића из „Железничара“, Иван<br /> Ивановић – студентски првак Србије.<br /> Екипа је ушла у Јединствену српску лигу сезоне 1992/93. године. Током<br /> следеће две сезоне достигнут је улазак у Другу савезну лигу – Исток, где<br /> остаје од 1994. до 1998. године. Ове резултате изнели су: Бојан<br /> Милошевић, Влада Марић, Драган Клајић, Бранислав Ђан(касније<br /> репрезентативци), као и Драган Сарић (Немачка), Едвард Мајор (САД),<br /> Жељко Машовић „Партизан“, Лазар Цветковић и Бојан Платанић.<br /> Сезоне 2006/2007. клуб је поново ушао у Другу савезну лигу. Овај<br /> успех су остварили: Роберт Фишер, Кристијан Далеа (ИМТ), Андреј<br /> Стефановић „Железничар“, Урош и Драган Тодоровић („Црвена звезда“),<br /> Иван Такач,<br /> У сезони 2008/2009. клуб се квалификовао за Прву савезну лигу, са<br /> играчима: Иван Стаменковић, Владица Милојевић, Ненад Илић, Дражен<br /> Цветковић, Ђорђе Трбовић, Млађен Малиновић, Миољуб Кушић, Драган<br /> Јовановић, Жарко Паунић, Бранислав Глишић.<br /> Иван Стаменковић је од Спортског друштва за 2008. годину добио<br /> плакету СД „Чукарички“.<br /> Последњих година, због недостатка финансија и великог одласка<br /> такмичара у иностранство и друге клубове, Стонотениски клуб „Чукарички“<br /> више се бави рекреативним тенисом, труди се да крене са школом<br /> стоног тениса и поново се подигне у висине које му припадају.<br /> НЕКИ ОД ЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЗУЛТАТА СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 1992/1993. Српска лига – прво место<br /> Играчи: Љ. Милошевић, Лазар Цветковић, Миољуб Кушић, Слободан<br /> Вуксановић, Дарко Мамкотић, Иван Ивановић, Велин Станковић, Антон<br /> Тиховски. Ову екипу сачињавали су и Бранислав Ђан, Драган Сарић<br /> (Немачка), Едвард Мајор (САД), Жељко Машовић „Партизан“, Бојан<br /> Платанић.<br /> 190</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1972/73. године<br /> Тим јесењег дела сезоне 1971/72. године – стоје: Ј. Шиканић<br /> (капитен), Д. Смиљковић, Р. Дувњак, С. Ровић, М. Радић, С.<br /> Милосављевић, З. Ђуричић; чуче: Р. Упчев, С. Димић, Д. Челар, М.<br /> Радоњић и Ж. Радојевић.<br /> (У јесењем делу наступали су још В. Антић, И. Комљен, М. Рушанац и<br /> З. Милутиновић.)<br /> Квалификације у којима је „Чукарички“, после прве две утакмице са<br /> пуно обрта, био у тешкој ситуацији. Нершеним резултатом са „Јединством“<br /> из Оџака (0:0), као домаћин, и пораз у Белишћу са „Белишћем“<br /> (2:1), био је наизглед у безизлазној ситуацији. Али, када је све изгледало<br /> изгубљено, „Чукарички“ је на свом терену савладао „Белишће“ са 2:0 и<br /> обезбедио тријумф у овим квалификацијама и улазак у Другу савезну лигу.<br /> После напорних квалификација требало је тим освежити. Очекивало<br /> се ангажовање свих фактора у клубу, како би се остало у друштву најбољих<br /> тимова Друге савезне лиге. За ово првенство владало је велико расположење,<br /> а снаге је требало усмерити на опстанак и сачувати<br /> друголигашки статус.<br /> Почело се скромно са четири нерешене и једном изгубљеном утакмицом.<br /> И без обзира што су сва обећања, дата играчима у доба славља, заборављена,<br /> тим је „гурао“ напред и на полусезони заузео друго место.<br /> Тиме је технички био испуњен услов чак за квалификације за друштво<br /> „најбољих“. У другом делу, и даље, није испуњено ништа што би побољшало<br /> материјални и технички статус екипе и појединаца, па је до краја<br /> првенства „Чукарички“ посустао, али је обезбедио пето место на табели,<br /> што је значило да је обезбедио пласман у новоформирану Прву Б лигу.<br /> На полусезони тим је појачан са Стојаном Тричковићем, Николом Голијанином<br /> и Браниславом Вучковићем, који су допринели укупном квалитету<br /> игре „Чукаричког“.<br /> Председник Радован Јекић, као директор у ГК „Кошутњак“, успео ја да<br /> обезбеди материјалну помоћ тиму и развио оптимизам код играча. Свој<br /> оптимизам је пренео на све. Cамопоуздање је порасло до те мере да се<br /> ова екипа уздигла до тада незамисливог успеха. Његова улога је посебно<br /> значајна и немерљива у остварењу овог великог успеха – уласка у Другу<br /> савезну лигу.<br /> Екипа која је увела "Чукарички“ у Другу савезну лигу – стоје: Р. Дувњак,<br /> Д. Смиљковић, Ј. Шиканић (капитен), М. Рушанац, С. Ровић, С. Милосављевић и<br /> Радован Јекић (председник клуба); чуче: С. Тричковић, М. Радоњић, Н. Голијанин,<br /> Б. Вучковић, И. Комљен и С. Димић (на слици недостаје Д. Челар).<br /> 61</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Ослонац ове екипе била је одбрана, а нарочито халф линија чији диригент<br /> је био центархалф Јовица Шиканић. Тим који се борио у овој лиги<br /> изгледао је овако: Смиљковић, Радић, Милосављевић, (Рушањац), Дувњак,<br /> Шиканић, Ровић, Тричковић, Радоњић, Голијанин, Вучковић и Комљен.<br /> Доласком крила Стојана Тричковића, некадашњег нападача „Радничког"<br /> и ОФК „Београда“, навала је добили у пробојности. Робусни центарфор<br /> Голијанин, био је голгетер са десет постигнутих голова, а пратили су<br /> га Вучковић са девет и Милутиновић са шест. Играч „Партизана" Вучковић,<br /> унео је много свежине у нападачки ред. У одбрани су се, осим Шиканића,<br /> истицали и леви халф Ровић и голман Смиљковић.<br /> ДРУГА ЛИГА — СЕВЕР<br /> 1. ОСИЈЕК 34 18 9 7 61:28 45<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ 34 13 12 9 43:41 38<br /> Друга савезна лига СФРЈ – Север, ФК „Чукарички“ са управом на<br /> почетку 1972/73. године – стоје: Смиљковић, Шиканић, Дувњак,<br /> Голијанин, Ђуричић, Рушанац, Антић, Комљен, Вучковић, Радоњић,<br /> Ровић, Тричковић, Милосављевић, Димић, Стефановић, Упчев и Симић<br /> (благајник); чуче: Пајевић (тренер), Цакић, Ј. Митровић, Рајичић,<br /> Црнић, М. Митровић, Поповић, Луковић, Димитријевић, Јекић<br /> (председник клуба) и Павловић (шеф стручног штаба).<br /> Загревање пред утакмицу ФК „Чукарички“ – ФК „Нови Сад“, која је<br /> одиграна 25. новембра 1972. године и завршена резултатом 2:2. Ово<br /> је била прва утакмица ФК „Чукарички“ коју је преносила РТВ Београд.<br /> Друга савезна лига СФРЈ – Север, ФК „Чукарички“ са стручним<br /> штабом 1972/73. године – стоје: Смиљковић, Дувњак, Шиканић<br /> (капитен), Пантић, Голијанин, Комљен, Ђуричић, Рушанац,<br /> Милосављевић, Ровић, Головић и Пајевић (тренер); чуче:<br /> Милутиновић, Упчев, Антић, Вучковић, Тричковић, Радоњић, Б.<br /> Стефановић, Димић, и Павловић (шеф стручног штаба).<br /> 62</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 2000/01. године<br /> ПРВА CABE3HA ЛИГА<br /> 1. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 34 28 4 21 93:20 88<br /> 10. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 34 13 4 17 42:50 43<br /> ПРВА CABE3HA ЛИГА<br /> 1. ПАРТИЗАН 34 26 6 3 85:33 81<br /> 14. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 34 12 7 15 40:40 43<br /> Фудбалска сезона 2002/03. године<br /> ПРВА CABE3HA ЛИГА<br /> 1. ПАРТИЗАН 34 29 2 3 88:36 89<br /> 14. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 34 10 7 17 42:56 37<br /> Ове сезоне ФК „Чукарички Станком“ поново је изгубио статус прволигаша<br /> и прешао у Другу лигу – Запад, где је већ следеће сезоне изборио<br /> поновни улазак у Прву савезну лигу.<br /> Тим с полусезоне 2000/2001. године – стоје: Перишић, Мирковић, Миленковић,<br /> Ђоровић, Гавранчић, Свитлица и Максић; чуче: Боровић,<br /> Гуснић, Стојаковић, Самуровић, М. Дудић и И. Поповић.<br /> Фудбалска сезона 2001/02. године<br /> Са прирема на Кипру, фебруара 2003. године<br /> Фудбалска сезона 2003/04. године<br /> Прва савезна лига – екипа ФК „Чукарички Станком“ 2001/2002. године<br /> ДРУГА ЛИГА – ЗАПАД<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 36 25 7 4 67:22 82<br /> 78</div> <div>ФУДБАЛСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“<br /> ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> 45</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Омладинци из осамдесетих година поникли у „Чукаричком“, који су<br /> касније постогли високе такмичарске резултате код нас и у свету:<br /> Желимир<br /> Антонијевић<br /> Цоле<br /> Никола<br /> Марјановић<br /> Ниџа<br /> Ненад<br /> Николић<br /> Нешко<br /> Пантелија<br /> Шишић<br /> Шиле<br /> Мирко<br /> Полак<br /> Радослав<br /> Жугић<br /> Жуга<br /> Предраг<br /> Радосављевић<br /> Преки<br /> Милинко<br /> Поповић<br /> Поп<br /> ПРВА ОМЛАДИНСКА ЛИГА 1978/79. године<br /> Резултати омладинаца у овом периоду показали су какве фудбалске<br /> потенцијале има Чукарица. Све узрасне категорије младих фудбалера почеле<br /> су да се окупљају на стадиону „Чукаричког“ и да ту траже своје фудбалски<br /> пут.<br /> Уз добру организацију, континуиран и квалитетан рад, то ће се касније<br /> показати као права база за успехе првог тима све до данас.<br /> Пионири ФК „Чукарички“ 1980/81. године са тренером<br /> М. Јанковићем и техничким секретаром Ј. Митровићем.<br /> 92</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ НА ПОДРШЦИ И ПОМОЋИ:<br /> МИНИСТАРСТВУ ОМЛАДИНЕ И<br /> СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br /> ОЛИМПИЈСКОМ КОМИТЕТУ<br /> СРБИЈЕ<br /> ГРАДСКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА СПОРТ<br /> И ОМЛАДИНУ ГРАДА БЕОГРАДА<br /> СКУПШТИНИ ГРАДСКЕ<br /> ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА<br /> САВЕЗУ СПОРТОВА<br /> СРБИЈЕ<br /> САВЕЗУ СПОРТОВА<br /> БЕОГРАДА<br /> ФАКУЛТЕТУ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО<br /> ВАСПИТАЊЕ У БЕОГРАДУ<br /> РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ<br /> ЗА СПОРТ</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> Екипни прваци Србије 2011. године: С.<br /> Сувајчевић, У. Бећировић и Ф. Жикић<br /> На сениорском Светском првенству, одржаном октобра месеца у<br /> Београду, за репрезентацију Србије наступили су Марија Маџаревић и<br /> Дејан Пајкић. Марија је изгубила у четвртом колу од такмичарке Јапана,<br /> док је Дејан изгубио у другом колу од такмичара Јапана. У овом тренутку<br /> ово је максимум који су наши такмичари пружили на Светском првенству.<br /> Такмичари млађих категорија (пионири, наде и кадети), предвођени<br /> тренером Немањом Глишићем, имали су успешну сезону. Поред наступа<br /> на првенству и Купу Београда и Србије, наши млади такмичари су<br /> наступили на многобројним турнирима.<br /> Данас, Карате клуб „Чу ка рички Рода“ броји око 260 активних чланова<br /> свих узраста. Своје актив но сти реализује у основ ним школама на те ри то -<br /> рији СО Чукарица.<br /> У клубу ради седам тре нера, на челу са првим тренером Немањом<br /> Глишићем. Сви тренери су лиценцирани код Београдског карате Савеза<br /> и Карате федерације Србије и своје усавршавање стичу на Факултету за<br /> спорт и физичко васпитање у Београду и Вишој школи за спортске<br /> тренере у Београду.<br /> Победници<br /> „Пљевља<br /> опен“,<br /> Црна Гора<br /> 2009.<br /> Јован Костић -<br /> победник<br /> „ИПОН КУП-а“ у<br /> Мађарској<br /> На сениорском првенств Србије 2011. године, наш клуб је био<br /> најуспешнији и нашао се испред екипе КК „Младеновац“, КК „Соко–Штарк“<br /> и КК „Партизана“.<br /> Сениорски прваци Србије постали су Марија Маџаревић, Дејан Пајкић<br /> и женски ката тим у саставу: М. Маџаревић, Д. Родић, А. Петровић и<br /> Ристић.<br /> 206</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Џудо клуб „Борац“ 1.3.1989. због бољих финансијских и<br /> побољшаних услова рада, мења име у Џудо клуб „Чукарички“ и<br /> постаје члан Спортског друштва „Чукарички“. Године 1993. џудо<br /> клубови „Чукарички“, „Раднички“ и „Безбедност“ формирају Џудо клуб<br /> „Милиционар“, тј. садашњи Џудо клуб „Жандармерија“, који је наредних<br /> година био лидер у југословенском и српском џудоу.<br /> Екипа у Трпњу на припремама крајем осамдесетих<br /> Као тренер млађих узрастних категорија 1981. године укључује се<br /> Зоран Ракић Велики, а од 1982. до 1983. године и Петар Поповић, који је<br /> водио секцију у „Партизану“ у Жаркову.<br /> Најталентованији такмичари из секције у Жаркову, прелазе у матични<br /> клуб „Борац“ на Чукарици, у Љешкој бр. 9. Формирала се мушка и женска<br /> такмичарска екипа пионира, младих нада и јуниора, која је успешно<br /> репрезентовала клуб на турнирима тадашње државе Југославије.<br /> Јулијана Савић, првак Европе са тренером Бранком Никитовићем<br /> Наши џудисти на припремама у Трпњу крајем осамдесетих<br /> Велики допринос успесима новонасталог клуба су дали управо<br /> такмичари из Џудо клуба „Чукарички“. Међу њима су: Иван Тесла,<br /> Александар Миљковић и Бранко Никитовић, који касније остварују<br /> запажене резултате и као тренери. Бранко Никитовић, као дугогодишњи<br /> тренер ЏК „Жандармерија“, заслужан је за бројне успехе својих такмичара,<br /> међу којима је и успех Јулијане Савић, актуелног јуниорског првака Европе<br /> за 2010. годину у Бугарској, чији је успех јединствен у српском џудоу.<br /> Јулијана је, у истој години била седма на јуниорском светском првенству у<br /> Мароку.<br /> Од 1993. године ЏК „Чукарички“ се суочава са бројним, како<br /> финансијским, тако и техничким проблемима. Тавори све до почетка 2002.<br /> 184</div> <div>БОКСЕРСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“<br /> БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 109</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7.9.5 Поједини резултати најуспешнијих чланова Клуба<br /> ТАМАРА ПОПОВИЋ,<br /> рођена је 11. септембра 1994. године,<br /> џудо тренира од 2002. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2009. Првенство Србије – кадет, 2. место<br /> l 2009. Балканско првенство – кадет, 3. место<br /> l 2007. Међународни турнир Хамбург – ст. пионир,<br /> 1. место<br /> l 2006. Међународни турнир Бежиград – мл. пионир, 1. место<br /> l 2003. Међународни турнир Мађарска – полетарац, 2. место<br /> l 2002. Првенство Србије – полетарац, 2. место<br /> ИВАН ЂУКАНОВИЋ,<br /> рођен је 7. септембра 1996. године,<br /> џудо тренира од 2002. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Првенство Београда – кадет, 1. место<br /> l 2011. Првенство Србије – Ниш – кадет, 1. место<br /> l 2011. Међународни турнир Лигнано (Италија) – кадет,<br /> 3. место<br /> l 2010. Првенство Србије – Београд – ст. пионир, 3. место<br /> l 2010. Светски куп Гyор (Мађарска) – ст. пионир, 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Загреб (Хрватска) – ст. пионир, 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Грац (Аустрија) – ст. пионир, 1. место<br /> l 2008. Првенство Србије–Београд – мл. пионир, 1. место<br /> l 2008. Међународни турнир Хамбург – мл. пионир, 1. место<br /> НИКОЛА ИВКОВИЋ<br /> рођен 06. октобра 1995. године и<br /> тренира џудо од 2002. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Првенство Србије–Ниш – кадет, 3. место<br /> l 2010. Међународни турнир Самобор (Хрватска) –<br /> кадет, 2. место<br /> l 2007. Првенство Србије – мл. пионир, 2. место<br /> l 2006. Међународни турнир Баиа Маре (Румунија)– мл. пионир, 1.место<br /> НИКОЛИНА МИТРАШИНОВИЋ<br /> рођена 13. децембра 1996. године и<br /> тренира џудо од 2005. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Првенство Србије – кадет, 1. место<br /> l 2010. Првенство Србије – ст. пионир, 1. место<br /> l 2010. Балканско првенство Херцег Нови – ст. пионир,<br /> 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Загреб Опен – ст. пионир, 1. место<br /> l 2009. Првенство Србије – ст. пионир, 1. место<br /> l 2008. Првенство Србије – мл. пионир, 1. место<br /> l 2007. Првенство Србије – мл. пионир, 3. место<br /> КАТАРИНА БАЛТИЋ<br /> рођена је 06. Јула 1997. године и<br /> тренира џудо од 2003. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Међународни турнир Адидас Ст. Цyприен<br /> (Француска) – ст. пионир, 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Загреб Опен - ст. пионир<br /> 3. место<br /> l 2009. Првенство Србије – мл. пионир, 3. место<br /> l 2008. Првенство Србије – мл. пионир, 3. место<br /> l 2007. Првенство Србије – полетарац, 1. место<br /> l 2006. Првенство Србије – полетарац, 5. место<br /> ВАСИЛИЈА МАРОЈЕВИЋ<br /> рођена 09. маја 1998. године и<br /> тренира џудо од 2006. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2010. Првенство Србије – мл. пионир, 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Бежиград – мл. пионир,<br /> 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Загреб Опен – Мл.<br /> пионир, 1. место<br /> l 2009. Првенство Србије – мл. пионир, 3. место<br /> l 2008. Првенство Србије – полетарац, 1. место<br /> 186</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 7. КОШАРКАШКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ<br /> 7. 7. 1. Кошарка – игра за велике<br /> Кошарка је измишљена из веома практичног разлога: да помогне младима<br /> на колеџу у Спрингфилду, да у мртвој, зимској сезони – између бејзбола и<br /> рагбија, који се играју на отвореним теренима, одрже кондицију. Најсмит је<br /> одредио 13 правила, али најважније правило је било “no contakt”, како се<br /> играчи не би повредили. Данас је то правило увелико превазиђено.<br /> Кошарка је спорт непоновљивих акција, на малом простору, где је циљ<br /> подигнут у вис и постављен хоризонтално. Играјући кошарку, човек има<br /> осећај да ради нешто својим рукама, својим ногама и својом главом.<br /> Ангажован је потпуно. Надигравање, као мотив, присутно је непрекидно.<br /> Динамика је таква да не дозвољава малодушност и опуштање. Оно што<br /> је веома битно: играч мора да донесе одлуку брзо и потпуно самостално.<br /> Ова, једна од најмлађих, али за нас најуспешнија, спортска игра са<br /> лоптом, донела нам је много признања, успеха и радости. Много пута је<br /> свирана наша химна. Наша жеља је да се модел успеха, оптимизма и<br /> радости, из спорта, пренесе у свакодневни живот.<br /> 7. 7. 2. Прва деценија – оснивање<br /> Помало необично, али тачно, у ситуацији апсолутне доминације мушке<br /> кошарке, Влада Ковијанић и Максим Стеван су 1971. године основали<br /> женску јуниорску екипу КК „Чукарички“. Тренирало се и такмичило у ОШ<br /> „Бановић Страхиња“. У марту 1972 године формиран је мушки сениорски<br /> тим, и то од веома искусних и квалитетних играча. Председник је био Максим<br /> Стеван, а тренер и играч Раде Петровић. Први и основни циљ и задатак, који<br /> су Максим и Петровић поставили пред себе, био је да се успехом афирмише<br /> кошарка и повећа интересовање код младих, нарочито на Чукарици.<br /> КК „Чукарички“ стартовао је у такмичењу Београдске зоне у<br /> конкуренцији клубова из Београда, Смедерева, Пожаревца, Смедеревске<br /> Паланке, Младеновца, Аранђеловца и Обреновца. Од 24 првенствене<br /> утакмице, КК „Чукарички“ је остварио 24 победе, са кош-разликом<br /> 1952:1351 и то са 12 бодова испред другопласираног Пожаревца<br /> Млада, али агилна управа, донела је одлуку да се све учини и да се<br /> недовршени кошаркашки терен у склопу терена СД стави у функцију.<br /> Набављене су конструкције, табле, кошеви, обележен терен, коришћене<br /> су свлачионице ФК „Чукарички“. Коришћена је могућност закупа сала у<br /> Хемијској школи и ОШ „Ђјорђе Крстић“. Стекли су се услови за активност<br /> преко целе године, тј. заборављена је такозвана „бетон лига“. Уз велики<br /> труд управе и тренера, и интересовање за клуб је порасло, па није било<br /> тешко покренути рад са младима, што је и данас основна стратегија<br /> клуба. Тако је створена школа кошарке, као и омладинске екипе, које се<br /> стварају и сада.<br /> КК „Чукарички“ је у првим годинама постојања био стабилан<br /> српсколигаш, увек при врху табеле. Председник Харалампије Гудурић,<br /> који је био и председник СД „Чукарички“, са својом управом успевао је да<br /> обезбеди потребне услове за рад свих структура клуба. Поред<br /> изванредних резултата, као што су 29 узастопних победа у сениорској<br /> конкуренцији, петогодишњицу клуба обележио је велики успех на Зимском<br /> првенству Београда, када је 1976. године КК „Чукарички“ освојио прво<br /> 164</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Награђени спортисти Спортског друштва „Чукарички“<br /> Управа Спортског друштва, коју сачињавају Скупштина СДЧ, са члановима<br /> из свих својих клубова, и Извршни одбор, састављен од председника,<br /> потпредседника, генералног секретара и чланова, представника сваког клуба<br /> „Чукаричког“, редовно и одговорно се баве текућим и дугорочним проблемима<br /> Спортског друштва и његових клубова. Својим клубовима обезбеђују новчана<br /> средства за текући рад, канцеларије и објекте за тренинг.<br /> И у овој години, када Спортско друштво „Чукарички“ прославља 85-годишњицу<br /> постојања, оно броји око хиљаду чланова у четрнаест клубова. Под окриљем<br /> Друштва и његових клубова такмичи се више десетина екипа и више стотина<br /> појединаца у свим узрасним категоријама, од општинских такмичења до<br /> европских и светских првенстава. Спортско друштво „Чукарички“ у овом моменту<br /> има преко хиљаду чланова, а по извештајима за 2010. годину стање у чланству<br /> је дато у следећој табели:<br /> да је стручни тренерски кадар у Спортском друштву веома добро распоређен.<br /> Поред својих објекара клубови Спортског друштва користе објекте које закупљују,<br /> или на други начин обезбеђују ван властитих, а то се налази у следећој табели:<br /> Свакодневно, „Чукарички“ позива младе и обезбеђује им простор за тренинг,<br /> усавршавање, такмичења, и држи врата отворена свим љубитељима спорта,<br /> од врхунских спортиста преко навијача, ветерана, рекреативаца до младих<br /> стручњака који желе да раде у спорту. У Друштву су запослени генерални<br /> секретар и књиговођа, у хонорарном радном односу, радник на одржавању<br /> објеката и терена и спремачица на неодређено време. У клубовима ради 57<br /> тренера. На следећим табелама приказана је структура спортиста, тренера и<br /> објеката које „Чукарички“ данас користи.<br /> Према овим подацима на петнаестак спортиста долази један тренер, с тим<br /> да добар део тренера ради и свакодневно и са више група дневно, што говори<br /> Данас Друштво располаже својим објектима који покривају површину од<br /> 20.000 квадратних метара на отвореном и 70 у затвореном простору. Управна<br /> зграда располаже простором у коме су обезбеђене канцеларије и друге<br /> просторије за скоро све клубове. У оквиру објекта су ресторан „Чукарички сан“,<br /> и кафе са спортском кладионицом који дати под закуп како би се клубовима<br /> обезбедила основна средства за рад. У исте сврхе „Плавом таксију“ издате су и<br /> канцеларије у бараци, објекту у коме се налазе свлачионице и мала сала за<br /> вежбање. Просторије у приземљу главног објекта дате су на коришћење ФК<br /> „Чукарички“ ту су обезбеђене свлачионице, економат и вешерај.<br /> 42</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Радомир Ковачевић, Станко Лопатић, Мате Баришић, Радован Стојичић,<br /> Иван Тодоров, Милан Драгић, Милош Максимовић, Милош Петровић,<br /> Срђан Матејић, Стојан Недељковић, Јоже Балинт, Гордана Недић, Ђорђе<br /> Вукићевић, Славко Сикирић, Јован Живковић, Предраг Станишић, Ненад<br /> Насковић, Мирослав Јочић, Милош Станковић, Јован Пејчић. Из других<br /> средина : Драган Кусмук, Филип Лешћак, Франц Очко, Фабијан Маријан,<br /> Војо Вујовић, Давор Вукореп, Илија Малетић, Рајко Кушић, Драгомир<br /> Бећановић и др.<br /> Због његовог целокупног доприноса, Стојан Стојаковић је несумљиво<br /> један од великана џудо спорта и заслужује истакнуто место у његовој<br /> историји код нас и у земљама бивше Југославије.“<br /> Чланови овог клуба су заједно са члановима Џудо клуба „Рекорд“, уз<br /> договор руководства клубова, помогли да Џудо клуб „Студент“ 1981.<br /> године уђе у Прву савезну лигу и да Србија, после релативно дуге паузе,<br /> поново добије прволигаша. Срећко Мрваљевић, Мирољуб Благојевић,<br /> Стојан Стојаковић и ја (Вук Рашовић) – ми смо дали пример како се може<br /> направити лепа прича и шта се све може постићи кроз договор и слогу.<br /> Треба рећи да је допринос Стојана Стојаковића, као и његовог најближег<br /> клубског сарадника Мирољуба Благојевића и њихових најбољих<br /> такмичара, у подизању нивоа џудоа у Београду и Србији, крајем 70-их и<br /> 80-их, био веома значајан.<br /> И трећа област је ангажовање Стојана Стојаковића на руководећим<br /> функцијама у Џудо савезу Београда, Србије и Југославије. Истине ради,<br /> треба рећи да смо нас двојица у периоду од 1974. до 1990. године били<br /> руководећи двојац у Београду, Србији и Југославији. Ја сам био покретач<br /> и иницијатор акција, и моја је била визија како да се београдски, српски и<br /> југословенски џудо развија, а у њему сам имао саборца такве снаге и<br /> угледа, да смо све што смо покренули и остварили. У том периоду<br /> организована су велика међународна такмичења: балкански шампионати,<br /> три шампионата Европе, и једно светско првенство. Вођена је озбиљна и<br /> интензивна брига о напредовању, тада најбољих такмичара у Србији и<br /> Југославији.<br /> То је допринело да Србија има водећу улогу у ондашњем<br /> Југословенском џудоу, као и да најталентованији такмичари из других<br /> средина дођу до високих међународних резултата. Неки од њих су:<br /> 7. 9. 4. Мирољуб Благојевић<br /> Мирољуб Благојевић Мишко рођен је 1956. године у Београду.<br /> Дипломирао је на Факултету за физичо васпитање 1987. године у<br /> Београду, а докторску дисертацију одбранио 1998. године. Џудоом се бави<br /> од 1967. године и тренирао је код нашег прослављеног џудисте Стојана<br /> Стојаковића. Од 1969. до 1983. године наступао је као такмичар и освајао<br /> појединачно и екипно прва, друга и трећа места на првенствима Београда,<br /> Србије и Југославије. Носилац је црног појаса седмог дана.<br /> Тренерским радом почео да се бави 1975. године у Џудо клубу „Борац“<br /> (садашњи Џудо клуб „Чукарички“). Радио је са свим узрасним кате -<br /> горијама џудиста. Успеси у богатој тренерској каријери су: 30 првака<br /> државе, (СФРЈ и СРЈ) у разним узрасним и тежинским категоријама, затим<br /> 181</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> чар ски клуб „Чукарички“ данас има добру младу екипу такмичара и чине<br /> је шест „цицибана“ и шест пионира.<br /> Клуб од 2006. године тренира Сандра Предојевић-Бабић, бивши<br /> такмичар, учитељ и тренер смучања. Од наредне сезоне као тренер ће у<br /> клубу радити и наш бивши репрезентативац Оливер Кавчић.<br /> Јелена Лоловић је успешну каријеру завршила у априлу 2010. године.<br /> Утрла је пут млађим такмичарима који, захваљујући њеним резултатима,<br /> имају много бољу подршку и логистику, лакши пут ка успеху. Она је прави<br /> спортиста у сваком смислу те речи и узор је генерацијама које долазе.<br /> Лола и<br /> „Млади Чикарички“.<br /> Првенство Србије 2010.<br /> Један циклус је завршен, али крећемо<br /> поново до врхунских резултата. Пут нам је<br /> сада познат, имамо талентовану децу.<br /> Очекујемо да, пре свих, Лолиним стопама<br /> крене Јана Бабић једна од најталенто -<br /> ванијих девојчица које Србија има. Сму -<br /> Лола и Гоца<br /> Лола и Јана<br /> 107</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Награђени играчи и представници<br /> клуба са председником СДЧ<br /> Владимиром Матићем на свечаној<br /> прослави 4. јула 2009. године<br /> ВАСИЛИЈЕ КОНИЋ, (са екипом „Брисела“). Бивши играч<br /> „Чукаричког“, низ година живи и ради у Бриселу. Никада<br /> није прекинуо везу са својим „Чукаричким“ и годинама помаже<br /> клуб опремом и реквизитима произведеним по најновијим<br /> технологијама. Као директор стадиона за хокеј на<br /> трави у Бриселу, децембра ове године организује турнир у<br /> част прве титуле ХК „Чукарички“ у његовој историји.<br /> ХК „Чукарички“ и његови играчи више пута су награђивани<br /> од стране Спортског друштва. Капитен, Марко Петровић<br /> награђен је Захвалницом СДЧ 2008. године, и наградом<br /> СДЧ 2010. и 2011. године. Слободан Станојевић је 2008.<br /> године добио Захвалницу спортског друштва Чукарички, а<br /> Клуб хокеја на трави је награђен 2009. године.<br /> У сезони 2011. године, крајем маја и почетком јуна, пред саму<br /> 85-годишњицу Спортског друштва „Чукарички“, екипа Клуба хокеја<br /> на трави „Чукарички“ први пут, за више од шездесет година<br /> такмичења, освојила је национално првенство и постала првак<br /> Срибије за сениоре у хокеју на трави.<br /> ПЕТАР ПЕТРОВИЋ, председник Клуба хокеја на трави „Чукарички“ – Дугогодишњи<br /> стандардни прво тимац у Клубу хокеја на трави „Чукарички“<br /> провео је пуних педесет година. Без исти цања врилина, никада није<br /> призна вао трофеје, него спортски начин живота,<br /> тренинг, такмичења, али и дружење, путовања и<br /> све оно лепо што спорт са собом носи. На младе<br /> преноси здрав дух и ентузијазам, труди се да<br /> поред лиге, са једва неколико клубова, учествују<br /> на турнирима где ће се упознати и са другима,<br /> такмичити, дружити, видети и научити нешто<br /> ново. Његова мисија у овом спорту и даље траје<br /> у Савезу хокеја на трави Србије и Београд ском<br /> савезу хокеја на трави. За „златни јубилеј“ чланства<br /> у клубу, играчи су су му подарили шампионску<br /> титулу за сезону 2011. године.<br /> 128</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Најбољи тим „Чукаричког“ у хазени чиниле су: Станић (Луковић) –<br /> голман, Сарић, бек, Радић, Самарџић, халфови, Ева Хевер (десно крило),<br /> Станојевић (центар), С. Цветковић (десно крило) нападачи. У првенственој<br /> лиги „Чукарички“ је био трећепласирани, и по традицији био иза великих<br /> ривала „БСК-а“ и „Југославије“, а испред „Јединства“, „Брђанина“, „Витеза“<br /> и „Спарте“ (слике лево).<br /> Имена девојака и старе слике остале су као обележје једног<br /> времена младих на Чукарици, њихове тежње да се опробају и докажу<br /> у свему. Било је то време када је Спортско друштво стасавало у<br /> организацију која није само фудбалски клуб, већ носилац спортских<br /> активности на Чукарици, место где сви припадају, место где се бави<br /> спортом, дружи, расте, васпитава, сазрева, и одакле се за увек носе<br /> најлепше успомене на минула времена.<br /> 4. 3. 5. Певачко друштво<br /> Певачка секција „Чукаричког“ основана је 18. јануара 1932. године, на<br /> иницијативу Миливоја Станића, а уз помоћ и залагање Илије Дракулића,<br /> Фрање Смолика и Емила Пенке, пре свега у циљу подизања културног<br /> нивоа грађана, али и због повећања прихода Друштва. Разне манифестације<br /> организоване су уз учешће хора. Чланови ове групе били су веома<br /> агилни, па су у народу преносили смернице Друштва, истовремено се<br /> залажући на прикупљању значајних материјалних прилога. Друштво је<br /> бројало од 10 до 40 чланова и изводило тридесетак дела, а чинили су га<br /> радници, трговачки помоћници, занатлије и разне друге професије.<br /> Увежбана је и „Надгробница“, па је овај хор испраћао чланове Друштва и<br /> пријатеље до „вечне куће“. Поседовали су хармонијум са мехом и<br /> састајали се на разним местима. У прво време било је то у кафани<br /> „Дифранко“ у Михајловцу, затим кафани „Мајдан“, а онда у основној<br /> школи, па у клупским просторијама у Зрмањској улици.<br /> Певачко друштво пуно је доприносило забави, окупљању људи око<br /> „Чукаричког“, а било је потпуно аматерско, дружељубиво, изнад свега.<br /> Угасило се 1935/1936. године без писаних трагова о чланству и раду.<br /> Ипак, засигурно знамо да је постојало и помогло у промоцији Спортског<br /> друштва „Чукарички“ и много допринело развоју, и опстанку „Чукаричког“<br /> у предратном периоду, како моралном и клултурном, тако и материјалном<br /> подршком.<br /> 22</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> МИЛАН ИВАНОВИЋ ЋОМИ<br /> (4. 2. 1957–21. 6. 2000)<br /> Рођен је у Перлезу код Зрењанина.<br /> Читав спортски и радни век посветио је<br /> смучању.<br /> Истичу се репрезента тивци:<br /> Оливер Кавчић (учесник Светског првенства<br /> у Сестријеру 1997),<br /> Мирјана Гранзов (учесница ЗОИ у Нагану,<br /> 1988 – 27. место у СЛ),<br /> Марија Ценић,<br /> Јелена Лоловић,<br /> Харис Ћураноли,<br /> Мерита Ћураноли,<br /> Марко Шпољарић,<br /> Бојан Булајић,<br /> Марко Вучковић.<br /> Са осталом децом у клубу раде тренери Ми -<br /> лош Томић, Крсто Ђуровић и Дејан Јагли чић.<br /> Клуб је 11. марта 1995. године орга ни -<br /> зовао прву трку у snow board-у на Копаонику<br /> (стаза „Гобеља“). Иницијатор и директор овог<br /> такмичења био је Младен Парун, наш члан,<br /> професор физичке културе и велики заљу -<br /> бљеник у беле спортове.<br /> Смучари „Чукаричког“,<br /> репрезентативци Србије<br /> и Југославије 1997.<br /> Са седам година постао је члан Смучарског клуба „Чукарички“. Био је<br /> вишеструки првак Србије у свим категоријама и свим алпским<br /> дисциплинама. Пуних 20 година најбољи смучар Србије, и члан<br /> репрезентације Југославије у годинама када су Словенци били неприко -<br /> сновени и у Европи. Завршио је Факултет за физичку културу у Београду,<br /> био је тренер смучарских клубова „Чукарички“ и „Црвена звезда“,<br /> генерални секретар Смучарског савеза Србије и савезни тренер.<br /> Непресушне енергије, ентузијазма и стручности испунио је своју<br /> професионалну мисију. Заслугом, пре свих, Милана Ивановића настало<br /> је модерно српско смучање.<br /> Као тренер и селектор крајем 80-их оформио је пионирску репрезен -<br /> тацију, први „Бамби“ тим. Након деценије вредног рада наши смучари<br /> крећу у Европу и свет. Остварен је сан: наша застава појавила се на<br /> алпским аренама светских првенстава у Сестријеру 1997. и Вејлу 1999,<br /> као и на Олимпијским играма у Нагану 1998. године, под вођством Милана<br /> Ивановића. Био је, уз Растка Чукића, иницијатор настанка „Бамби купа“,<br /> остварио је изузетне везе са Међународном смучарском федерацијом, у<br /> којој је био посебно цењен, био је члан алпске комисије и технички<br /> делeгат ове асоцијације.<br /> Ћомијева визија била је да такмичар са наших простора вози Светски<br /> куп и једног дана освоји бодове на том најјачем светском такмичењу.<br /> 105</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 2. Навијачи<br /> Око фудбалске активности, која је, као део културног и јавног живота<br /> Чукарице била веома важна, брзо се скупило доста оних који су на<br /> разноврсне начине узимали учешћа у Спортском друштву. Тако се, пре<br /> свега, оформила група навијача. По неколико стотина присталица „црнобелих“<br /> долазило је да бодри своје љубимце. Најватренији, и то не мала<br /> група, пратили су их и на гостовањима. Често се на утакмице ишло с<br /> песмом и барјачићима, који би лепршали још на улици, потом и на<br /> игралишту. На почетку спортског живота „Чукарички“, требало је прокрчити<br /> пут, задобити симпатије навијача, осигурати потпору код грађана, а то<br /> није било тако лако. Управа клуба се посебно залагала за фер и спортску<br /> игру. Фудбалски тим „Чукаричког“, из овог времена, није се одликовао<br /> несталношћу, ћудљивошћу и великим променама форме. И кад нису<br /> били у форми, и кад им није полазило за руком, знали су за дисциплину,<br /> борили се мушки, али фер.<br /> Да би „Чукарички“ добио свој терен, тридесетих година постарао<br /> се индустријалац, Милош Поповић, који је дао земљу и подигао трибине<br /> на потезу до реке Саве наспрам Чукарице. Ту је Фудбалски клуб играо<br /> целу четврту деценију двадесетог века, све до почетка Другог светског<br /> рата.<br /> 4. 3. Рађање секција<br /> Навијачи „Чукаричког“ 1930. године<br /> Милош Поповић<br /> Слика младих навијача са утакмице<br /> „Чукарички“ – „Спарта“ 27. 12. 1931. године<br /> Убрзо по настанку фудбалског клуба, ЧСК је основао и своје прве<br /> секције. Млади људи су желели своје уздизање и афирмацију и на<br /> културном пољу, а клуб је од тога могао да пронађе изворе прихода.<br /> Хорска дружина, певачка секција, нису имале само забавни карактер,<br /> већ су за оно време значиле веома погодан облик музичког васпитања<br /> омладине.<br /> На приредбама, забавама, другарским вечерима, излетима, бербама,<br /> хор је суделовао у извођењу уметничког програма. Укупни<br /> културноуметнички рад имао је и важан друштвено-политички значај, као<br /> и допринос за васпитање младих на Чукарици. То се посебно осећало<br /> код драмске секције. Давани комади имали су васпитни карактер и<br /> омладину упућивали на културне и социјалне вредности. Ове две секције,<br /> као и хазена, доста су допринели Спортском друштву да као институција<br /> стане на своје ноге. Помогле су највише да се „Чукарички“, од првих<br /> дана, осећа и сматра, не само фудбалским тимом, већ друштвеном<br /> организацијом младих чукаричког краја.<br /> 18</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> самостално организује турнир под називом “Рода куп - меморијални карате<br /> турнир Рајко Јовановић“, са жељом да очувамо сећање на оснивача нашег<br /> клуба и почасног председника клуба, великог љубитеља карате спорта,<br /> дугогодишњег председника Карате савеза Београда Рајка Јовановића.<br /> Клуб годинама организује традиционални летњи карате камп на<br /> Митровцу – Тара, који поред наших чланова, посећује и велики број<br /> такмичара из клубова широм Србије. Карате клуб „Чукарички Рода“ поред<br /> летњег карате кампа, повремено организује и зимски камп , првенство<br /> клуба, спортски дан, дан у природи, новогодишње прославе и дружење<br /> на Ади Циганлији. Редовни је учесник традиционалне годишње<br /> манифестације Спортског савеза Чукарице у Кошутњаку и Ротари клуба<br /> „Чукарица“ на Ади.<br /> Летњи карате камп Митровац - Тара<br /> Дружење на<br /> Ади Циганлији 2010. године<br /> Летње припреме<br /> у Италији<br /> Зимски камп<br /> 2010 - Златар<br /> 203</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Југославија – Швајцарска на стадиону ЈНА. Под овим околностима „Чукаричани“<br /> су тај важан сусрет изгубили тесним резултатом 1:2.<br /> За клуб са Бановог брда, када се такмичио у Српској лиги, наступао је<br /> велики број играча који су били рођени Чукаричани. Отуда је тим био хомоген,<br /> одликовао се великим жаром и борбеношћу, посебно на својој Чукарици.<br /> Фудбалска сезона 1955/56. године<br /> „Чукарички" се поново вратио у Београдску лигу. Дошло је до осипања<br /> играчког кадра, као и одласка неколицине играча у ЈНА. Млађи играчи изборили<br /> су место у тиму (Маринковић, Пурић, Миљковић, Самарџић и<br /> други). Тренер је био Брана Аћимовић. „Графичар“ је те сезоне био надмоћан<br /> и пласирао се на прво место, а „Чукарички“ на друго.<br /> Екипа из 1954/55. године:<br /> Иванић, Павловић, И. Моцовић, Новичић, Јеремић, Бисић, Михајловић,<br /> Цимеша, Поповић, Јаџић и Карољи (недостају Перишић, Ђ. Моцовић и<br /> Радосављевић који су били у ЈНА).<br /> Тим из 1955/56. године са тренером Браном Аћимовићем<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. ГРАФИЧАР 22 14 6 2 46:20 34<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ 22 9 9 4 30:24 27<br /> Фудбалска сезона 1956/57. године<br /> Тим из<br /> квалификација<br /> за улазак у<br /> Зону на<br /> стадиону ЈНА<br /> 1954. године<br /> Ова сезона може се сматрати годином почетка пада резултата „Чукаричког".<br /> Последице оваквог стања треба тражити првенствено у престанку<br /> активног играња добрих, искусних играча, који су дуго носили игру и давали<br /> јој тон. „Свежа крв“ у тиму није била довољно јака. Тај период „Чукаричког"<br /> карактеришу честе промене управе и тренера, Извесно време<br /> екипу је водио Минда Јовановић. Биле су то бледе игре „Чукаричког" и<br /> лош пласман екипе. Јовановића је наследио Д. Којадиновић.<br /> 53</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Све ово је довело дотле да је претила опасност да клуб средином<br /> 1989. године практично престане са радом. Ипак, ова два предана ша -<br /> ховска радника, остала су у клубу и дали несебичан допринос у његовом<br /> подизању после деведесете године.<br /> 7. 6. 5. Поновни успон и развој ШК „Чукарички“<br /> Бранко Станић додељује признања најмлађима<br /> Зоран Угрчић,<br /> председник 1986-1987.<br /> Павле Гајин,<br /> председник 1988.-1989.<br /> Септембра 1990. године председ ни -<br /> штво СД „Чукарички” је закљу чило да<br /> ШК „Чукарички“ мора да настави са<br /> радом. На предлог секретара Дру ш тва г.<br /> Небојше Попова, договорено је да се око<br /> реорганизације, ревита ли за ције и<br /> поновног подизања клуба ангажује<br /> тадашњи потпредседник Друштва Сава<br /> Саша Мило са вље вић. Као предан<br /> спортски радник, пре дузео је прве кораке,<br /> у договору са прео сталим члановима<br /> Шаховског клу ба, те су формирани нова<br /> скупштина и извршни одбор клуба. За<br /> пре д седника извршног одбора изабран је<br /> Сава Саша Милосављевић.<br /> Од тада почиње опоравак клуба, у<br /> чему су, поред председника, велики<br /> допринос, дали и остали чланови новог<br /> Сава Саша Милосављевић<br /> руководства: Зоран Угрчић, Милић<br /> Вељковић, Милутин Костић, Милисав<br /> Петаковић, Бранислав Шикљован, Љубинко и Милан Недељковић, Дејан<br /> Милетић, Ђорђе Поповић, Славко Црнић, Ђура Бабић, Милан Ракочевић<br /> и Миодраг Мики Јевремовић.<br /> Када је клуб био практично на рубу гашења, на захтев СД „Чукаричког“,<br /> чији је тада био потпредседник, Милосављевић се прихватио дужности<br /> председника клуба и на тој функцији остао све до 2002. године. За<br /> његовог мандата клуб је препорођен и заживеле су све активности у<br /> њему, почев од редовних такмичења до организације великих турнира.<br /> Клуб је постао првак Купа Београда, такмичио се у Другој савезној лиги,<br /> а многи чланови су постигли значајне резултате. Сава Милосављевић је<br /> 150</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Млађи пионири ФК „Чукарички Станком“ 2002/2003. године<br /> Омладинци ФК „Чукарички Станком“ са тренером М. Зољићем<br /> 1997/98. године<br /> Петлићи „Чукарички Станком“ – зима 2003/2004. године<br /> Млађи пионири ФК „Чукарички Станком“ 2001/2002. године<br /> Пионири „Чукарички Станком“ – пролеће 2003/04. године<br /> 95</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Лола на<br /> победничком<br /> постољу –<br /> првенство<br /> Србије 2010.<br /> (слалом)<br /> 108</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> др. Ратомир Ћирковић и Хуго Јанежић, који су га водили све док се током<br /> Другог светског рата није све распало, да би остало у срцима свих оних који<br /> су ову велику љубав чували до слободе, и наставили с њом да живе и данас.<br /> Велики број Чукаричана и чланова Друштва учествовао је у НОБу,<br /> а неки су дали живот за слободу.<br /> Сваке године на дан 4. јула одаје се почаст палим борцима и<br /> преминулим члановима Спортског друштва „Чукарички“ полагањм венца<br /> на спомен-плочу. Традиција је да венац полажу један од најстаријих<br /> чланова Друштва и један од најмлађих спортиста Друштва.<br /> Споменик палим<br /> борцима<br /> у парку преко пута<br /> Основне школе<br /> „Јосиф Панчић“<br /> ЧЛАНОВИ ЧСК ПОГИНУЛИ У РАТУ 1941 – 1945. ГОДИНЕ<br /> Нека им је вечна слава!<br /> Андрић Бранко 1943.<br /> Аџански Никола 1944.<br /> Антић Љубомир 1944.<br /> Ајдачић Милош 1945.<br /> Богдановић миливоје 1941.<br /> Богдановић Милорад 1944.<br /> Благојевић Милан 1944.<br /> Бранковић Душан Дуда 1941.<br /> Бурда Витомир 1944.<br /> Банковић Радомир Рашко 1945.<br /> Вукићевић Бранко 1944.<br /> Бурда Властимир 1944.<br /> Голубовић Душан 1945.<br /> Гилер Фрања Јожа 1943.<br /> Глумац Сава 1944.<br /> Димитријевић Драгутин Гуте 1945.<br /> Дујић Војислав 1944.<br /> Даутовић Никола 1943.<br /> Жакић Милан 1944.<br /> Ђорђевић Велимир Црни 1941.<br /> Жак Бранко 1944.<br /> Ђорђевић Радослав Цар 1945.<br /> Жак Милош 1942.<br /> Живковић Душан Дудара 1945.<br /> Илић Душан 1944.<br /> Илић Милутин Мики 1944.<br /> Јоцић Милош 1994.<br /> Јовичић Миодраг Минда 1941.<br /> Јовановић Драган 1944.<br /> Јовановић Војислав 1945.<br /> Кочовић Лазар 1943.<br /> Кордић Манојло 1941.<br /> Лековић Лука 1945.<br /> Крушчанин Александар 1936.<br /> Маузер Драган 1943.<br /> Лукић Милорад Влаиша 1943.<br /> Митровић Ратко 1941.<br /> Љубичић Миодраг Цимбало 1945.<br /> Марић Душан 1945.<br /> Љубичић Војислав Цимбало 1945.<br /> Милићевић Срећко 1944.<br /> Мишић Богдан 1944.<br /> Поповић Властимир 1945.<br /> Николић Миодраг Сунце 1944<br /> Пејић Стеван 1944.<br /> Ненадовић Александар 1945.<br /> Петровић Александар 1945.<br /> Опачић Мирко Балканац 1944.<br /> Предић Ђорђе 1944.<br /> Пуљарић Мирко Пуља 1944.<br /> Павловић Милан 1943.<br /> Ружић Никола Мики 1943.<br /> Ратајац Миодраг 1944.<br /> Станковић Димитрије Дима 1941.<br /> Савић Љутомир Луле 1944.<br /> Савић Милош 1945.<br /> Стојичић Манојло 1941.<br /> Станојевић Драгомир Драга 1941.<br /> Стојић Лазар 1944.<br /> Филиповић Драгутин Јуса 1942.<br /> Танурџић Павле 1945.<br /> Филопвић Никола 1944.<br /> Чешка Карло 1941.<br /> Фаменковић Стеван 4945.<br /> 24</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> 1. ГАЛЕНИНА 30 24 2 4 81:21 50<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 30 14 6 10 50:49 34<br /> Квалитетом игре истицали су се М. Радоњић, Ј. Шиканић, С. Милосављевић,<br /> С. Ровић и оба голмана М. Поповић и С. Поповић. У тиму су наступали<br /> и Ж. Ловрић, М. Стефановић, Ж. Радојевић, З. Ђуричић, М.<br /> Дукић, В. Милосављевић, М. Лалић и Б. Ристић.<br /> У Купу ослобођења Београда 1969/70. године учествовао је 71 клуб. У<br /> финалној утакмици која је одржана у октобру између „Чукаричког“ и „Бежаније“,<br /> наш тим је победио резултатом 4:1 (1:0) и освојио овај престижни<br /> куп. Стрелци на овај утакмици били су Момчило Живковић (3) и Сава<br /> Рујевић (1).<br /> Екипа ФК „Чукарички“, јесен 1969/70. године – стоје: Р. Ђорђевић<br /> (технико), С. Милосављевић, С. Поповић, С. Влајић, С. Ровић,<br /> М. Радић, Р. Дувњак, М. Влајић, М. Поповић и Ј. Шиканић (капитен);<br /> чуче: С. Рујевић, Р. Упчев, С. Димић, М. Радоњић, Б. Стефановић,<br /> М. Живковић и А. Павловић (шеф стручног штаба)<br /> Освајачи Купа ослобођења Београда<br /> 1969/70. године – стоје: Д. Мисаиловић<br /> (технико), Д. Смиљковић, Ј. Шиканић,<br /> Р. Дувњак, С. Радовић, С. Милосављевић,<br /> П. Цоцић и А. Павловић (шеф стручног<br /> штаба); чуче: С. Рујевић, Б. Стефановић,<br /> М. Живковић, М. Радоњић и Д. Шипка.<br /> На овој утакмици наступили су и<br /> М. Дакић, Ж. Радојевић и С. Влајић.<br /> Тим ФК „Чукарички“, пролеће 1969/70. године – стоје: Ј. Шиканић, М.<br /> Поповић, М. Радић, С. Ровић, З.Ђуричић и С. Милосављевић; чуче: В.<br /> Ђорђевић, М. Стефановић, М. Влајић, Ж. Радојевић и М. Живковић<br /> Представник БФС др С. Константиновић<br /> уручује пехар капитену Јовици Шиканићу<br /> поводом освајања Купа ослобођења<br /> Београда 1970. године<br /> 59</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фида мајстор БРАНКО СТАНИЋ је<br /> од 1970. до 1986. године био „алфа и<br /> омега” Клуба. Више од 15 година био<br /> је секретар, играч, капитен,<br /> руководилац школе најмлађих, а често<br /> и спонзор.<br /> Он је добитник многобројних признања за свој рад, међу којима и<br /> Октобарске награде града Београда за манифестацију „Шах у школе“.<br /> Био је раднички првак СФРЈ. У историји ШК „Чукарички“ заузима једно од<br /> најзначајнијих места од његовог оснивања па до данашњих дана. Познато<br /> је да је клуб у његовој организацији 1982. године организовао пионирско<br /> првенство Чукарице на коме је учествовало 2587 пионира.<br /> У такмичарској 1982. години, клуб се први пут у својој историји<br /> пласирао у Другу савезну лигу СФРЈ. Наредних шест година такмичио се<br /> у овом рангу и то је најуспешнији период у његовој историји.<br /> Тај успех су остварили: Бранко Станић, Миодраг Хамовић, Максим<br /> Секулић, Милутин Костић, Сеад Рашидовић, Милија Деспотовић, Рудолф<br /> Марић, Драган Угриновић, Милан Илијћ, Драшко Стојановић, Михајло<br /> Вујасиновић Драган Бркушанин, Никола Караклајић, Миодраг Влаховић,<br /> Милић Вељковић, Мирјана и Алиса Марић, Горан Војиновић, Ненад<br /> Вулићевић, Јован Милетић, Душан Недић, Дејан Мијатовић, Влада<br /> Стевановић, Мила Палошевић, Маја Божовић, Вера Недељковић,<br /> Драгослав Николић и др.<br /> Године 1982. организован је Први међународни турнир VI категорије<br /> ФИДЕ, на коме је учествовало 14 такмичара (И. Фараго – Мађарска, Н.<br /> Киров – Бугарска, Р. Симић, П. Лукач – Мађарска, К. Георгијев – Бугарска,<br /> В. Луков – Бугарска, Говедарица, Б. Дамњановић, Ф. Бистрић, М. Илијћ,<br /> С. Рашидовић, М. Костић, З. Ристић и М. Михајловић). Победник турнира<br /> био је мађарски велемајстор Фараго.<br /> З. Зорић, Д. Бркушанин, М. Секулић, М. Божовић, М. Вељковић, М.<br /> Костић, М. Палошевић, М. Влаховић, Н. Вукићевић,<br /> Б. Станић и С. Рашидовић<br /> У то време поред омладинског, ШК „Чукарички“ је постао познат и по<br /> успесима женског шаха. У њему су своју шаховску каријеру почеле<br /> велемајстори светског ранга, сестре близнакиње Алиса и Мирјана Марић<br /> У времену од оснивања до 1986. године, поред наведених постигнути<br /> су и следећи резултати: ШК „Чукарички“ је два пута био првак Србије,<br /> такмичио се у Другој савезној лиги СФРЈ шест година, Алиса и Мирјана<br /> Марић биле су првакиње Србије и СФРЈ за омладинке.<br /> Мирјана Марић била је кадетска првакиња света 1984. године, а Влада<br /> Стевановић постаје пионирски првак СФРЈ 1982. године. Пионирски<br /> прваци Београда и Србије били су: В. Стевановић, М. Николић, В.<br /> Недељковић и Г. Војиновић.<br /> 148</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> „Чукаричког“. Власта Матић са својим животним и спортским стилом постао је љубимац клуба а и не само<br /> њега. Његов животни дух био је мотивација многим успесима. Град Аранђеловац је подарио клубу стаменог и<br /> надасве успешног Милију Радивојевића, а Пирот Митића.<br /> Појавила се и нова генерација бициклиста: Петар Роквић, Владан Штрбац, Слободан Максин, Дејан<br /> Аранђеловић, Јосип Енги и Стеван Хегедиш. Они су ударили темељ успесима „Чукаричког“. Био је тада и<br /> незаборавни тренер, Нишлија Мирољуб Крстић, коме је увек у срцу „Чукарички“. Поносни смо и на Владету<br /> Симеуновића који је дуго водио најмлађе.<br /> Браћа Петреш (Александар и Милош), браћа Шпановић (Зоран и Александар), као млади Чукаричани били<br /> су осамдесетих година окосница клуба.<br /> Друга половина осамдесетих изнедрила је нову генерацију успешних: Владислава Христића, браћу Пују<br /> (Тому и Ивана), Милана Раденковића, Љубишу Јевтовића, популарног Шока, Милоша Јешића. Њихови<br /> резултати су били веома значајни: прваци Београда, Србије на хронометру, на трци АВНОЈ-а и Гемец купу у<br /> Мађарској. Тихо, али успешно, резултате клубу су доносили и Марко Павловић, Војчић и други.<br /> У СРЦУ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Мирољуб Крстић<br /> Владислав Христић Ади<br /> Победничка екипа Трке кроз Србију 1982. године – с лева: П. Мартон, Р. Павловић, Л. Мартон, М.<br /> Рњаковић, П. Стојановић са тренером П. Роквићем<br /> Дејан Аранђеловић<br /> 133</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ЧУКАРИЦА И ЧУКАРИЧКИ<br /> Драги пријатељи,<br /> У години кад обележавамо првих сто година наше општине, с поносом<br /> могу рећи да их је карактерисала динамична и изузетно бурна историја<br /> на коју смо изузетно поносни, као и на наше грађане, који су ту историју<br /> исписали својим радом и деловањем. Те давне 1911. године грађани<br /> Чукарице, која је била у саставу тадашње општине Жарково,<br /> организовали су се и на референдуму, демократским путем, остварили<br /> свој циљ, а то је оснивање општине, што је тадашњи суверен Србије краљ<br /> Петар I Карађорђевић својим указом од 30. децембра 1911. потврдио.<br /> Много се променило од краја 19. века кад је Чукарица настала као<br /> радничко насеље око прве шећеране на Балкану, првог београдског<br /> бродоградилишта и многих других већих и мањих предузећа и фабрика,<br /> након чијих оснивања су радници из свих крајева наше земље почели да<br /> пристижу на Чукарицу. Индустрија у златно време развоја 70-их и 80-их<br /> година, запошљавала је велики број људи; док је, развојем и увођењем<br /> нових технологија, Чукарица на уласку у 21. век наставила још<br /> интензивнијим и модернијим темпом да се развија.<br /> Стварају се јаке трговинске зоне, а Ада Циганлија и Кошутњак развијају<br /> се као центри туризма, рекреације, спорта и одмора. Настављамо са тим<br /> развојем и циљ нам је да у наредном периоду приближимо Београђанима<br /> и огроман комплекс Липовачке шуме који се простире на јужном ободу<br /> општине између Рушња, Велике Моштанице и Сремчице.<br /> Данас Чукарица броји више од 200.000 становника, а број њених<br /> житеља и даље убрзано расте. Сама територија се исто убрзано развија,<br /> приобаље Саве, које се протеже од ушћа Топчидерске реке, па до Умке,<br /> постаје све интересантније за развој спорта и туризма, док Макишко<br /> поље, осим што снабдева цео град водом, постаје врло битна пољоприв -<br /> редна зона града Београда.<br /> Већ смо најперспективнији део Београда, али време Чукарице ће тек<br /> доћи кад буде завршен мост преко Саве. Мост ће обликовати будућност<br /> Чукарице, јер ће све више људи, који на овом лепом простору живе,<br /> желети и своја пословања да изместе код нас на Чукарицу. Изградњом<br /> модерних пословно-трговинских центара око Београдске обилазнице<br /> ћемо створити услове за отварање нових радних места и омогућити<br /> велике могућности за напредак целе Општине.<br /> Свим члановима Спортског друштва „Чукарички“ желим да честитам<br /> првих 85 година рада, јер су нам, остваривањем врхунских спортских<br /> резултата, истовремено били нам на понос и стварали историју Чукарице.<br /> Желим вам још много успешних сезона, јер рад са најмлађима и очување<br /> здравог духа у младим нараштајима Чукарице су наш заједнички циљ у<br /> животу и развоју Чукарице у 21. веку.<br /> Свако добро и срећан рођендан!<br /> Милан Тлачинац,<br /> председник<br /> Градске општине Чукарица<br /> 4</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Кадети ФК „Чукарички“ 1993/94. године са тренером М. Танкосићем<br /> Кадетска екипа ФК „Чукарички“1988/89. године<br /> Кадетска екипа ФК „Чукарички“1988/89. године<br /> Омладинци ФК „Чукарички Станком“ са руководством клуба и тренером<br /> Звонком Радићем 1994/95. године<br /> 94</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Младен Ликић,<br /> председнк ИО СДЧ<br /> (1985–1986)<br /> уредити код Министарства за спорт. Сви су<br /> имали врхунске такмичаре. Екипе су се се<br /> такмичиле у високим ранговима, а поред сениора<br /> имале и одличне младе спортисте: пионире,<br /> кадете, јуниоре. Потребе клубова расле су<br /> заједно с резултатима, који су стално били у<br /> успону.<br /> Почетак деведесетих обележили су<br /> индивидуални спортови. Боксери, атлетичари,<br /> каратисти, бициклисти, џудисти, шахисти. Управа<br /> Друштва бавила се унапређем услова за рад. У<br /> недостатку простора за рад, марта 1987. године<br /> Друштво је закупило бараку пројектантског бироа<br /> „Наш стан“, која се налази уз управну зграду са<br /> 250 квадратних метара простора. Већ следеће,<br /> 1988. године у јулу Управа је успела да обезбеди<br /> средства и откупи је. У овом простору коришћене<br /> су канцеларије за клубове Спортког друштва, а део је издат у сврху<br /> набавке средстава за рад Друштва.<br /> Развој Спортског друштва „Чукарички“ је од оснивања био везан за<br /> много рада на обезбеђивању техничких услова, опреме, финансијских<br /> средстава, кадрова, за рад у клубовима. Своју снагу и величину показивало<br /> је пружајући руку свима. Оснивањем нових клубова и пријемом већ<br /> постојећих у своју породицу, крајем деведесетих, број клубова се у<br /> „Чукаричком“ попео на једанаест. У Друштво је 1989. године ступило<br /> неколико клубова из разних спортова. Стонотениски клуб, који датира из<br /> 1948. године придружио се Друштву, Атлетски клуб<br /> „Чукарица“, основан 1976. године, такође је нашао<br /> место у овој породици. Џудо клуб који постоји од<br /> 1968. године приступио је Спортском друштву као<br /> СПОМЕНКО РОВИЋ,<br /> председник Спортског друштва и Фудбалског<br /> клуба „Чукарички“ у периоду (1987–1990);<br /> активни фудбалер „Чуакричког“ од 1965. до<br /> 1977. године; у више наврата аматерски<br /> репрезентативац Београда и добитник више<br /> признања од ФСБ<br /> и Клуб за скокове у воду, који је 1972/73. основан<br /> као Пионирска школа КСВ Београд – Чукарица.<br /> У овом периоду, тачније 1989. године, потекла је<br /> иницијатива да се у сврху зимских припрема<br /> фудбалера, како „Чукаричког“, тако и неколицине<br /> других клубова, организује зимски фудбалски турнир.<br /> Ову идеју је покренуо и осмислио Сава Мило -<br /> сав ље вић, тада стручи сарадник за спорт у СОФК<br /> „Чу ка рица“, па ју је са Миодрагом Гашпареви ћем,<br /> Ми лу тином Максимовићем, Радојем Ранковићем<br /> Ранкуљом, Драгољубом Јелисавчићем и Павлом<br /> Митровићем почео да реализује на терену ОФК<br /> „Жарково“. СОФК Чукарице је подржао ову активност<br /> и она траје и до данас.<br /> Касније је ову манифестацију СО Чукарица<br /> прихватила као покровитељ, па се играло на терену<br /> ФК „КОМГРАП“, а затим на Ади Циганлији. Спортско<br /> друштво је све време суорганизатор овог турнира,<br /> а ФК „Чукарички“ учесник. Иако је идеја да овај турнир буде неки вид<br /> припрема у предсезони за клубове Чукарице, убрзо су се прикључили и<br /> други београдски клубови, а потом и клубови изван Београда.<br /> САВА САША МИЛОСАВЉЕВИЋ, професор<br /> физичке културе и дипломирани професор<br /> за фудбал; играо је за ФК „Чукарички“ од<br /> 1969. до 1975. године; тренерао је сјајне<br /> генерације омладинаца „Чукаричког“ (1974–<br /> 1979) и први тим (1980–1982) и (1988/89)<br /> године; потпредседник Друштва од 1988.<br /> до 1997. године; председник Шаховског<br /> клуба „Чукарички“ од 1990. до 2002. године;<br /> генерални секретар Друштва од 1997. до<br /> данас.<br /> Небојша Попов,<br /> секретар СДЧ 1979<br /> – 1984. волонтер,<br /> а 1984–1997<br /> професионално<br /> Почетак последње деценије двадесетог века обележен је распадом<br /> Југославије, великим политичким превирањима, финансијским и другим<br /> кризама уопште. Тако је и у спорту дошло до разних реорганизација<br /> лига, и осталих система такмичења. У Савезним ранговима је остајало<br /> 35</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Од половине деведесетих година, са млађим категоријама су до дана<br /> данашњег, највише радили Драгован и Радован Протић и постизали<br /> добре резултате у свим млађим категоријама.<br /> Њиховим радом је из омладинских „погона“ ФК „Чукарички“ у првотимце<br /> прерасло више десетина играча (голмани: Бранислав Јањушевић<br /> и Бранислав Ружић, играчи: Јован Ђикнић, Игор Васовић, Иван Ергић,<br /> Марио Ђуровски, Срђан Новковић, Мирослав Шиканић, Маринко Мачкић<br /> и други).<br /> Омладинци ФК „Чукарички“ 1980/81. године<br /> Петлићи 1986/87. године у Лиги Београда са тренерима,<br /> браћом Драгованом и Радованом Протић.<br /> Омладинци ФК „Чукарички“ 1981/82. године са тренером М. Јанковићем<br /> и секретаром С. Филиповићем<br /> Кадетска екипа ФК „Чукарички“ 1987/88. године<br /> 93</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> у Француској одиграле су нерешено (1:1). Путовале су у Западну Немачку<br /> и биле гост Хокејашког клуба „Манхајм“ и победиле њихов тим са 1:0.<br /> У част 8. марта 1959. године победнице су Купа Југославије. Најзад,<br /> као женска фудбалска екипа учествовале су на турниру фудбалског клуба<br /> „Суботица“ где су освојиле прво место.<br /> Екипа хокејашица на гостовању у Загребу<br /> ДРАГАН ЖАКИЋ, играч од првог дана, доајен<br /> хокејашког спорта код нас и у целој бившој<br /> Југославији. Дугогодишњи репрезентативац,<br /> који се хокејом бавио до своје 65. године<br /> живота и предложен за Гинисову књигу<br /> рекорда.<br /> У периоду од 1955. године, па до 1966, за<br /> хокеј клуб „Чукарички“ наступали су: Фадил<br /> Трампић, Милутин Стејић, Живота Милојевић,<br /> Бранко Жутић, Драги Петровић, Милан Дукић,<br /> Миодраг Ненадовић, Властимир Станковић,<br /> Радомир Аћимовић, Иван и Драган Жакић, Зоран Стојисављевић,<br /> Миодраг Пековић, Сава Мошурински, Петар Калинић, Лале Станковић,<br /> Славко Петровић, Зиројевић. Тренирао их је Симић.<br /> 7. 4. 8. „Друга“ генерација хокејаша<br /> Те 1959. године, мушка екипа Хокеј клуба на трави „Чукарички“<br /> појавила се у сасвим новом саставу и заузела треће место од четири<br /> екипе. Није показано нешто посебно, али било је важно да се вратила у<br /> игру. „Чукарички“ није постигао ниједан гол, али успео је да две утаимице<br /> игра нерешено.<br /> По први пут у својој историји, 1960. године хокејаши са Бановог брда<br /> нашли су се на последњем месту. Први је „Електрострој“ из Загреба, који<br /> је играо најсигурније и приказао најдопадљивију игру.<br /> Подмладак с<br /> краја<br /> шездесетих<br /> година<br /> 122</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Жребање са наградама за најбоље<br /> „Рода куп“ – меморијални турнир Рајка<br /> Јовановића<br /> Теодор Рајић –<br /> шампион Европе<br /> Ангажовањем Владимира Матића и претходном дугогодишњом<br /> сарадњом са Рајком Јовановићем, 1997. године у Спортском друштву<br /> основан је Карате клуб „Чукарички“, који је показао изванредне резултате,<br /> како у масовности и васпитању деце, тако и на такмичарском пољу.<br /> Карате клуб „Чукарички“ од 1998. године традиционално одржава<br /> „Рода куп“, меморијални турнир у част пок. Рајка Јовановића, на коме<br /> учествује преко 1000 такмичара из 11 земаља. Ову велику међународну<br /> манифестацију подржава СДЧ како материјално, тако и технички.<br /> Са гостом Миљаном Миљанићем, председник СД „Чукарички“<br /> Владимир Матић уручује признања најбољима на<br /> „Турниру Пословне Чукарице“ 1998. године<br /> Рукометни клуб „Чукарички“ основан је 1998. године. У породици<br /> Спортског друштва „Чукарички“, он је тринести члан и такмичи се у<br /> регионалним лигама.<br /> Управа на челу са председником Владимиром Владом Матићем,<br /> показала се веома стабилном и способном. Секретар ИО је од 1997.<br /> проф. Сава Саша Милосављевић, а од 2005. потпредседник Друштва је<br /> проф. др Мирољуб Благојевић. У клубовима је с временом знатно<br /> попоправљено и материјално стање, а у многоме и технички услови.<br /> Великим ангажовањем управе Друштва, 2007. године део бараке претворен<br /> је у салу за вежбање.<br /> 39</div> <div>АК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Уз њега је и његова супруга Биљана Топић, актуелна државна шампионка<br /> и рекордерка у троскоку, која је, осим балканских шампионата, досегла<br /> резултате европских и светских размера. Од ње се очекује још<br /> успеха.<br /> Снежана Пајкић, европска првакиња и вишеструка балканска шампионка,<br /> такође живи на Чукарици.<br /> На нашим просторима је живео и радио чика Иван Губијан, један од<br /> највећих бацача кладива света, олимпијски вицешампион из 1952. у Хелсинкију.<br /> Својим радом у АК „Партизан“ подигао је многе бацаче и за живота<br /> постао атлетска легенда.<br /> Од тренера на Чукарици издваја се и Дмитар Марчета, југословенски<br /> рекордер у бацању диска, такође освајач многих балканских првенстава,<br /> као и признања са купова Еврове. Он је створио неколицину државних<br /> рекордера у бацању диска, копља и кугле, међу којима су Драган Перић,<br /> Радоман Шћекић, Снежана Голубић, и Данијела Чуровић.<br /> 7. 11. 2. Атлетски клуб „Чукарички“<br /> Седамдесетих година, у пројекту стадиона „Чукаричког“ била је предвиђена<br /> четристометарска кружна атлетска стаза са борилиштима за бацања<br /> и скокове. Атлетика је кренула у школама Чукарице, а имало се<br /> од кога штошта наследити и научити. Тако се, иако је АК „21. мај“ дословно<br /> сматран чукаричким клубом, створила потреба за стварање Атлетског<br /> клуба „Чукарица“. Године 1976. је основан, а 1980. постао је<br /> део Спортског друштва „Чукарички“ и наставио с радом као Атлетски<br /> клуб „Чукарички“.<br /> Међу најзаслужнијима за оснивање овог клуба је тренер Милан Васиљковић<br /> Васиљко. После успеха са Хрепевниковом и другим атлетичарима<br /> у АК „21. мај“ прионуо је на рад у школи атлетике „Чукаричког“.<br /> Интересовање младих за овај спорт је у то доба било изузетно. Школске<br /> екипе и појединци остваривали су добре резултате, па су масовно долазили<br /> у клуб да тренирају атлетику.<br /> У првим годинама постојања у клубу је доминирала јуниорска женска<br /> екипа „Чукаричког“, која је већ 1978. године била екипни првак Србије и<br /> Југославије.<br /> У овом периоду у „Чукариком“ су тренирале перспективне девојчице:<br /> Весна Луковић, Снежана Голубић, Биљана Бојовић, Мирјана Ковачевић,<br /> Љиљана Гајић, Драгана Бабић и друге. Своје резултате и јунирске успехе<br /> Женска јуниорска екипа АК „Чукарички“ 1978. године<br /> постигле су у нашем клубу. Неке од њих су, као југословенске и балканске<br /> првакиње, отишле у друге клубове где су били бољи услови за рад.<br /> Весна Луковић, репрезентативка Југославије, 1980. године постала је<br /> првак Балкана у скоку у вис и освајала бројна савезна и међународна признања.<br /> Снежана Голубић је отишла из „Чукаричког“ као најбоља бацачица<br /> диска у Југославији. Била је првакиња Балкана, а касније је постала и<br /> државна рекордерка у овој дисциплини.<br /> Биљана Бојовић је дуго остваривала врхунске резултате у скоку у вис,<br /> 1990. године постала је европска вицешампионка.<br /> Мирјана Ковачевић,<br /> вишеструка државна<br /> првакиња, јуниорска и<br /> сенирска<br /> репрезентативка на<br /> 100 и 4х100 метара.<br /> 197</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Умели смо да организујемо и лепе трке. Чувена је ,,Дунавска трка“, која<br /> је повезивала четири земље, без заустављања на граници: Србију,<br /> Мађарску, Словачку и Аустрију. Неки нови људи клуба били су<br /> незаобилазни и подстрекујући фактор: Маргит Савовић, Саша Тунђиос,<br /> Живко Баљкас, Брана Новаковић, Весна Маринковић, незаборавни<br /> Милан Ичин, и режисер најлепших трка Љубиша Ристић, као председник<br /> Трка.<br /> ИНСПИРАЦИЈА<br /> Никола Јаковљевић „Каћуша“ –<br /> тренер клуба<br /> ДОПИНГ-ИНСПЕКТОР<br /> Невена Авалић<br /> ДОПИНГ ИНСПЕКТОР<br /> И СЕКРЕТАР КЛУБА<br /> Марко Прочикевић<br /> САМО ПО ПРАВИЛИМА –<br /> Душан Стојчевић<br /> УЦИ комесар-инструктор и<br /> Марко Росић кандидат за<br /> међународног комесара. И они<br /> су сви деца „Чукаричког“.<br /> УЗ ДУНАВСКУ ТРКУ – с лева: Ж. Баљкас, М. Караклајић, Маргит<br /> Савовић – председник Трке, амбасадор Б. Шпадијер, директор Трке Н.<br /> Попов, потпредседник Трке Б. Новаковић<br /> 137</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Тим ЧСК<br /> са техничким<br /> референтом<br /> Драганом<br /> Луковићем<br /> I/Б РАЗРЕД<br /> 1. ЈЕДИНСТВО 18 15 2 1 70: 21 32<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 18 10 3 5 41:30 23<br /> ПРВИ Б РАЗРЕД<br /> Екипа ЧСК из1933. године<br /> 1. ВИТЕЗ 18 13 2 3 55: 22 28<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ 18 7 3 8 30: 39 17<br /> Фудбалска сезона 1933/34. године<br /> У односу на претходну годину, број клубова у Београду је порастао са<br /> 48 на 61. Првак l/A разреда, а уједно и првак Београда постао је „ЗАШК“.<br /> „Чукарички“ је играо у l/Б разреду. Играјући слободно и офанзивно био<br /> је четврти. Борба између присталица лигашког система такмичења за<br /> државно првенство и њихових противника поново се заоштрила. На скупштини,<br /> на којој се о томе расправљало, неочекивано су победили противници<br /> лиге. Међутим, како је одлука нешто закаснила, такмичење за<br /> првенство 1933/34. године је ипак одржано.<br /> Фудбалска сезона 1934/35.<br /> За подсавезна првенства борили су се нижеразредни клубови. Шездесет<br /> клубова било је распоређено у шест група, по којима су током јесени 1934. и<br /> с пролећа 1935. године одиграли првенствене утакмице. На предлог ФК<br /> „Борац“ из Београда, на годишњој скупштини Београдског лоптачког подсавеза<br /> од 7. јула 1935. године, донета је одлука да се обустави даље одигравање<br /> првенствених утакмица у Београду и Земуну свих разреда. „Чукарички"<br /> је тог момента био у l/Б разреду где се налазило десет клубова.<br /> Фудбалска сезона 1935/36. године<br /> Клубови су распоређени у три разреда, а било их је укупно 58. У l/Б<br /> разреду „Чукарички" је био први и убедљиво најбољи тим, испред „Руског“.<br /> Све линије су му функционисале одлично, навала је била ефикасна,<br /> а одбрана, такорећи, непробојна.<br /> ПРВИ Б РАЗРЕД<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 18 14 2 2 59:21 30<br /> 48</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Познато<br /> је да је у екипама, у периоду од<br /> 1975. до 1990. године, међу играчима<br /> била разлика и до 30 година, али су<br /> играли раме уз раме и бранили боје<br /> свог тима.<br /> 126</div> <div>КАРАТЕ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> 201</div> <div>200<br /> АК „ЧУКАРИЧКИ“</div> <div>ОК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 14. ОДБОЈКАШКО РЕКРЕАТИВНИ КЛУБ<br /> „ЧУКАРИЧКИ ФЕНИКС“<br /> Одбојкашко рекреативни клуб „Феникс“ основан је 1. октобра 2001.<br /> године на иницијативу проф. др Предрага Немеца. Првобитна замисао<br /> била је да се у клубу ради исључиво са талентованом и физички<br /> предиспонираном децом. Међутим, “Феникс“ се развијао у широј и<br /> флексибилнијој селекцији, и растао у клуб чија су деца била<br /> препознатљива по дисциплини, манирима, и високом нивоу технике<br /> одигравања одбојкашких елемената. Сходно томе расло и интересовање<br /> за тренинг у клубу.<br /> С обзиром да је у првим годинама име клуба било непознато јавности,<br /> одлучено је да се оформе школе одбојке на територији општине<br /> Чукарица, како би било лакше пронаћи талентовану децу, и развијати<br /> њихове психофизичке способности на време. Тако је почело са радом пет<br /> „Фениксових“ школа одбојке, које су с временом направиле својеврстан<br /> бренд у обучавању деце млађих школских узраста. Деца која тренирају<br /> одбојку у клубу постала су препознатљива међу осталим младим<br /> спортистима по начину понашања и односу према уласку у салу,<br /> задужењима за постављање мреже, изношењу лопти, и уопште<br /> понашању на тренингу, односу према завршним фазама тренинга,<br /> напуштању просторија и понашање после тренинга. „Фениксовци“ се могу<br /> препознати и и по томе што, после тренинга, увек једу воћку, која им пружа<br /> неопходну ревитализацију организма од физичког напора. Да је „Феникс“<br /> један од ретких клубова којима је, поред остварених резултата, веома<br /> битан и социолошки развој детета, показује и чињеница да се једном<br /> месечно организује одлазак на позоришне представе или у биоскоп. У<br /> периоду лепог времена организује се заједничка роштиљијада, деца<br /> колективно одлазе на одбојкашке утакмице, а сваког 30. децембра<br /> организује заједничка прослава „Фениксове“ Нове године, када се<br /> додељују награде најбољим појединцима и екипама у протеклих годину<br /> дана. Организованост и дисциплина деце и тренера није промакла ни<br /> челним људима у Одбојкашком савезу Београда, тако да су наши играчи,<br /> играчице и тренери ангожовани организацији великих одбојкашких<br /> такмичења која се одржавају у Београду, (универзијаде, светске лиге,<br /> европска и светска првенства). С друге стране, због одбојкашког умећа,<br /> деца су позивана на стручне семинаре за све одбојкашке тренере као<br /> демонстратори, док су тренери ангажовани као предавачи, и то не само<br /> на семинарима одбојкашких тренера Србије, већ и земаља у окружењу<br /> (Грчке и Бугарске).<br /> Посебна организација је одржавање припрема у зимском и летњем<br /> периоду. Идеја је да се деци пружи убрзан одбојкашки развој, као и<br /> развој самосталности и одговорности у животу, како према себи, тако и<br /> према окружењу. У току припрема живи се специфичним начином<br /> спортског живота, који подразумева пажљиво испланиран и искоришћен<br /> сваки тренутак. Деца никада нису без надзора, и не раде ништа<br /> неприхватљиво. Тренери су константно присутни, сви су им „на оку“. На<br /> припремама се озбиљно и вредно тренира три пута на дан, а у<br /> вечерњим сатима се организују различити садржаји забавног<br /> карактера: маскембал, шизфриз и сличне дечје разоноде.<br /> О дисциплини, слози, и организацији говоре речи хвале од особља<br /> хотела у којима су смештани, па и од локалних становника који се чуде<br /> да толика група деце тако добро функционише. Сва деца се са<br /> припрема враћају задовољна, са лепим утисцима и новим<br /> пријатељствима, од којих ће нека вероватно потрајати и цео живот.<br /> На самом почетку рада клуба, тренери су били проф. др Предраг<br /> Немец, мр Весна Немец и мр Горан Брезић, који су водили тренинге и<br /> бринули о деци, али са проширењем клуба проширен је и тренерски<br /> кадар, тако да су у колектив дошли Милош Јакшић, Душан Костић,<br /> Александар Берјан, Бојан Живић, Младен Савић, Милош Јевић и Ивана<br /> Голубовић. Тренери су постали препознатљиви по специфичном начину<br /> вођења тренинга и утакмица. Полако су се остваривали и такмичарски<br /> резултати на првенствима и турнирима.<br /> На крају сезоне 2004/2005. у клуб долазе нови тренери: Александар<br /> Дмитровић, Александра Илић, Душан Рикаловић и Небојша Ђуркић, а<br /> из клуба одлазе Милош Јакшић, Душан Костић, Александар Берјан и<br /> Бојан Живић.<br /> Већ у сезони 2005/2006. године одбојкашице „Феникса“ освајају друго<br /> место на турниру за млађе пионирке у Лазаревцу, а Јелена Ђоровић је<br /> проглашена за најбољу играчицу турнира. Био је то знак упозорења<br /> осталим клубовима да „Фениx“ има озбиљне амбиције у првенству<br /> Београда.<br /> Од тада су наше екипе скоро сваке године међу првих осам екипа<br /> 214</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 85 ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“ 1926–2011.<br /> УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР МОНОГРАФИЈЕ:<br /> „ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА ЧУКАРИЧКИ“<br /> Владимир Матић, председник СД „Чукарички“<br /> Проф. др Мирољуб Благојевић, потпредседник СД „Чукарички“<br /> Сава Милосављевић, професор, генерални секретар СД „Чукарички“<br /> Александар Јелић, професор, секретар Атлетског клуба „Чукарички“<br /> УРЕДНИК: Александар Јелић, проф.<br /> ИЗДАВАЧ: СД „Чукарички“<br /> ЛЕКТОР: Мр Јован Н. Ивановић, проф.<br /> ТИРАЖ: 1000 примерака<br /> ШТАМПА: DINEX, Београд<br /> ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ:<br /> Милан Тлачинац, председник Градске општине Чукарица, председник<br /> Организационог одбора<br /> Владимир Матић, председник СД „Чукарички“, заменик председника<br /> Организационог одбора<br /> Проф. др Мирољуб Благојевић, потпредседник СД „Чукарички“<br /> Сава Милосављевић, проф., генерални секретар СД „Чукарички“<br /> Александар Перин, секретар Фудбалског клуба „Чукарички Станком“<br /> Слободан Тешић, председник Смучарског клуба „Чукарички“<br /> Радомир Јојић, Боксерски клуб „Чукарички“<br /> Петар Петровић, председник Хокеј клуба на трави „Чукарички“<br /> Небојша Попов, директор МБК „Чукарички“<br /> Иван Ивановић, председник Стонотениског клуба „Чукарички“<br /> Радоје Марковић, председник Шаховског клуба „Чукарички“<br /> Радосав Петровић, председник Кошаркашког клуба „Чукарички“<br /> Вукан Вулетић, проф., председник Клуба за скокове у воду „Чукарички“<br /> Зоран Моловић, проф., председник Атлетског клуба „Чукарички“<br /> Саша Ешкенази, секретар Рукометног клуба „Чукарички“<br /> Нинослав Глишић, проф., председник Карате клуба „Чукарички Рода“<br /> Проф. др Предраг Немец, председник Одбојкашког клуба „Чукарички Феникс“<br /> ПОЧАСНИ ОДБОР ЗА ПРОСЛАВУ:<br /> Снежана Самарџић-Марковић - министар омладине и спорта Републике Србије,<br /> председник Почасног одбора;<br /> Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије<br /> Иван Тодоров, заменик председника Олимпијског комитета Србије<br /> Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града Београда<br /> Ацо Ковачевић, секретар Секретаријата за спорт и омладину Београда<br /> Небојша Илић, председник Спортског савеза Београда<br /> Владета Јовановић, заменик председника Градске општине Чукарица<br /> Проф. др Душан Митић, декан Факултета за спорт и физичко васпитање<br /> Живадин Михајловић, председник компаније „СТАНКОМ“ АД<br /> Владислав Јовановић, бивши секретар СД „Чукарички“<br /> Бранислав Зебић, генерални менаџер компаније „HI TECH 011“<br /> Зоран Миловић, главни и одговорни уредник листа „Спорт“<br /> Драгиша Ковачевић, директор „СОС“ канала<br /> Предраг Сарић, главни и одговорни уредник листа „Спортски журнал“<br /> Председници СД „Чукарички“ у ранијем периоду:<br /> Милан Алексић<br /> Споменко Ровић<br /> Младен Ликић<br /> Вукашин Вулетић<br /> Врхунски спортисти са Чукарице:<br /> Ненад Стекић – европски рекордер у скоку у даљ,<br /> Данијел - Дане Корица – легенда дугих атлетских пруга,<br /> Драгутин Топић– светски јуниорски првак у скоку у вис,<br /> Јелена Лоловић – универзитетски светски првак у смучању,<br /> Станислав Караси – вишеструки репрезентативац СФРЈ у фудбалу,<br /> Алиса Марић, шаховски велемајстор,<br /> Теодор Рајић – вицешампион Европе у каратеу,<br /> Соња Петровић – двострука најбоља кадеткиња Европе у кошарци,<br /> Милош Максимовић – џудо,<br /> Марија Ивезић – вицешампион Европе у скоковима у воду,<br /> Јовица Шиканић – легенда ФК „Чукарички“<br /> 2</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> Телефон: +381 (0)11 3541 117<br /> +381 (0)11 3544 634<br /> Фаx: +381 (0)11 3058 773<br /> E-mail: office@adaciganlija.rs<br /> Website: www.adaciganlija.rs<br /> ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА УРЕЂЕЊЕ,<br /> КОРИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ<br /> „АДА ЦИГАНЛИЈА“<br /> БЕОГРАД<br /> "Зеленило - Београд" је организовано као Јавно комунално<br /> предузеће ради вршења делатности уређења и одржавања<br /> јавних зелених површина, одржавања јавних санитарних<br /> објеката, пратеће производње и поправке парковских, спортских<br /> и других реквизита, производње цвећа, украсног биља и<br /> попуне садница у парк-шумама. Поред наведене комуналне<br /> делатности коју врши на територији десет општина (Вождовац,<br /> Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица,<br /> Савски Венац, Стари Град и Чукарица), предузеће обавља и<br /> делатности које су у функцији комуналне делатности: уређење<br /> нових паркова, зелених и рекреационих површина. у мањем<br /> обиму трговина цвећем, садним материјалном, семенском<br /> робом, средствима за заштиту биља и др., израда планске, инвестиционе<br /> и техничке документације за уређење и реконструкцију<br /> постојећих паркова, зелених и рекреационих<br /> површина и пратећих објеката и опреме.<br /> Делатност:<br /> Уређење паркова, зелених и рекреационих површина, чесма<br /> - одржавање, хортикултура - пројектовање, излетиште -<br /> изградња, парк - изградња, марина, парковски реквизити -<br /> производња, пејзажна архитектура, приобаље, ресторан -<br /> услуге, терен - уређење, травњак –спортски - производња,<br /> туристички воз, угоститељство - одржавање и зеленило –<br /> урбано –одржавање.<br /> Спортске активности:<br /> Кошарка - такмичење, атлетика - такмичење, бадминтон.<br /> Бејзбол - такмичење, фудбал - такмичење, голф, хокеј на<br /> трави - такмичење, купалиште, одбојка - песак, одбојка -<br /> такмичење, паинт бол, пењање - вештачка стена, рагби клуб,<br /> риболов, рукомет - такмичење, тенис, веслање –рафтинг -<br /> једрење, водени парк – изградња.</div> <div>РК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> такмичи у свим редовним првенственим лигама у организацији<br /> Рукометног савеза Београда и Рукометног савеза Србије.<br /> По завршетку играчке каријере дошао је у РК “Чукарички“ где је<br /> обављао функцију директора клуба. Више од 10 година је провео у клубу.<br /> Залагао се, пре свега, да клуб постоји и траје, а потом да фунционише<br /> као озбиљан колектив и квалитетна екипа све дог га прерана смрт није у<br /> томе зауставила. Свој рукометни радни век је завршио преминувши после<br /> кратке и тешке болести. Цео свој живот, поред породице, посветио је<br /> рукомету. Оставио је „срце“ на терену.<br /> Играчи и руководство РК ’’Чукарички’’ у Аранђеловцу 2000. године<br /> МИРОСЛАВ РАДУЛОВИЋ ЗЕКА<br /> (1946 - 2010)<br /> Рођен је у Бањалуци 1946. године. Био је<br /> бивши рукометаш и спортски радник. Своју<br /> играчку каријеру започео је у „Слободи“ са<br /> Душановца, у време када се играо велики<br /> рукомет. Играо је и за „Вождовац“, „ФАП“ из<br /> Прибоја, „Синђелић“ и „Стари град“, где је био<br /> и оснивач РК “Стари град“ као и РК<br /> “Железничар“. Једно време је у „Чукаричком“<br /> обављао функцију тренера.<br /> Сениорска екипа РK „Чукарички“ – стоје: Стеван Драча, Ненад<br /> Ивковић (тренер), И. Ешкенази (голман и кап.), Н. Костић, М.<br /> Милошевић, Д. Незовић, М. Симоновић, М. Николов, М. Бачевић, М.<br /> Павловић, Мирослав Радуловић (директор), чуче: Д. Поповић, Д.<br /> Миладиновић, В. Стојановић, Д. Станимировић, И. Марковић, У. Лакић<br /> и Д. Драгићевић (голман).<br /> Мирослав Радуловић Зека са екипом<br /> 212</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> У Првом светском рату Чукарица је била поприште крвавих борби<br /> 1914. и 1915. године.<br /> И приликом ослобађања Београда у Другом светском рату, Чукарица<br /> је била место жестоких окршаја. Између 15. и 20. октобра 1944. године,<br /> на линији Шећерана–Железничка станица–тунел–црква–школа, немачке<br /> трупе су држале мостобран преко Аде Циганлије за извлачење својих<br /> јединица.<br /> 2. 1. 3. Развој насеља Чукарица<br /> Општина Чукарица је територијално и административно међу највећи -<br /> ма у Србији. Њен настанак и развој датирају с половине деветнаестог<br /> века, када је Србија полако кидала ланце турских окова и уздизала се на<br /> политичком, економском и културном пољу. Већи део територије општине<br /> припадао је атару села Жаркова, места где животне људске заједнице<br /> постоје још у римско доба, а сматра се, и раније.<br /> Географски, село се налазило око два километра од реке Саве, на<br /> правцу Аде Циганлије. До Београда се ишло ненасељеним брдом, па<br /> онда низ Обреновачки друм, поред реке. Сава је била природна и<br /> адмистративна граница са Аустроугарским царством, па се дуж обале у<br /> том крају трговало са Сремом, углавном мимо одобрења турске власти,<br /> која је у то доба слабила у Србији. Робом се трговало на лицу места, а<br /> веће пошиљке пребациване су друмом у град Београд. Тридесетих година<br /> деветнаестог века на домаку Топчидерске реке, постојало је и некакво<br /> складиште за робу, а радила је и скела за превоз свиња преко Саве.<br /> „Господарска механа“<br /> На самом друму, с београдске стране Топчидерске реке, наредбом<br /> господара Јована, подигнута је „Господарска механа“, кафана која и данас<br /> постоји. Име је добила по господару који ју је основао (Јовану<br /> Обреновићу) давне 1820. године, с намером да прима путнике намернике,<br /> излетнике старог Београда.<br /> Тако су на жарковачком потезу – истуреној зони, обали – робу<br /> истоварали шверцери, а на састанку жарковачког са обреновачким путем,<br /> створио се мали, непризнат трг. Међу усамљеним кућицама у њивама<br /> подигнуто је и здање, које се за час претворило у друмску механу.<br /> Четрдесетих година деветнаестог века на том појасу се под брдом почело<br /> стварати насеље. Скромне и трошне куће низале су се падином брда и<br /> формирале насеље. Бржи развој ово насеље, ће добити пред крај века,<br /> поготову дизањем фабрике шећера и након тога.<br /> Фабрика шећера<br /> снимљена<br /> 1910. године<br /> Из сећања старијих грађана Чукарице у уском оквиру белешке М. Ђ.<br /> Милићевић, у својој грађи „Цртице за ранију слику српске престонице“,<br /> (1903) објашњава порекло назива Чукарице: „Кафану, на месту сусретања<br /> жарковачког и обреновачког пута, управо у дну брега, који се као гребен<br /> спустио баш на Саву, а пресечен је ради ширег колског друма, држао је,<br /> дуже време, неки Стојко Чукар из Београда.“ По његовом имену, или боље<br /> по његовом надимку, то се звала „Чукарева механа“ – „Чукарица“, а по њој<br /> се сада цео крај зове Чукарица.“<br /> М. Ђ. Милићевић је извео закључак о имену овог краја, у вези са<br /> Стојком Чукаром, и кафаном коју је држао:<br /> 6</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Најзад је клуб са Бановог брда постао победник Друге београдске лиге –<br /> групе А и ушао у Прву београдску лигу. Тим је наступао у саставу: Б. Павковић,<br /> М. Дукић, З. Ђуричић, М. Стефановић, Ј. Шиканић, Д. Јаџић, Ж. Ловрић, М.<br /> Влајић, М. Живковић, П. Стефановић, М. Јанковић. Наступали су и П. Марковић,<br /> М. Пауновић и В. Милосављевић. Тренер је био Драгомир Којадиновић.<br /> ДРУГА БЕОГРАДСКА ЛИГА - ГРУПА А<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 26 17 6 3 69:25 40<br /> Ове сезоне „Чукарички“ је освојио свој први трофеј – Куп ослобођења<br /> Београда. У финалној утакмици, која је одиграна 18. октобра 1967. године<br /> на стадиону ФК „Обилић“ у Београду, „ Чукарички“ се састао са ФК „Прва<br /> искра“ из Барича. У регуларном времену утакмица је завршена нерешеним<br /> резултатом 2:2 (1:2). Извођењем једанаестераца ФК „Чукарички“ је<br /> победио са 6:4 и, између 87 учесника, освојио овај куп.<br /> Стрелци на овој утакмици били су П. Стефанофић и М. Стефановић,<br /> а из пенала: Дукић, М. Стефановић, Танасковић и Влајић.<br /> Фудбалска сезона 1967/68. године<br /> На почетку ове сезоне за шефа стручног штаба дошао је Александар<br /> Павловић. Управа клуба заузела је став да се постојећа екипа ојача за<br /> предстојећу сезону и довела је неколико квалитетних играча (М. Танасковића<br /> и С. Влајића из ФК „Жарково“, Урумова из ФК „БАСК“, Пињателија<br /> из ФК „Југопетрол“, Крсмановића из „Железника“ и С. Милосављевића из<br /> ОФК „Београд“).<br /> ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. СЛОБОДА 26 14 6 6 43:26 34<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ 26 13 4 9 41:23 30<br /> Тек што je „Чукарички" ушао у Прву београдску лигу, заузео је друго<br /> место, али услед реорганизације, ипак постаје члан Српске лиге.<br /> Освајачи Купа ослобођења Београда 1966/67. године – стоје:<br /> Ж. Тимотијевић (технико), Дукић, М. Стефановић, Милићевић, М. Поповић,<br /> Ровић, Танасковић, Обрадовић и Митровић (члнаови ураве);<br /> чуче: Станић (члан управе), Шиканић (капитен), М. Влајић, Живковић,<br /> П. Стефановић и Пауновић.<br /> Тим из 1967/68. године – стоје: Ј. Шиканић (капитен), М. Танасковић,<br /> С. Ровић, Ж. Ловрић, М. Дукић и М. Поповић; чуче: В. Милосављевић,<br /> М. Стефановић, М. Живковић, М. Влајић и С. Димић<br /> (За екипу су у овој сезони наступали и Павле Стефановић, Мирко Пауновић<br /> и Роби Милићевић.)<br /> Фудбалска сезона 1968/69. године<br /> 57</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Тим с пролећа из 1975. године – стоје: Д. Смиљковић (капитен),<br /> С. Мацан, М. Пантић, Љ. Марић, В. Антић, Д. Одабашић, М. Рушанац,<br /> Ј. Михајловић и М. Греговић; чуче: Д. Јаџић (тренер), С. Тричковић,<br /> С. Ровић, Р. Радисављевић, М. Радоњић, Р. Упчев, 3. Влајић и<br /> А. Павловић (шеф стручног штаба)<br /> Екипа из 1975. године – стоје: Ј. Митровић (члан управе)<br /> Ј. Михајловић, Д. Головић, З. Влајић, М. Рушанац, С. Ровић,<br /> Ј. Здравковић и Д. Живановић; чуче: Р. Упчев, С. Коларевић,<br /> С. Батањац, З. Милутиновић и Н. Рајичић<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА — ИСТОК<br /> 1. БУДУЋНОСТ 34 23 7 4 58:23 53<br /> 14. ЧУКАРИЧКИ 34 11 9 14 37:53 31<br /> Фудбалска сезона 1975/1976.<br /> У првом делу сезоне „Чукарички“ је стартовао лоше. Тек крај првенства<br /> донео је квалитетнију игру и побољшање на табели. У тим се, после<br /> успешне операције, најзад вратио Шиканић, што се повољно одразило на<br /> морал играча, па је у другом делу сезоне био тим пролећа са највише освојених<br /> бодова.<br /> Ове сезоне боје нашег тима бранили су: Д. Смиљковић, С Мацан, З<br /> Влајић, Одабашић, М. Пантић, Ј. Шиканић, С. Ровић, И. Демировић, М.<br /> Јандрић, Љ. Марић, Ј. Михајловић, З. Милутиновић, С. Радосављевић, Р.<br /> Упчев, Антонијевић, Јасић, Митић, Терзић, Краљ, Греговић, Митровић и<br /> Лежајић.<br /> Тим из 1976. године – стоје: Д. Смиљковић, С. Мацан, М. Митић,М.<br /> Пантић, Љ. Марић и С. Ровић; чуче: Р.Упчев, И. Демировић, Ј.<br /> Михајловић, З. Милутиновић и С. Радосављевић.<br /> 64</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> За време његовог мандата реализовани су, поред осталог:<br /> велемајсторски шаховски турнири, турнир „Ноћна лига у малом фудбалу“,<br /> међународна спортска манифестација „Млади за мир“, шаховска<br /> манифестација на 1995 табли – „Мат рату“. Унапређени су односи у<br /> самом Друштву, реализовани су програми пријема нових клубова у<br /> Друштво, стабилизовано је материјално стање и унапређени технички<br /> услови за рад клубова, као и самог Друштва.<br /> После велемајстор -<br /> ских турнира у шаху,<br /> претходних година, ус -<br /> ле дила је велика, неви -<br /> ђена шаховска манифе -<br /> с тација која је окупила<br /> неколико хиљада акте -<br /> ра. На Ади Циганлији је<br /> 1. јула 1995. године<br /> организован турнир под<br /> називом „Мат рату“,<br /> где су основци и сред -<br /> њо школци Чукарице и<br /> Београда играли на<br /> 1995 табли.<br /> Ову манефестацију организовала је СО<br /> Чукарица, са суорганизаторима Савезом<br /> спортова Чукарице и Спортским друштвом<br /> „Чукарички“. Великој промоцији шаха<br /> присуствовали су медијске личности, писци,<br /> уметници, певачи који играју, или су играли,<br /> шах, па је симултане партије са младим<br /> шахистима одиграо МК Миодраг Мики<br /> Јевремовић, популарни певач Миња<br /> Субота, водитељ дечјих емисија, веле мај -<br /> стори, сестре Мирјана и Алиса Марић и<br /> Љубивоје Ршумовић, дечији писац.<br /> Сви учесници ове мега шаховске представе<br /> Љубивоје Ршумовић,<br /> дечији писац<br /> добили су на поклон шаховске енцикло -<br /> педије, шаховсеке гарнитуре и друге<br /> пригодне награде.<br /> Алиса Марић,<br /> велемајстор<br /> Шаховска торта за ГИНИСА<br /> Секретар Савеза спортова<br /> Чукарице, Сава Милосављевић,<br /> додељује награде најуспешнијим<br /> учесницима<br /> 37</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> У овој години је значајно то што је дошло до фузије „Чукаричког" са ФК<br /> „Авала". Из ове фузије клуб са Бановог брда је добио неколико талентованих<br /> играча и нешто материјалне помоћи. Нагло се побољшао рад<br /> управе. За председника је дошао Иван Јешевић који је створио другачију<br /> климу. У летњем периоду, „Чукарички" је уврштен у Лигу спортске прогнозе.<br /> Заузео је друго место са истим бројем бодова као и првопласирани<br /> „Вождовац". Ваља напоменути да су у овој лиги играли клубови вишег<br /> ранга. Тим је углавном наступао у саставу: Кос, Маринковић, Пурић, Карољи,<br /> Кем, Моцовић, Хаук, Јаџић, Стаменковић, Ружић и Миљковић. Тренер<br /> је био Мића Митровић.<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА - ГРУПА А<br /> 1. ЖАРКОВО 21 15 3 3 57:23 33<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ 21 11 6 4 41:26 28<br /> Тим из 1960. године са управом и тренером М. Митровићем<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. XAJДУК 22 17 1 4 61:26 35<br /> 8. ЧУКАРИЧКИ 22 8 2 12 33:48 18<br /> Фудбалска сезона 1960/61. године<br /> Фудбалска сезона 1961/62. године<br /> Када су се очекивали већи успеси и бољи дани, с обзиром на подмлађеност<br /> тима и квалитет играча, резултат је поново изостао. Заиграли су и<br /> нови играчи: Пурић, Самарџић и Петковић, и омладинци Милићевић,<br /> Митић, Антонијевић и М. Живковић. Клубу је одузет терен, тако да је све<br /> утакмице, када је био домаћин, играо на терену „БАСК-а“ код Цареве ћуприје,<br /> што се одразило на игру и резултате. Ове сезоне основана је селекција<br /> пионира и укључена у треће по реду такмичење Фудбалског савеза.<br /> Из те селекције потичу првотимци Симић, Ловрић, Шиканић и други.<br /> Екипа из 1961. године<br /> Тим из<br /> 1961/62. године<br /> 55</div> <div>АК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 11. АТЛЕТСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 195</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1995/96. године<br /> ПРВА САВЕЗНА ЛИГА ГРУПА А<br /> 1. ПАРТИЗАН 18 13 3 2 51:17 60<br /> 6. ЧУКАРИЧКИ CTAHKOM 18 4 6 8 23:23 29<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ 1995/96. године – стоје: Николић<br /> (тренер), Марковић (капитен), Мојовић, Пецељ, Ђорђевић, Николић,<br /> Грозданић, Светличић, Димитријевић, Давидовић (шеф стручног<br /> штаба) и Поповић (физиотерапеут); чуче: др Златановић, Зиројевић,<br /> Јефтић, Ђукановић, Вукић, Тонковић, Јовић и Пиваљевић<br /> Најбољи стрелци у ФК „Чукарички“ 1969-1996. године<br /> Војислав Будимировић<br /> 1995/96, Прва „А“ савезна лига (23 гола)<br /> Саша Марковић<br /> 1994/95, Друга савезна лига (21 гол)<br /> Синиша Збиљић<br /> 1990/91, Прва српска лига – Север (14 голова)<br /> Милко Ђуровски<br /> 1979/80, Српска лига – Север (15 голова)<br /> Дарко Пиваљевић<br /> 1993/94, Друга савезна лига „Б“ (12 голова)<br /> Милан Стефановић<br /> 1969/70, Српска лига (11 голова)<br /> Екипа која се пласирала на 6. место у Првој „А“ лиги и изборила<br /> учешће у „Интертото купу“ 1996/97. године – горњи ред: Сикима,<br /> Миљковић, Пауновић, Димитријевић, Јовић, Пртењача, Фемић,<br /> Гавранчић; средњи ред: Ранћеловић, Чолић, Витакић, Головић, Гајић,<br /> Рамовш, Станишић, Алексић, Максић; седе: Киш, Јухас, Будимировић,<br /> Гуснић, Матић, Вукић, Брзаковић, Копуновић, Милета и Исаиловић.<br /> Чукарички је постигао велики успех у години када је славио седамдесет<br /> година постојања - остао је у јединственој Првој савезној лиги, и то на<br /> високој, шестој позицији. Најбољи стрелац Прве лиге је играч „Чукаричког“<br /> Војислав Будимировић са постигнута 23 гола.<br /> Фудбалска сезона 1996/97. године<br /> ПРВА САВЕЗНА ЛИГА ГРУПА А<br /> 1. ПАРТИЗАН 33 26 6 1 88 : 17 84<br /> 6. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 33 11 10 14 35 : 45 41<br /> 75</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> године, када његови стари чланови сабијају редове, одлучују да оживе ЏК<br /> „Чукарички“ и поврате му место које му је некада припадало у<br /> београдском и српском џудоу.<br /> Горан Вуцеља и Иван Тесла са много полета и енергије формирају<br /> пионирску групу, коју сачињавају углавном деца старих чланова клуба и<br /> њихових пријатеља. На самом почетку њиховог рада са децом број<br /> чланова је био занемарљив, па се дешавало да на тренингу буде исти<br /> број деце као и тренера.<br /> Уз много преданог рада, одрицања и стрпљења, клуб полако добија<br /> на масовности. Формира се група од двадесетак чланова, која након две<br /> године рада у сали, почиње срамежљиво да се појављује на<br /> борилиштима широм Србије. Убрзо затим стижу први резултати.<br /> Џудо клуб „Чукарички“ данас – све селекције с тренерима<br /> Први такмичари, носиоци медаља за ЏК „Чукарички“ били су: Иван<br /> Миљковић, Илија Ерцег, Никола Ивковић, Јелена Мириловић, Слађана<br /> Томић, Тамара Ђорђевски, Ђорђе Митрашиновић..<br /> Данас, десетак година касније, ЏК “Чукарички“ броји преко стотину<br /> чланова. Подељени су у три узрасне категорије: школица џудоа ( деца од<br /> 5 до 10 година), пионири ( деца од 10 до 13 година) и екипа кадета и<br /> јуниора (деца од 14 до 18 година).<br /> Џудо клуб „Чукарички“ са<br /> тренерима Гораном Вуцељом и<br /> Иваном Теслом<br /> 185</div> <div>СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 189</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Следеће 1995. године, у конкуренцији 26 играча, победио је ФМ Дејан<br /> Мијатовић са седам поена.<br /> У 1996. тријумфовао је М Влада Стевановић, који је са седам поена<br /> био најбољи од десет играча.<br /> Председник Саша Милосављевић уручује признања најуспешнијој<br /> пионирки и победнику првенстава клуба 1997. године<br /> ФМ Јован Тодоровићу<br /> Са једног од првенстава клуба, председник Саша Милосављевић<br /> прати меч између ФМ Милана Илијћа и МК Дејана Дакића<br /> Од 12 играча на клупском првенству 1997. године најбољи је био ФМ<br /> Јован Тодоровић са осам поена.<br /> Мајстор Влада Стевановић 1998. године је победио у конкуренцији од<br /> 12 играча са освојених шест поена.<br /> У девет кола 2000. године учествовало је 13 играча, а победио је МК<br /> Милорад Грбић са 7½ поена.<br /> Просторије нашег клуба је 1999. године користила Војска Југославије,<br /> тако да је клуб био затворен.<br /> Извршни одбор клуба је 2001. године, на својој седници од 31. јануара,<br /> донео одлуку да се капитен прве екипе Дејан Мијатовић задужи да<br /> Учесници Другог велемајсторског турнира „Куп Пословне Чукарице“ у<br /> „Галерији '73“ 1995. године<br /> обавести играче и усагласе термини око одржавања првенства клуба.<br /> Пошто већи део прве екипе није могао да учествује, први пут од 1993.<br /> године није одржано првенство клуба.<br /> Године 1994. ШК „Чукарички“ је организовао на Бановом брду, у<br /> „Галерији ‘73” „Отворени турнир“, на коме су учествовала 53 играча.<br /> Исте године организован је Међународни мајсторски турнир четврте<br /> категорије са просечним рејтингом од 2340 поена. На турниру је<br /> учествовало 12 играча, и то: један велемајстор – Драгољуб Ћирић, играч<br /> „Чукаричког”, два интернационална мајстора, седам фида мајстора и два<br /> мајсторска кандидата.<br /> 153</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Стонотениски спорт у СД „Чукарички“ постојао је још пре Другог<br /> светског рата, а такмичари су учествовали на првенствима у сезони<br /> 1947/48. године. Тада је и СТК „Чукарички“,<br /> поновним формирањем Друштва, званично<br /> основан. За оснивање СТК „Чукарички“ међу<br /> најзаслужнијима је био Ђорђе Ристић,<br /> председник, тренер, секретар и играч, легенда<br /> стонотениског спорта на Чукарици, у Београду,<br /> и не само у њима.<br /> ЂОРЂЕ РИСТИЋ,<br /> легенда „Чукаричког“, српски стонотенисер<br /> још од 1922. године, покретач чукаричког<br /> стоног тениса, један од најзаслужнијих<br /> оснивача за стони тенис на Чукарици.<br /> приступила је оснивању женске фудбалске екипе. Тако је 1960. године<br /> заживео женски тим, који је за само две године постојања показао да му<br /> „нема равног“.<br /> Међутим, услова за рад, опреме, средстава и подршке није било, па<br /> је једноставно угашен. Добар број девојака, које су играле хокеј, прешле<br /> су у фудбалски клуб „Чукарички“, а неколицина је отишла у друге клубове.<br /> Гашењем овог клуба, један део екипе је једноставно напустио и хокеј на<br /> трави.<br /> Већ фебруара 1949. године Спортско друштво је добило свог новог<br /> члана – Клуб хокеја на трави. На иницијативу Фискултурног одбора<br /> Београда и неколико студената ДИФ-а, тада је основан први хокеј клуб<br /> на трави код нас. Био је то „Чукарички“. До краја 1953. године, формирани<br /> су у Београду још ХК „ДИФ“ и ХК „БАСК“, а ХК „Електрична централа“<br /> (садашњи ХК „Електровојводина“), ХК „Зорка“ и ХК „Звезда“ у Суботици.<br /> Београдски и суботички клубови су већ 1950. године учествовали на<br /> првенству државе, које је одржано у Загребу.<br /> Ваљало је, такорећи, поново кренути у стварање велике спортске<br /> куће. У свом даљем раду Спортско друштво се бринуло о својим<br /> клубовима, учествовало на разним манифестацијама. Ипак не може се<br /> порећи да је фудбал, као спорт, био у највећој експанзији и у свету, па и<br /> код нас. Он је и у „Чукаричком“ био стожер и окосница. Међу омладином<br /> Чукарице био је најпопуларнији, а у Спортском друштву најдоминантнији<br /> носилац активности. Друштво је и даље било отворених врата, па је 12.<br /> децембра 1954. основан је Бициклистичко-туристички клуб „Чукарички“,<br /> који се брзо укључио у савезна и међународна такмичења.<br /> Те 1954. године Спортско друштво је при свом хокејашком клубу<br /> основало и женску екипу која је трајала скоро деценију и била пионир<br /> женског хокеја на трави, а већ након неколико година троструки апсолутни<br /> шампион Југославије. На њихову иницијативу, после једне егзибиционе<br /> утакмице у женском фудбалу, управа Спортског друштва, уз женски хокеј,<br /> У сваком случају, успеси дама, које су играле за „Чукарички“ у том<br /> периоду, били су врхунски, како у хокеју на трави, тако и у фудбалу. Не<br /> можемо судити о гашењу и распаду екипа, али дошла су времена када<br /> се навелико прича о међународним правилима по којима ниједна мушка<br /> екипа, ни у једном спорту, неће моћи наступати, ако нема женски тим.<br /> Спортско друштво „Чукарички“ одувек је било наклоњено помоћи и<br /> подршци женском спорту, па ће дамама и убудуће отварати врата спорта.<br /> Тих година радило се на развоју спорта уопште у „Чукаричком“, пењало<br /> се на лествицама лига и првенстава. Морало се доказати да постоји<br /> снага и потреба да се спортистима и младости пружи чвршћа база од<br /> масовног спорта.<br /> Стратешки је било добро развијати здраву нацију, правити масовна<br /> вежбања, слетове, сусрете у партизанским вишебојима и слично, али<br /> 27</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА - ГРУПА Б<br /> 1. ЖЕЛЕЗНИК 22 15 3 4 66:25 33<br /> 9. ЧУКАРИЧКИ 22 6 5 11 40:38 17<br /> Фудбалска сезона 1962/63. године<br /> ДРУГА A БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. ГРАФИЧАР 22 12 7 3 57:30 31<br /> 3. ЧУКАРИЧКИ 22 10 5 7 44:37 25<br /> Фудбалска сезона 1963/64. године<br /> Ова година је била прекретница у позитивном смислу. Мада тим још<br /> увек није пружао онолико колика је била његова права снага, играо је<br /> добро. Клуб се преселио на нову локацију, а започета је изградња новог<br /> терена. То је била гаранција да ће се кренути на боље. Од старијих играча,<br /> и поред свих недаћа и тешкоћа које су задесиле клуб, задржали су<br /> се: Јаџић, Јанковић, Миловановић, Димитријевић, Павковић, Стојшић, Дерета<br /> и Бељански.<br /> Фудбалска сезона 1964/65. године<br /> ДРУГА А БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. РАКОВИЦА 24 16 3 5 59:24 35<br /> 9. ЧУКАРИЧКИ 24 8 4 12 47:46 20<br /> Фудбалска сезона 1965/66. године<br /> „Чукарички" је напредовао на табели и заузео пету позицију. Играо је<br /> офанзивније и постизао је више голова. Одбрана је показала нешто стабилнију<br /> форму. Тим је играо у саставу: Павковић, Димитријевић, Миловановић,<br /> Стефановић, Шиканић, Јаџић, Радивојевић, Димић, Живковић,<br /> Комљен, Јанковић и Дерета. Драгољуб Јаџић је у исто време био тренер<br /> и играч у тиму, иако је већ био ветеран.<br /> ДРУГА A БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. СЛОБОДА 26 16 7 3 75:31 39<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ 26 10 9 7 55:36 29<br /> Фудбалска сезона 1966/67. године<br /> Тим из<br /> 1964. године<br /> са тренером<br /> Чедом<br /> Николићем и<br /> техником<br /> Д. Мисаиловићем<br /> II А БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. РАД 22 12 6 4 63:35 30<br /> 8. ЧУКАРИЧКИ 22 9 3 10 30:33 21<br /> Екипа из 1967. године – стоје: Д. Мисаиловић (технико), Д. Којадиновић<br /> (тренер), Ђуричић, Дукић, М. Стефановић, Шиканић, Марковић,<br /> Јаџић, С. Рацков; чуче: Ловрић, П. Стефановић, Живковић, М. Влајић,<br /> Јанковић и Павковић.<br /> 56</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Тако је наш „Чукарички“, после десет година постојања, заслужено и<br /> надмоћно ушао у Први А разред. Био је то већ тада вредан поштовања<br /> спортски колектив. У њему су тренирале и млађе селекције, узданице будућности,<br /> девојке су играле хазену, тренирали тркачи са Чукарице. Певачко<br /> друштво се већ почело осамостаљивати, а драмска секција<br /> развијала се у Културно-уметничко друштво. Тако је „Чукарички“ у следећем<br /> периоду постао искључиво спортски колектив нашег краја и развијао<br /> се у институцију Спортско друштво „Чукарички“, која ће с временом окупити<br /> већину спортова с ове стране Саве и Топчидерске реке.<br /> Фудбалска сезона 1936/37. године<br /> Систем такмичења за државно првенство опет је промењен. Образована<br /> је поново лига од десет најбољих клубова.<br /> Нижеразредни клубови Београда и даље су били распоређени у три<br /> разреда, а имало их је 57. Чукарички је играо у l/A разреду, међу најјачим<br /> екипама Београда.<br /> АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ<br /> АЦА ПИКАВАЦ<br /> Прешао је из „Палилулца у ЧСК 1932. и играо<br /> све до 1936. године. Ведрог духа и веселе<br /> природе, вицевима је увесељавао све у клубу.<br /> Као играч Пикавац је постао легенда с<br /> краја четрдесетих, када је његов надимак<br /> био синоним за добар фудбал. Наступао је<br /> за А репрезентацију четири пута и три пута<br /> за Б селекцију. Посебно се истакао на утакмици<br /> против Енглеске 1939. године, када је<br /> Југославија тријумфовала са 2:1<br /> ЧСК, „Макиш“, „Бановац“ и „Шећеранац“ на турниру 1936. године<br /> ПРВИ А РАЗРЕД<br /> 1. ЈЕДИНСТВО 18 15 3 0 77: 16 33<br /> 7. ЧУКАРИЧКИ 18 6 3 9 29:56 15<br /> Фудбалска сезона 1937/38. године<br /> Београдски клубови поново су распоређени у четири разреда, а било<br /> их је 57. „Чукарички" се нашао у најјачем – Првом A разреду и завршио на<br /> последњем, дванаестом месту. Узрок оваквом пласману била је смена генерација.<br /> МИТА–ЈАПАНАЦ,<br /> ВЛАСТА И ВОЈА–СЕВЕРАЦ<br /> ПРВИ А РАЗРЕД<br /> 1. СПАРТА (3) 18 15 3 0 78:23 33<br /> 12. ЧУКАРИЧКИ 18 1 3 14 14:45 5<br /> 49</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> “Дрим тим” с лева: Д. Јованчевић, Г. Симић, А. Петреш, Н. Попов, М.<br /> Прочикевић, М. Петреш, Н. Неговановић, Б. Љујић<br /> НАША ДАМА<br /> Светлана Бркић<br /> Би ци кли стичке земље Европе при ча -<br /> ле су и питале се ко је тај „Чукарички“,<br /> „Ци ка ри цки“, „Кукарицки“ и слично.<br /> Па мти ли су нас по борбености,<br /> резултатима и отмености.<br /> Били смо клуб светског формата и<br /> чинили окосницу репрезентације Ју го -<br /> сл авије од шест република. Барсе -<br /> лона и Сеул су угостили учеснике<br /> Оли м пијиских игара: Микоша Рња -<br /> ковића, Радишу Чубрића Гилета,<br /> Душка Попескова и Рајка Чубрића,<br /> који су били деца нашег Клуба.<br /> Јасмин Фазлић, члан нашег клуба,<br /> донео нам је бронзану медаљу са<br /> Светског првенства у Циклобалу из<br /> Аустрије 1990. године.<br /> У двадесет и први век смо кренули са млађаним „Чукаричанима“:<br /> Марко Росић (два пута државни првак), Душан Стојчевић, победник<br /> Купа, Предраг Томић (друмски државни првак), Милорад Ранитовић,<br /> Владимир Чедић, Золтан Тарјан, Ласло Тарјан и многи други...<br /> Женски бициклизам није посебно био заступљен у клубу. Али, зато смо<br /> имали две успешне триатлонке: Драгану Павловић и Светлану Бркић, која<br /> је била државна првакиња у вожњи на хронометар 2004. и 2005. године.<br /> Не смемо заборавити ни оне који су пуно помогли клубу да буде<br /> велики: Хусеина Беатовића, Насера Бекташевића, Зорана Крговића,<br /> Зорана Пураћа, Ивана Хорњака, Душана Гојића и Слободана<br /> Радовановића. Своје успешне резултате придодали су Марко Антонијевић<br /> и Никола Милановић (7. место на Европском јуниорском првенству на<br /> писти 2006. године, 11. место на Европском јуниорском првенству на<br /> друму и 6. место на Балканском првенству на хронометар 2006), додуше<br /> само у млађим категоријама, али као најава да ће бити успешни<br /> бициклиста БК „Чукарички“.<br /> 135</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> МИХАИЛО ЋИРИЋ<br /> рођен 05. августа 1998. године и<br /> тренира џудо од 2003. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Међународни турнир Адидас Ст. Цyприен<br /> (Француска) – ст. пионир, 1. место<br /> l 2010. Међународни турнир Бежиград – М. Пионир,<br /> 2. место<br /> l 2010. Међународни турнир Загреб Опен – мл. пионир, 1. место<br /> l 2010. Првенство Србије – мл. пионир, 1. место<br /> l 2008. Првенство Србије – полетарац, 1. место<br /> ЈЕЛЕНА МИЉКОВИЋ<br /> рођена : 08. Јуна 1997. године и<br /> тренира џудо од 2005 године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2010. Међународни турнир Бежиград – ст. пионир,<br /> 1. место<br /> l 2009. Првенство Београда – мл. пионир, 3. место<br /> l 2009. Првенство Србије – мл. пионир, 1. место<br /> l 2009. Међународни турнир Лакташи (Р. Српка) – мл. пионир, 3. место<br /> l 2006. Првенство Београда – полетарац, 3. место<br /> ЂОРЂЕ МИТРАШИНОВИЋ<br /> рођен 23. Јуна 1998. године и<br /> тренира џудо од 2003. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2010. Првенство Србије – мл. пионир, 2. место<br /> l 2010. Међународни турнир Бежиград – мл. пионир,<br /> 1. место<br /> l 2008. Првенство Србије – полетарац, 1. место<br /> ТАМАРА ЂОРЂЕВСКИ<br /> рођена 10. септембра 1995. године и<br /> тренира џудо од 2002. године<br /> Најзначајнији резултати:<br /> l 2011. Првенство Србије – кадет, 3. место<br /> l 2010. Првенство Србије – кадет, 3. место<br /> l 2010. Међународни турнир Самобор (Хрватска) –<br /> кадет, 1. место<br /> l 2009. Првенство Србије – ст. пионир, 2. место<br /> l 2008. Првенство Србије – ст. пионир, 1. место<br /> l 2007. Првенство Србије – ст. пионир, 2. место<br /> l 2007. Међународни Турнир Баиа Маре (Румунија) – мл. пионир,<br /> 3. место<br /> 187</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 8. 3. Чланство у Спортском Друштву Чукарички<br /> Како би унапредио рад и обезбедио даљи успешан развој Клуб<br /> 1989. године приступа чланству реномираном спортском друштву<br /> „Чукарички“ које има дугу традицију деловања у општини Чукарица,<br /> једном од најстаријих у Србији. Од тада клуб носи назив КСВ<br /> „Чукарички“.<br /> Задовољство је било обострано. Спортско друштво је добило члана<br /> вредног свог реномеа, а клуб партнера и подршку за велика искушења<br /> пред којима ће се наћи. По први пут клуб је имао своје просторије у којима<br /> је организовао рад, састајао се и архивирао документацију.<br /> 7. 8. 4. Криза и поново рађање<br /> Селена Трајковић на<br /> МИС-у 1979. године<br /> Вукан Вулетић освајио је два трећа<br /> места на БИ 1988. године.<br /> У међувремену стасава друга генерација такмичара клуба. Међу њима<br /> издавајају се Синиша Жугић, Славољуб Дражић, Вукан Вулетић, Предраг<br /> Вукашиновић, Маргарета Лацку, Милена Вулетић, Радица Цветковска,<br /> Ивана Вукашиновић и други.<br /> У овом периоду тренери у клубу били су Вукашин Вулетић, Миленко<br /> Барац, Селена Трајковић и Мирослав Вуковић. Ова генерација ће<br /> наставити успехе предходне прво у јуниорској, а затим и у сениорској категорији.<br /> Такмичари клуба су доминирали скакачком сценом СФРЈ, и били<br /> стандардни чланови репрезентације. Учествују на разним међународним<br /> митинзима где остварују запажене резултате и освајају медаље.<br /> Клуб је у више наврата био организатор домаћих и међународних<br /> такмичења као што су државна првенства, Куп „Братство-<br /> Јединство“, Балканске игре 1985. и 1988.<br /> Крајем осамдесетих такмичари КСВ Чукарички доминирају у свим<br /> категоријама у Југославији, и шире.<br /> Клуб је у Спортско друштво ушао у пуној снази, али уместо да убрзамо<br /> развој, као и сви сегменти друштва суновратиће се под утицајем<br /> дешавања на просторима бивше Југославије у периоду од 1991. до 1994<br /> године. Распадом Југославије КСВ „Чукарички“ је остао једини активан<br /> клуб у Србији. Без матерјалне подршке, конкуренције и услед опште<br /> деструкције у друштву, клуб је тешко опстајао. Многи такмичари су у овом<br /> периоду престали са активним учешћем. У том периоду тренинге су<br /> спроводили Вукашин Вулетић и Синиша Жугић. На основу треће<br /> генерације скакача, настале крајем осамдесетих и почетком деведесетих<br /> успостављен је континуитет у раду у овом изузетно тешком периоду. Тој<br /> генерацији су припадали: Јелена Првуловић, Горан Пантић, Александар<br /> Ђорђевић, Дарио Марић и Ана Предраговић.<br /> Године 1992. престаје да ради затворени базен СРЦ „Кошутњак, а<br /> опрема која је коришћена од 1973. године је дотрајала. Са јуниорског<br /> првенства Европе 1992. године наши представници су враћени због<br /> увођења санкција нашем спорту. Ово је био тежак ударац спском спорту,<br /> и када се чинило да нас ништа не може одржати, љубав према скоковима<br /> у воду нас је окупљала и родила се идеја о покретању новог концепта.<br /> Године 1994. клуб обнавља своје чланство у сарадњи са основним<br /> школама са општине Чукарица. Одзив је био одличан, а међу тада<br /> изабраном децом налазили су се будући шампиони, који ће подићи<br /> квалитет скокова у воду до неслућених граница. Иако се почело са идејом<br /> да се очувају скокови у воду као спорт, тадашњи спортски радници,<br /> 173</div> <div>Стонотенисери који су играли за СТК „Чукарички“<br /> СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Слађан<br /> Сврзић<br /> Радмило<br /> Такач<br /> Радован<br /> Јаковљевић<br /> Милован<br /> Живковић<br /> Александар<br /> Михајловић<br /> Игор<br /> Којић<br /> Гортан<br /> Јоксимовић<br /> Ђорђе<br /> Кoјић<br /> Бранко<br /> Милошевић<br /> Давор<br /> Тинтор<br /> Бранко<br /> Илић<br /> Миодраг<br /> Љубоја<br /> Милош<br /> Јоцић<br /> Зоран<br /> Тодоровић<br /> Стеван<br /> Љубоја<br /> Владимир<br /> Милојевић<br /> Небојша<br /> Дујаковић<br /> Александар<br /> Чергић<br /> 193</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> После Дунавске<br /> трке: Небојша<br /> Попов, Даница<br /> Туцаков, Славица<br /> Попов (алфа и<br /> омега финансија и<br /> књиговодства<br /> „Чукаричког“),<br /> Душан Стојчевић и<br /> Марко Прокичевић<br /> Небоша Попов и Марко Прокичевић на Двору<br /> Карађорђевића са принцом Александром и<br /> принцезом Катарином<br /> За скоро шездесет година БК „Чукарички“ прошао је све путеве, од трновитих<br /> до путева славе. Кроз клуб је прошло стотине младих бициклиста који<br /> су заволели овај спорт и остали у њему заувек.<br /> И сви су успели захваљујући помоћи нашег града, наше општине, нашег<br /> Спортског друштва. И хвала им од срца у име бициклиста.<br /> ДИРЕКТОР КЛУБА – Небојша Попов<br /> са генералним секретаром Кинеске<br /> бициклистичке федерације Хуаном<br /> Ронгом<br /> Небојша Попов са<br /> председником Светске<br /> бициклистичке федерације<br /> Патриком Квејдом<br /> 140</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Марија Илић – Грац ЕП 2001.<br /> Вукан Вулетић и Синиша Жугић на ОИ у Барселони 1992.<br /> пријатељи клуба међу којима најзначајнији СД „Чукарички“, деца и њихови<br /> родитељи подићи ће КСВ Чукарички из пепела. Био је то нов почетак<br /> сличан оном из времена оснивања клуба. Како је био једини активан у<br /> Србији, клуб иницира оснивање више пунктова, спортских школа по<br /> Београду: (Чукарички, Врачар, Земун, Звездара). У рад се поред већ<br /> наведених укључују тренери Милена Вулетић, Зоран Илић, Александар<br /> Ђурђевић и други. У кратком периоду створено је преко четрдесет<br /> такмичара пионирског узраста. У сезони 1994/95 организована је врло<br /> успешна лига пионира на базену СРЦ „Врачар“.<br /> Из ових спортских школа обновљен је КСВ „Врачар“ и основан КСВ<br /> „Пинки“, који су и данас активни. Клуб иницира обнављање државног<br /> првенства 1995. године, тада СР Југославије, које није одржано од 1992.<br /> године. На овом првенству су, поред пионира, учествовали и<br /> репрезентативци из ранијег периода: Синиша Жугић, Вукан Вулетић<br /> Славољуб Дражић и други.<br /> Славољуб Дражић наступио је на ветеранском првенству света и<br /> постао светски првак у својој категорији 1994. године. Ово је означило<br /> Марија Ивезић –<br /> СП 2009. - РИМ<br /> нови период у развоју Клуба. Већ следеће, 1996. године, чланови Клуба,<br /> Вукан Вулетић и Синиша Жугић су учествовали на Олимпијским Играма<br /> у Атланти. Упркос подршци ЈОК, града и СД „Чукарички“, предходни<br /> период је оставио траг тако да у кратком року није било могуће спровести<br /> одговарајуће припреме. Због тога су и резултати били скромни. Ипак, ово<br /> учешће на ОИ ће до данас остати једино за наше скокове у воду, а одјек<br /> на развој овог спорта био је далеко значајнији од постигнутих резултата.<br /> Вукан Вулетић и Александар Ђорђевић до краја деведесетих<br /> учествовали су на значајном броју међународних такмичења као што су<br /> Универзијада ’97, ФИНА гран при , европска првенства и балканске игре.<br /> Вукан је био надомак остварења норме за учешће на ОИ у Сиднеју 2000.<br /> године, а каријеру је завршио освајањем бронзане медаље на<br /> Балканским играма за сениоре 2000. године.<br /> Пионири клуба су убрзо постали и јуниорски репрезентативци<br /> Југославије. Од 1995. до 2002. године јуниори потпуно доминирају<br /> домаћим базенима, а на међународним такмичењима из године у годину<br /> чланови Клуба освајају све већи број медаља.<br /> 174</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 1970/71. године<br /> Ова сезона је, у такмичарском смислу, била пуна неочекиваних обрта.<br /> „Чукарички“ је испунио план, али са више среће могли су се наћи и на<br /> бољој позицији. Квалитет игре је порастао, играчи су имали више сигурности<br /> и стекли су рутину. Начин игре није био „кратког даха"; створен је<br /> тим за веће подвиге.<br /> Пријатељски меч „Чукарички“–„Црвена звезда“ (0:0),<br /> одржан 8.12. 1970. године<br /> СРПСКА ЛИГА — СЕВЕР<br /> 1. МАЧВА 34 23 6 5 67:23 52<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 34 15 11 8 48:27 41<br /> У част 50 година Београдског фудбалског савеза, одржано је куп такмичење<br /> на ком су учествовали београдски клубови. „Чукарички“ је у финалној<br /> утакмици играо против „Синђелића“. У регуларном времену<br /> утакмица је завршена нерешено 0:0. После извођења пенала, „Чукарички“<br /> је освојио овај куп резултатом 5:4. Стрелци су били Р. Дувњак, Ј. Шиканић,<br /> С. Ровић, П. Цоцић и Ж. Радојевић.<br /> Тим је ову победу остварио у саставу: Д. Смиљковић, М. Радић, С. Радовић,<br /> Р. Дувњак, Ј. Шиканић (капитен), С. Ровић, Р. Упчев, Ж. Радојевић,<br /> Д. Димовски, М. Радоњић С. Рујевић, Д. Шипка и П. Цоцић.<br /> Тим из сезоне 1970/71. године – стоје: Ј. Шиканић (капитен), М. Поповић,<br /> М. Радић, Р. Дувњак, Д. Димовски, С. Милосављевић и С. Ровић;<br /> чуче: С. Рујевић, М. Влајић, М. Лукић и М. Радоњић.<br /> Фудбалска сезона 1971/72. године – сезона тријумфа и славља<br /> Ова година остаће забележена као једна од најуспешнијих у историји<br /> фудбалског клуба „Чукарички", једног од најстаријих спортских колектива<br /> у Београду. Први пут је наш тим ушао у савезни степен такмичења, и то у<br /> Другу савезну лигу СФРЈ. Свим неимарима овог успеха, фудбалерима,<br /> Спортском друштву, навијачима и свим Чукаричанима донела је највише<br /> славља и радости. После година мукотрпног рада и трновитог пута, остварен<br /> је давнашњи сан: да се уздигне клупска застава до највиших домаћих<br /> фудбалских висина, до савезног ранга такмичења.<br /> СРПСКА ЛИГА — СЕВЕР<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 34 22 4 8 59:23 48<br /> 60</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 6. СД „ЧУКАРИЧКИ“ ОД 1976. ГОДИНЕ ДО ДАНАС<br /> Од 1976 године развој Спортског друштва креће бржим темпом, око<br /> њега се формирају разне спортске секције које ће се касније укључити<br /> као равноправни чланови и наставити са радом као клубови Спортског<br /> друштва „Чукарички“.<br /> Потреба за учешћем у свим активностима у спорту тражила је<br /> институције које могу „више од игре“. „Чукарички“ је већ био институција<br /> која је имала и утицаја и снаге да уђе у организацију многих спортских<br /> манифестација. Тако је у периоду после 1976. године, самостално<br /> покренула, учествовала и организовала низ манифестација у спорту,<br /> како на градском и републичком, тако на савезном и међународном<br /> нивоу.<br /> НИКОЛА ГАВРИЛОВ – председник СД<br /> „Чукарички“ 1976–77. године, посебне<br /> заслуге има за Шаховски клуб „Чукарички“<br /> на чијем челу је такође био.<br /> Милан Грубишић,<br /> председник СДЧ<br /> (1980–1981)<br /> турнире. Фудбалски клуб је играо између Српске<br /> и Друге савезне лиге, а кроз Друштво је<br /> пролазило више стотина пионира и омладинаца<br /> годишње. Искрено, друштво је у овом периоду<br /> изгледало неамбициозно у погледу врхунских<br /> спортских резултата, али клубови су „гурали“<br /> своје и имали његову подршку, па су евидентни<br /> велики, озбиљни успеси и појединаца и екипа.<br /> На преласку осамдесетих у деведесете<br /> председник СДЧ био је МИЛАН ГРУБИШИЋ,<br /> кога смо поменули као једног од најза -<br /> служнијих за успон хокеја на трави.<br /> Од 1983. уведен је систем управе<br /> „Конференције“ и Извршног одбора у спортким<br /> друштвима (1983/84).<br /> МИЛАН АЛЕКСИЋ, председник ИО СДЧ и<br /> председник Бициклистичког клуба „Чукарички“<br /> Пред крај осамдесетих година на челу Спортског друштва, као<br /> председник, био је Никола Стоијљковић (1978–1979). Крајем осамдесетих<br /> година сви клубови у СДЧ били су напредни и имали добре резултате.<br /> Хиљаде младих се укључивало у спорт кроз његове клубове, па је у том<br /> периоду Боксерски клуб био у Другој лиги СФРЈ, бициклисти освајали<br /> трке међународних размера, кошаркаши доживели процват, шахисти<br /> окупљали десетине велемајстора, хокејаши на трави освајали међународне<br /> Блажо Јањић,<br /> председник Конференције<br /> СД „Чукарички“<br /> Драгић Степановић,<br /> председник Извршног<br /> одбора СД „Чукарички“<br /> У југословенском спорту је извршена промена у начину организовања<br /> спортских клубова и институција. Уведен је делегатски систем са<br /> скупштинским управљањем за све организације посебно, па је следећи<br /> период био пропраћен новом организацијом. Морале су бити изабране<br /> скупштине, управни одбори, председници, секретари; потом је било<br /> потребно све то објединити у спортско друштво и административно<br /> 34</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> 7. 1. 2. ЛЕГЕНДЕ ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> РАТОМИР ЧАБРИЋ – предратни играч „Баска“,<br /> државни репрезентативац, играо је за<br /> ФК „Чукарички крајем педесетих и почетком<br /> шездесетих година, а касније постао еминентни<br /> фудбалски стручњак. Као тренер започео<br /> је у свом „Чукаричком“ и дуго био<br /> професионални тренер у клубовима прве и<br /> друге савезне лиге. У најтежим моментима<br /> за „Чукарички“, почетком деведесетих, дошао<br /> је на чело стручног штаба како би својим великим<br /> знањем и искуством помогао како<br /> екипи, тако и младим тренерима у клубу.<br /> ЈОВИЦА ШИКАНИЋ – активан играч од 1961.<br /> до 1977. године, центархалф и капитен ФК<br /> „Чукарички“ од 1967 до 1977. године. Поникао<br /> је у клубу где је остао до краја своје играчке<br /> каријере. Као капитен и играч одмереношћу<br /> је водио тим на утакмицама. Позиван је више<br /> пута у репрезентацију Београда, Србије и<br /> Југославије у категоријама од пионира до<br /> сениора. И поред више понуда из других<br /> клубова, остао је веран свом „Чукаричком“.<br /> ПЕТАР ПОПОВИЋ (Топџија са Бановог<br /> Брда) – центарфор, провео је у ФК „Чукарички“<br /> више од 10 година у периоду од<br /> 1950. до 1961. Одиграо је преко 500 утакмица<br /> и дао више од 300 голова. Никада није<br /> био искључиван.<br /> ДРАГОЉУБ ЈАЏИЋ – за децинију и по, од<br /> пинира до сениора, за ФК „Чукарички“<br /> одиграо је више од 500 утакмица. По завршетку<br /> играчке каријере водио је подмладак<br /> и извео велики број првотимаца „Чукаричког“,<br /> као и играча других клубовва савезног<br /> ранга. У више наврата радио је као<br /> тренер првог тима ФК „Чукарички“.<br /> ДРАГАН СМИЉКОВИЋ БРИЦА – доласком у<br /> ФК „Чукарички“ 1970, стативе нашег гола<br /> нису се могле замислити без Брице на линији.<br /> Бранио је за „Чукарички“ у свим лигама, почев<br /> од Српске па до Друге савезне лиге. Све<br /> време је био у радном односу и није пристао<br /> на професионализам који му је више пута<br /> нуђен.<br /> 83</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ЏУДО КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 177</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Обрадиве пољопривредне површине имају око 8.800 хектара,<br /> претежно су оранице, док су на око 460 хектара воћњаци. На подручју<br /> Чукарице су главни производни погони за снабдевање Београда водом,<br /> Ада Циганлија и Макиш.<br /> Завод за израду новчаница и кованог новца<br /> Део Народне банке Србије познат као „Ковница“, тj. Завод за израду<br /> новчаница и кованог новца, смештен је између Кошутњака и Топчидерске<br /> реке.<br /> Деца Чукарице данас имају 17 предшколских установа и 18 основних<br /> школа, три школе са специјалном наменом, музичку школу, три средње<br /> школе и две високе школе.<br /> На обронцима Кошутњака,<br /> налазе се Факултет спорта<br /> и физичког васпитања<br /> (слика десно) и<br /> Шумарски факултет<br /> (слика доле)<br /> Републички<br /> хидрометеоролошки<br /> завод<br /> У близини је „Филмски<br /> град“ и неколико студија<br /> Радио-телевизије Србије.<br /> Једна од највећих оаза<br /> зеленила, спорта и<br /> рекреације је Кошутњак<br /> Републички завод<br /> за спорт<br /> У подножју Кошутњака је и<br /> Београдски хиподром на<br /> Царевој ћуприји отворен<br /> непосредно пред почетак<br /> Првог светског рата<br /> 11</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Председник СДЧ<br /> Владимир Матић са<br /> господином<br /> Небојшом Човићем<br /> на додели признања<br /> манифестације<br /> „Млади за мир“.<br /> Председник Владимир Матић са гостима из Јапана -<br /> амбасадором Јапана у Београду и његовом супругом<br /> Од 1994. године, па до 1998. године, Спортско друштво је уз Скупштину<br /> општине Чукарица и Савез спортова Чукарице, учествовало у организацији<br /> међународне спортске манифестације „Млади за мир“. У кошарци,<br /> шаху, малом фудбалу и одбојци, учествовали су на овим сусретима<br /> средњошколаца млади из Грчке (Солун), из општина Сикес и Каламарија,<br /> из Бугарске, (Софије – Овче Купе), Будве, Вуковара, Новог Сарајева,<br /> Бања Луке. Са Чукарице учествовале су Тринаеста гимназија, Хемијско<br /> технолошка школа и Техничка школа „Лола“ из Железника.<br /> „Турнир Пословне Чукарице“, као Ноћна лига у малом фудбалу под<br /> покровитељством СО Чукарица и Спортског друштва „Чукарички“, чији су<br /> организатори МП „Пословна Чукарица“, Радио „Рода“ и Савез спортова<br /> Чукарице, почео је 1996. године. На њему су учествовале екипе састављене,<br /> како од аматера, тако и од великих фуд -<br /> балских имена (Саво Милошевић, Зоран<br /> Мир ковић, Матеја Кежман, Дејан Савићевић,<br /> Предраг Радосављевић Преки, Саша Илић,<br /> Друлић, Друловић, Дејан Станковић и други).<br /> Иницијатори и носиоци овог турнира су<br /> Владимир Матић, Никола Марјановић и<br /> Сава Милосављевић.<br /> Председници организационог одбора ове<br /> манифестације, по дифолту су били<br /> председници СО Чукарица, а међу њима<br /> посебно су се за ову манифестацију залагали<br /> Зоран Алимпић и Милан Јеловац.<br /> Бата Мирковић,<br /> промотер Ноћне лиге у малом<br /> фудбалу.<br /> 38</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Југославије. Наши тимови су опстали у високим ранговима такмичења, и<br /> ту су и данас. Од 1997. Закон спортске клубове региструје као удружења<br /> грађана, па су и наши клубови извршили те промене. Иначе, у том<br /> периоду почиње масовна регистрација клубова у свим спортовима, који<br /> се баве тзв. „школама спортова“, и то је постала више комерцијална<br /> ствар него озбиљно увођење младих у спорт.<br /> Спортско друштво остало је на бази удруживања клубова у институцију<br /> која младима даје шансу без обзира на материјални<br /> и социјални статус. Лично учешће и финансирање<br /> спортиста и њихових родитеља сведено је на<br /> минималне чланарине, које покривају само<br /> неопходне трошкове. Величина Друштва је у томе<br /> да не пропада смањењем броја својих чланова,<br /> финансијским и другим кризама. И даље, отвара<br /> врата свима који желе да се баве спортом.<br /> Председник СО Чукарица Зоран Алимпић и Сава Милосављевић<br /> додељују победнички пехар Милошу Нинковићу, капитену ФК<br /> „Чукарички Станком“ за освојено прво место на<br /> „Десетом зимском фудбалском турниру – Чукарица 2002.“<br /> све мање клубова, па су се попуњавали клубовима из следећих, нижих<br /> рангова, а велики системи базних рангова, гасили су се или спајали.<br /> Неке федерације спале су на само неколико клубова, па је, на пример,<br /> у хокеју на трави остало четири до пет клубова у целој Србији. Ипак, у<br /> Спортском друштву „Чукарички“ сви су преживели, јер Друштво није<br /> дозволило да се клубови и спортови гасе. Напротив, када је неки од<br /> клубова био у кризи, као шаховски, атлетски, хокеј, Друштво је помогло<br /> да и даље постоји док не прођу зла времена. Држава је морала смањити<br /> учешће у организацији масовног спорта и давало се више на најјефтиније<br /> манифестације, кросеве, уличне трке, дневне турнире, турнире са мањим<br /> бројем учесника и слабијег квалитета резултата. Спортско друштво<br /> „Чукарички“ је свим снагама „гурало“ своје клубове и спортове.<br /> До половине ове деценије, у саставу Државе остали су само Србија и<br /> Црна Гора. Системи такмичења претрпели су велике и честе реорганизације.<br /> У неким спортовима најбољи тимови су морали да начине тзв. суперлиге<br /> са само неколико клубова, а неки да се такмиче у лигама бивше<br /> ВУКАШИН ВУЛЕТИЋ, председник СДЧ 1991–<br /> 1994, оснивач, тренер, и председник Клуба за<br /> скокове у воду „Чукарички“<br /> ВЛАДИМИР ВЛАДА МАТИЋ, председник ИО СДЧ од 1994. до данас<br /> За председника Спортског друштва<br /> „Чукарички“ изабран је у децембру 1994.<br /> године Владимир Влада Матић, предани<br /> спортски радник, који је увек прихватао<br /> све добре идеје и који учествује у<br /> реализацији свих програма и даје<br /> подршку свим активностима, како у<br /> Друштву, тако и шире. Покретач је и<br /> реализатор многих иницијатива у спорту<br /> на Чукарици.<br /> Самом Спортском друштву<br /> „Чукарички“, Владимир Влада Матић,<br /> као председник Скупштине општине<br /> Чукарица био је велика подршка и пре<br /> његовог председничког мандата у<br /> Друштву.<br /> 36</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> У току 2005. године Спортско друштво „Чукарички“ увело је праксу да<br /> награди најуспешније колективе и појединце за претходну годину.<br /> Награђени 2006. године:<br /> Јелена Лоловић (сениор) – Смучарски клуб,<br /> Марија Ивезић (сениор) – Клуб за скокове у воду,<br /> Никола Милановић (јуниор) – Бициклистички клуб,<br /> Јелена Миљковић (кадеткиња) – Џудо клуб.<br /> Награђени 2007. године:<br /> Јелена Лоловић (сениор) – Смучарски клуб,<br /> Марија Ивезић (сениор) – Клуб за скокове у воду,<br /> ФМ Милан Илијћ (сениор) – Шаховски клуб,<br /> Николина Митрашиновић, (пионирка) - Џудо клуб,<br /> Лазар Петковић (јуниор) - Клуб за скокове у воду,<br /> Стонотениски клуб „Чукарички“ (сениорска екипа).<br /> Захвалницом су награђени учесници репрезентације Србије:<br /> Марко Петровић (сениор) - Клуб хокеј на трави и<br /> Слободан Станојевић (сениор) - Клуб хокеј на трави,<br /> Драгица Живановић (сениор) – Стонотениски клуб,<br /> Тамара Ђорђевски (пионирка) – Џудо клуб.<br /> Награђени 2009. године:<br /> Михајло Ћирић (мл. пионир) – Џудо клуб,<br /> Хокеј клуб на трави „Чукарички“, (сениорска екипа).<br /> Награђени 2010. године:<br /> Драган Пајкић, (сениор) – Карате клуб,<br /> Марија Маџаревић (сениор) – Карате клуб,<br /> Марко Петровић (сениор) – Клуб хокеј на трави,<br /> Николина Митрашиновић (ст. пионирка) – Џудо клуб.<br /> Награђени 2011. године:<br /> Дејан Пајкић (сениор) – Карате клуб,<br /> Марко Перовић (сениор) – Клуб хокеја на трави,<br /> Марија Маџаревић (сениор) – Карате клуб,<br /> Николина Митрашиновић (ст. пионирка) – Џудо клуб.<br /> Награђени 2008. године:<br /> Јелена Лоловић (сениор) – Смучарски клуб,<br /> Марија Ивезић (сениор) – Клуб за скокове у воду,<br /> 41</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> На ободу града је излетиште и ловиште Липовачка шума и Ракина<br /> Бара, једино природно језеро на територији Београда.<br /> Спортски клубови, којих је на Чукарици преко стотину у највишим<br /> ранговима су савезних такмичења. (ФК „Чукарички Станком“ и<br /> Кошаркашки клуб „ФМП“). Уз њих небројено друголигашких тимова, екипа<br /> и на десетине интернационалаца у индивидуалним спортовима.<br /> Најзначајнији<br /> православни храм је<br /> црква Св. Ђорђа на<br /> Бановом брду<br /> Главни носилац културно-образовних активности је Културни центар<br /> „Чукарица“, уз „Галерију ‘73“. Са Чукарице своје програме емитују Радиотелевизија<br /> „Станком“, Радио „С“, и Радио Топ ФМ.<br /> О здрављу грађана Чукарице брине Дом здравља „Др Симо<br /> Милошевић“, са здравственим станицама и амбулантама у свим већим<br /> насељима, школама и предузећима.<br /> Међу културно-историјским споменицима издвајају се Споменик<br /> српским ратницима погинулим у одбрани Београда 1915. и споменици на<br /> Топчидерском гробљу. Парк-шума и градско излетиште „Кошутњак“ су<br /> место где се налази Спортско-рекреативни центар „Кошутњак“. Ада<br /> Циганлија и Савско језеро су највећи београдски спортски, рекреациони<br /> и забавни центари.<br /> Општина Чукарица простире се југозападно од старог београдског<br /> језгра. На око 3,5 км узводно од ушћа Саве у Дунав, граничи се са<br /> општинама Савски венац и Нови Београд. Најпре између Аде Циганлије<br /> и Аде Међице, па средином Саве, иде њена речна граница. 3,5 км<br /> југозападно од Умке напушта Саву и, ломећи се од југоистока ка истоку,<br /> избија на Ибарску магистралу у пределу Липовичке шуме, захватајући<br /> атаре Умке, Велике Моштанице, Сремчице, Остружнице, Рушња, Железника<br /> и Жаркова. На овом делу, Чукарица се додирује са општинама Сурчин,<br /> Обреновац и Барајево.<br /> Обилазећи подручје<br /> Ру ш ња, општинска грани -<br /> ца враћа се на Ибарску<br /> ма ги стралу и њеном сре -<br /> ди ном стиже до саобра -<br /> ћај нице која раздваја насеља<br /> Церак и Видиковац.<br /> Затим иде средином Улице<br /> кнеза Више сла ва,<br /> спушта се низ Кошутњак<br /> крај Пионирског града<br /> (који припада општини Раковица),<br /> па иде трасом<br /> железничке пруге до њеног<br /> пре ласка преко Топчи -<br /> дерске реке у Топчидерку,<br /> даље средином ове реке<br /> до њеног ушћа у Саву.<br /> Данас је то једна од највећих општина у Србији и простире се на површини<br /> од укупно 15.650 хектара од чега градски део заузима 5.560<br /> хектара. Од задњег пописа (1995), када је имала око 195.000, до данас,<br /> број становника је, сматра се, увелико премашио цифру од 220.000. И<br /> сада, велики број становника из целе Србије и бивше Југославије свакодневно<br /> се настањује у нашем крају, који се непрестано гради и развија.<br /> 12</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Попов био седми са 450 бодова. Јуниор Мија Франчић заузео је треће<br /> место са 440 бодова, а Војислав Марковић десето са 98 бодова.<br /> У периоду од 1964. до 1971. године долази до озбиљне кризе у клубу,<br /> јер је најбољи јуниор Мија Франчић напустио „Чукарички” и отишао<br /> „трбухом за крухом”, мада су у њега полагане највеће наде. И сениорски<br /> тим се распао.<br /> Од 1971. године, клупски живот је интензивнији и испуњен је тркама.<br /> На трци „Космајски партизани” учествовали су и бициклисти „Чукаричког”.<br /> Стаза је била од Београда до Сопота и Космаја. Дужина стазе је 65 км.<br /> Возачи „Чукаричког“ су се пласирали у златној средини.<br /> На традиционалној трци „Меморијал Вид Рочић” марта исте године<br /> возило се Београд–Шиљаковац–Београд, у дужини од 70 км. Возач са<br /> Чукарице Марковић био је осамнаести.<br /> За Куп Србије возило се на стази Београд – Ђуринци. У трци је<br /> наступило 55 такмичара, а од наших, најуспешнији је био Марковић, који<br /> се пласирао на 12. место.<br /> 7. 5. 4. Поново рађање сениорске екипе<br /> Седамдесетих година прошлог века Чукарица се уписала на<br /> бициклистичку мапу света, и деценијама стицала славу са својим<br /> најбољим такмичарима.<br /> Име Чукарице и „Чукаричког“ су обележили велики успеси јунака са<br /> друмова. Данас се широм Европе са поштовањем помиње име<br /> Јуниори 1970. године<br /> С лева на десно: М. Радивојевић, Вилотијевић, П. Роквић, С. Хегедиш,<br /> И. Попов и С. Максин.<br /> 132</div> <div>ОК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Освајачи првог и другог места у Лиги пријатељства 2009/2010 –<br /> стоје: Душан Рикаловић, Милан Томић, Филип Бабић, Реља Веиновић,<br /> Никола Бакић, Никола Драгићевић, Борис Новаковић. Момир Божовић,<br /> и Душан Парезановић; чуче: Јован Шакота, Александар Стојановић,<br /> Никола Вуковић, Миодраг Немец, Едвин Хајрај, Стефан Ђуровић,<br /> Петар Станковић и Милош Парезановић<br /> прераста у велико такмичење са преко шездесет екипа, које броје око<br /> хиљаду деце. То је најмасовније такмичење ове врсте на ширим<br /> просторима. Сезона 2010/2011. године почела је са великим<br /> амбицијама. Клуб се такмичи у више различитих такмичења са шест<br /> женских и две мушке екипе. На самом почетку сезоне наша женска<br /> сениорска екипа освајила је турнир „Чукарица 2010“, а наша играчица<br /> Аида Реџовић понела је титулу најбољег играча на турниру.<br /> Ову јубиларну 2011. годину, када Општина „Чукарица“ слави сто<br /> година постојања, а Спортско друштво „Чукарички“ осамдесет и пет,<br /> почели смо је на најлепши начин.<br /> На „Првом међународном Новогодишњем турниру у одбојци“,<br /> одржаном у Новом Саду, у периоду од 3. до 5. јануара. 2011. године<br /> наша пионирска селекција, са тренером мр. Гораном Брезићем,<br /> Стоје: Горан Брезић, Јелена Рикаловић, Катарина Алексић, Милица<br /> Пандуревић, Милана Стојаноски, Маријан Слевковић, Горана<br /> Богдановић, Ана Лазаревић, Ивана Голубовић;<br /> клече: Марија Живановић, Катарина Богићевић, Ана Радић, Бојана<br /> Милојковић, Катарина Лазаревић, Аида Реџовић<br /> освојила је друго место и заслужено добила сребрне медаље и пехар.<br /> Учествовале су и друге наше две екипе: женска кадетска селекција,<br /> која је освојила дванаесто место, и мушка кадетска селекција, која је<br /> освојила једанаесто место. Екипе су показале изузетно интересовање<br /> и велико задовољство учествовањем на овом турниру и са великим<br /> нестрпљењем ишчекујемо наредни турнир.<br /> Маја месеца 2011. године, одбојкашице и одбокаши ОРК „Чукарички<br /> Феникс“ у овогодишњој Лиги пријатељства су постигли вредне<br /> резултате: Девојчице 1996. и 1997. годиште освојиле су друго место,<br /> дечаци 1995. и старији такође друго, док су дечаци 1996. и 1997.<br /> годиште освојили треће место.<br /> 217</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Наступила је мала стагнација, а онда су се појавили Никола Дедеић,<br /> Урош Обреновић, Милутин Пауновић, који имају добре резултате, али и<br /> траже још пуно рада, воље и издржљивости. У бициклистичком спорту<br /> такмичења су сурова – „изгубио си трку за дебљину гуме на точку!“<br /> У организационом смислу били смо бољи, а школовани и талентовани<br /> тренер у Међународном бициклистичком центру („Аигле“ – Швајцарска),<br /> Никола Јаковљевић била је гарант свих успеха клуба већ дуги низ година<br /> и прави наследник дотадашњег тренера Руса Николаја Косарева.<br /> Марко Прочикевић и Невена Авалић су постали допинг-инспектори<br /> Међународне бициклистичке федерације УЦИ.<br /> Млада екипа „Чукаричког“ 2010. године<br /> НОВА НАДА ДЕВЕДЕСЕТИХ<br /> Душан Гојић<br /> АМЕРИЧКИ ЂАК<br /> Никола Милановић<br /> ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛО –<br /> први с десна: тренер Николај Косарев<br /> 136</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 2006/2007. године<br /> ПРВА ЛИГА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“<br /> 1. МЛАДОСТ (Л) 38 24 10 4 49:19 82<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 38 20 10 8 42:15 70<br /> Фудбалска сезона 2008/2009. године<br /> ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА СРБИЈЕ<br /> 1. ПАРТИЗАН 33 25 5 3 63:15 80<br /> 9. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 33 9 8 16 30:39 35<br /> Фудбалска сезона 2009/2010. године<br /> ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА СРБИЈЕ<br /> 1. ПАРТИЗАН 30 24 6 0 63:14 78<br /> 13. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 30 9 5 16 25:46 32<br /> Фудбалска сезона 2010/2011. године<br /> ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА СРБИЈЕ<br /> 1. ПАРТИЗАН 30 24 4 2 75:21 76<br /> 16. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 30 0 5 25 10:65 5<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ – сезона 2006/2007. године<br /> Фудбалска сезона 2007/2008. године<br /> ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА СРБИЈЕ<br /> 1. ПАРТИЗАН 33 24 8 1 63:23 80<br /> 6. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 33 10 10 13 31:32 40<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ – сезона 2007/2008. године<br /> Трофеји ФК „Чукарички“ освојени за 85 година постојања<br /> 80</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Сменом генерација, која је уследила после 1985. године, клуб, под<br /> руководством Синише Јовановића, дугогодишњег секретара и новог<br /> председника, нема више тако многобројну екипу. Али визија Милана<br /> Ивановића полако почиње да се остварује. Окупља се екипа младих<br /> такмичара на челу са Оливером Кавчићем и Иваном Огњановић,<br /> члановима Бамби тима – дечије репрезентације Србије. Поред њих ту су<br /> и Анђелија, Кајица и Угљеша Ђурић, Давид Штрбац, Александра и Борјан<br /> Маринковић, Јелена и Раде Мачковић, Немања Петровић, Огњен Ђекић,<br /> Игор и Тања Јовановић.<br /> Доласком Слободана Тешића за председника 1994. године (секретар<br /> је Гордана Поповић), Смучарски клуб „Чукарички“ поново доживљава<br /> велики успех. Председник је уједно и донатор екипе. Захваљујући томе<br /> наши репрезентативци успевају да остваре приближно планирани број<br /> дана на снегу, почињу први међународни наступи и успеси. У периоду од<br /> 1997. до 2000. године клуб је у екипном пласману међу прва три на<br /> првенствима Србије и СР Југославије.<br /> Победнички пехар -<br /> Првенство Југославије,<br /> 1997. године<br /> Година 1994. је важна по томе што члан клуба постаје Јелена Лоловић,<br /> девојчица са Пала, која ће у наредних 16 година писати историју српског<br /> смучања. У периоду 1994–1998. наша екипа има 60 такмичара у свим<br /> категоријама алп ског смучања.<br /> 104</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 3. ОСНИВАЊЕ ЧУКАРИЧКОГ СПОРТСКОГ КЛУБА<br /> 3. 1. О СПОРТУ НА ЧУКАРИЦИ ПРЕ “ЧУКАРИЧКОГ“<br /> Као у свим народима и у нашем поднебљу било је „игара и игара“,<br /> витеза, јунака, „сокола“. Има доста података о Чукаричанима који су се и<br /> пре „Чукаричког“ бавили спортом, учествовали на такмичењима, као<br /> „соколи“, атлетичари, мачеваоци, лоптачи.<br /> То потврђују многа документа, записи, реквизити и фотографије,<br /> сакупљени у једином Музеју физичке културе у Србији, а и много шире,<br /> који се налази на Факултету за спорт и физичко васпитање. С поносом,<br /> и то место, које је едуковало стотине вредних спортских стручњака<br /> признато у свету, налази се у Кошутњаку на општини Чукарица.<br /> У записима се може наћи да је још 1910. године организована трка<br /> Обреновац – Београд, у којој је тријумфовао Александар Поповић. На<br /> хиподрому, у падоку, играо се фудбал још на почетка двадесетог века.<br /> Ученици тада једине основне школе на Чукарици „Ђорђе Крстић“ нису се<br /> могли начекати да момцима који су играли излети лопта у аут, или корнер,<br /> па да сви потрче за њом, да је додирну, врате, додају.<br /> Ипак, поуздано се зна да до 1926. године на Чукарици није званично<br /> постојала ниједна спортска организација, нити наменски спортски објекат.<br /> У периоду после Првог светског рата, Србија, тада у саставу тзв. Старе<br /> Југославије, нагло се развијала и повезивала са целим светом. Кроз<br /> културну размену брзо су допирале информације и о разним спортским<br /> дисциплинама. Европски и светски спорт били су у експанзији по питању<br /> развоја организације националних и међународних асоцијција и<br /> надметања. Олимпијске игре су већ узеле маха и окупљале десетине<br /> различитих дисциплина. У београдским спортским клубовима вежбало је<br /> и такмичило се на десетине Чукаричана. Поред тога, ђаци и студенти са<br /> Чукарице, који су се школовали у иностранству, доносили су, током<br /> распуста спортске реквизите и приказивали своја интересантна знања и<br /> умења. Тако је стигла и прва фудбалска лопта за коју је било највише<br /> интересовања. Тако се појавила потреба да се спортске активности ставе<br /> под окриље институција преко којих ће моћи да имају организовано<br /> вежбање, тренинг и учешће на такмичењима.<br /> Културни и социјални живот на Чукарици имао је подршку у народу<br /> свих социјалних профила, па је 1926. група заљубљеника у спорт<br /> иницирала оснивање прве институције ове врсте у нашем крају.<br /> Извод из монографије „50 година СДЧ“<br /> То се десило спонтано, међу људима који су на било који начин<br /> упражњавали спорт, било да су трчали, играли, или само посматрали<br /> друге. У кафани „Мајдан“ неколико дана раније направили су<br /> оснивачки програм и 4. јула 1926. године основали и у јавности је<br /> обелодањено да је основан нови клуб под именом „ЧСК“, и да ће му<br /> клупска боја бити црно-бела. Први председник клуба био је Милош<br /> Илић, капетан прве класе, и први српски авијатичар. Прву управу<br /> ЧСК, поред председника, сачињавали су секретар – Душан Жарковић<br /> (гимназиста), благајник – Душан Поповић (стругар), и економ – Јован<br /> Ђурђевић (стругар). У управу су још ушли: Милан Јевремовић –<br /> апотекар, Богдан Милеуснић – општински кмет, Аца Јовановић,<br /> Љуба Субић, Никола Стојановић и Фрањо Шмолик.<br /> МИЛОШ ИЛИЋ,<br /> резервни ваздухопловни капетан прве класе,<br /> први председник Спортског друштва<br /> „Чукарички“, тадашњег ЧСК – Чукаричког<br /> спортског клуба<br /> Још за време Првог светског рата бавио се<br /> режијом и глумом у Солуну, а касније у Бизерти.<br /> Као први председник СЧК, својим ентузијазмом<br /> и покретачком снагом, заједно са својим<br /> сарадницима и члановима, утемељио је спортске<br /> и друштвене основе и институционализовао<br /> Друштво.<br /> 14</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ НА ПОДРШЦИ И ПОМОЋИ МЕДИЈИМА:<br /> ДНЕВНИ СПОРТСКИ ЛИСТ<br /> „СПОРТ“<br /> ДНЕВНИ СПОРТСКИ ЛИСТ<br /> „СПОРТСКИ ЖУРНАЛ“<br /> СОС КАНАЛ<br /> РАДИО „С“ БЕОГРАД<br /> ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ НА ПОДРШЦИ И ПОМОЋИ СПОНЗОРИМА:<br /> САОБРАЋАЈНИ<br /> ИНСТИТУТ CIP<br /> СТАНКОМ ХОЛДИНГ<br /> КОМПАНИЈА А. Д.<br /> КОМПАНИЈА<br /> ГРАДИТЕЉ ИНЖЕЊЕРИНГ<br /> РОДА ИНЖЕЊЕРИНГ<br /> GEMAX<br /> „ХОЛАНД АНГРО“ ЈКП „ЗЕЛЕНИЛО –<br /> БЕОГРАД“<br /> ЈП „ПОСЛОВНИ ПРОСТОР<br /> ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА“<br /> ЈП „АДА ЦИГАНЛИЈА“ БЕОГУМА ИЗОТЕКС</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Универзијада -<br /> Измир 2005. године<br /> Стјепановић - Ивезић<br /> Ахен 2002. - Илић<br /> Укупан број међународних одличја у овом периоду прелази 150. Међу<br /> трофејима се издвајају: више балканских шампиона, више пласмана од<br /> 8. до 12. места на европским јуниорским првенствима, и одличја са<br /> великих међународних митинга. Јуниорски тим КСВ „Чукарички“ је од<br /> стране Савезног министарства спорта и омладине 2001. године<br /> проглашен за најуспешнију селекцију Србије у конкуренцији свих<br /> спортских организација. Четврту генерацију која је освајала сва та одличја<br /> предводили су: Ана Предраговић (1983), Милица Стјепановић (1985),<br /> Марија Ивезић (1986), Марија Илић (1987), Тина Радуловић (1984), Дане<br /> Мандарић (1984) и други. Марија Илић и Марија Ивезић су постале<br /> међународно препознатљиве такмичарке које су увек важиле за озбиљну<br /> конкуренцију. Нарочиту улогу у овом периоду одиграо је ентузијазам,<br /> жеља за доказивањем и родитељи који су финансијски подржали већину<br /> путовања.<br /> 175</div> <div>РК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> назив под именом ’’Феникс јуниорс’’, који је касније промењен у<br /> Рукометни клуб ’’Чукарички – Феникс’’.<br /> Након овог периода рад Клуба се базирао на млађим категоријама.<br /> Године 1996. последње сезона као најмлађа селекција у Српској лиги,<br /> екипа је ушла у Другу савезну лигу. Југославије.<br /> Оснивачка скупштина одржана је маја месеца 1998. године под именом<br /> Рукометни клуб ’’Чукарички’’, и те године је удружен у Спортско друштво<br /> ’’Чукарички’’. За преседника клуба изабран је Синиша Тошић, а за<br /> чланове председништва изабрани су: Душан Поповић, Александар Илић,<br /> Градимир Алексић и Данко Микашиновић.<br /> утакмицу у сезони, али се због недостатка средстава одрекао учешћа у<br /> Другој лиги. Овај успех клуба је и медијски пропраћен. И поред тешких<br /> економских услова, преседништво на челу са Синишом Тошићем<br /> успевало је да обезбеди превоз, дресове и финансијска средства за<br /> плаћање терена, судија и делегата. За све то је првенствено био задужен<br /> преседник клуба.<br /> Стоје: Дарко Михајловић (професор и тренер млађих селекција),<br /> Ђорђо Радоњић (директор и шеф стучног штаба), М. Крстић,<br /> С. Ледић, М. Ђогај, П. Чолић, В. Огњановић, И. Кезић (тренер екипе<br /> млађих кадета); чуче: Д. Павловић (кап.), Д. Томић и М. Ракићевић<br /> (голмани) и Б. Радуловић – јун 1996. године.<br /> У периоду од 1998. до 2004. године клуб се орјентисао на рад са<br /> млађим категоријама. Чланови клуба су се такмичили у Другој српској<br /> лиги (група Центар), Лиги Београда (јуниори), Лиги Београда (кадети) и<br /> Лиги Београда (млађи кадети). Функцију тренера млађих категорија<br /> обављао је Бранко Алексић, а сениоре је водио Андрија Ристић.<br /> У свом досадашњем раду РК ’’Чукарички’’ је остварио завидне резултате.<br /> Освојио је прво место у Првој српској лиги уз само једну изгубљену<br /> Екипа млађих кадета РК ’’Чукарички Феникс’’ – стоје: Дарко<br /> Михајловић (професор и тренер млађих селекција), Ђорђо Радоњић<br /> (директор и шеф стручног штаба), М. Богдановић, О. Бранковић<br /> (голман), С. Спирић, М. Милинковић, Н. Јоксимовић,<br /> Д. Благојевић, Н. Настић (кап.), И. Кезић (тренер млађих кадета);<br /> чуче: В. Белада (голман), М. Шорак, В. Алексић, Ј. Нишавић,<br /> М. Мићовић, Д. Незовић и Н. Марковић (голман) Јун 1996. године.<br /> Душан Поповић је био задужен за организацију утакмица, обезбеђење,<br /> обавезно присуство лекара, сарадњју са МУП-ом Чукарица и за<br /> регистрацију клуба у Министарству за спорт. И даље је члан клуба који<br /> помаже у руководству и администрацији клуба.<br /> РК „Чукарички“ са преседништвом у том сазиву, престао је са радом<br /> 2005. године, када је клуб преузео Александар Лакић. Данас је РК<br /> ’’Чукарички’’ члан Прве српске рукометне лиге. У периоду 2005 – 2007.<br /> године, формирана је само једна екипа која се све до данас успешно<br /> 211</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Будућност бокса у<br /> „Чукаричком“ показана је 2002.<br /> године. Дарко Максимовић,<br /> Никола Павловић и Никола и<br /> Стеван Стевановић са<br /> тренерима Веселином<br /> Алексићем и Јованом<br /> Николићем на победничким<br /> мечевима<br /> Јован Николић - тренер<br /> Са прославе 60 година<br /> чукаричког бокса 2009.<br /> Низ година у Србији је ревијални бокс<br /> био основни систем такмичења. Боксерски<br /> клуб „Чукарички“, међу 36 клубова,<br /> никада није био рангиран испод петог<br /> места. У Клубу тренира преко 25<br /> јуниора, а са сениорима се тренутно не<br /> ради. Тако се код нас у клубу стварају<br /> велики боксери, светски професионалци,<br /> попут Николе и Стевана Стевановића,<br /> који када пређу у сениоре,<br /> одлазе путем свог живота и у срцу носе БК „Чукарички“.<br /> Током година, тренери у Клубу су били: Коста Лековић, Милан Радушки<br /> Гаца, Урош Јовановић, Бранко Васић, Ђорђевић, Стеван Паљић, Ђура<br /> Паљић, Раде Паљић, Бранко Стојковић, Веселин Алексић, Драган Димић<br /> и Јова Николић.<br /> Председници Клуба по годинама од 1974. године:<br /> 1974/75. Ђура Јаковљевић Пекар<br /> 1975/76. Ђура Ушљобрка<br /> 1976/78. Бранко Стојковић<br /> 1978/79. Бранивор Бранковић Гута<br /> 1979/80. Раде Туровић<br /> 1980/82. Радомир Јојић<br /> 1982/84. Блажо Јањић<br /> 1984/88. Миодраг Вученовић<br /> 1988/92. Слободан Црњаковић<br /> 1992/93. Љубиша Јовановић Бурко<br /> 1993/95. Предраг Ћирић<br /> 1995/99. Миодраг Нешић<br /> 1999/ Вученовић Миодраг Минга<br /> Организација БК „Чукарички“ –<br /> председник: Миодраг Вученовић,<br /> секретар: Бранко Стојковић,<br /> чланови председништва: Радомир<br /> Јојић, Веселин Алексић, Нешић,<br /> Миливојевић и Ћирић; тренер: Јован<br /> Николић; технико: Бранко Стојковић<br /> Милан Јанковћ<br /> Јанкара, Борис<br /> Дугец, Бранко<br /> Стојковић,<br /> Радомир Јојић и<br /> Мунђа, на<br /> прослави СД<br /> „Чукарички“ 4.<br /> јула 2002. године<br /> 115</div> <div></div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Улазак у Другу лигу Србије – група Београд, 1996. године – стоје:<br /> М. Илијћ, Н. Вулићевић, М. Костић, М. Влаисављевић, Д. Мијатовић,<br /> А. Поповић, Сава Милосављевић (председник), М. Хамовић,<br /> Г. Делибашић, Б. Андрејић (домар клуба); чуче: Д. Дакић, М. Марковић,<br /> З. Угрчић, Б. Вучковић и М. Грбић<br /> није имао довољнан број играча. У плеј-ауту није успео да избори<br /> опстанак, изгубивши од ШК „Љубитељ“ са 6 ½ : – 1 ½ и 5 : 3.<br /> Клуб се 1999. такмичи у Српској лиги Београд – група А са 12 клубова<br /> и заузео је прво место са освојених 65 поена и тако је изборио пласман у<br /> полуфинале. У полуфиналу је победио ШК „Керамика“ из Младеновца са<br /> 6:2 и 5:3, а у финалу изгубио 5:3 од ШК „Гамбит“. Без обзира на тај пораз<br /> пласирао се у Квалитетну лигу Србије – група Београд.<br /> У Квалитетној лиги Србије, – група Београд, у којој се такмичило 12<br /> екипа, ШК „Чукарички“ ке 2000. године освојио 7. место са 41½ поен. На<br /> овом првенству треба истаћи остварене резултате капитена Дејана<br /> Мијатовића, који је од 10 могућих освојио 8½ поена и после дуго времена<br /> постао ФИДЕ мајстор. Одличан резултат остварио је и млади играч<br /> Бранко Вучковић који је од 10 остварио 7 ½ поена. У овој лиги 2001.<br /> године клуб је освојио 7. место.<br /> Од 1990. до 2002. клуб се никада није такмичио у нижим ранговима од<br /> републичког.<br /> Са прославе поводом уласка ШК „Чукарички“ у Другу лигу<br /> Од оснивања, ШК „Чукарички“ се такмичио у Купу Београда. Године<br /> 1992. екипа у саставу: ФМ Милан Илијћ, ФМ Милутин Костић, М Влада<br /> Стевановић, ФМ Горан Војиновић, ФМ Александар Кнеселац и ФМ Дејан<br /> Мијатовић, освојила је прво место. У то време, клуб се вратио на место<br /> које му припада. Чланови клуба поново појединачно постижу значајне<br /> резултате, тако: Небојша Лазаревић 1992. године постаје омладински<br /> првак Београда, 1995. године Ненад Ристовић постаје сениорски првак<br /> Србије, а исте године Јован Тодоровић сениорски првак Београда. У<br /> Квалитетној лиги Србије, клуб је 1996. године освојио прво место и<br /> пласирао се у Другу савезну лигу.<br /> Управа клуба је донела одлуку да се у периоду од 1993. године,<br /> надаље, сваке године одржава клупско првенство, које је изостало само<br /> у ратној 1999. години.<br /> Године 1994. на клупском првенству учествовало је 24 играча, а турнир<br /> је освојио ФМ Милан Илијћ са шест поена.<br /> 152</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са дужним поштовањем сећамо се и наших председника, првог Гаје<br /> Булата, а затим и Илије Попова, Милана Алексића, Владана Штрбца,<br /> Бранимира Васића, Драгана Биласа, Драгана Ћирића, Љубице Саздовић,<br /> Ксеније Љешњак, првог административца др Томислава Јовановића до<br /> директора клуба Небојше Попова.<br /> ЛЕГЕНДЕ – с лева:<br /> М. Ичин, В. Маринковић<br /> и С. Тунђиос<br /> Бранимир Васић<br /> Љубица Саздовић<br /> Илија Попов: – Трка „Дани Београда“,<br /> у част годишњице<br /> нашег града, празник је за очи и<br /> за бициклистички спорт.<br /> Владан Штрбац<br /> Др Томислав Јовановић<br /> Две међународне<br /> бициклистичке Дунавске трке у<br /> 21. веку водио је успешно<br /> Љубиша Ристић – са отварања<br /> Дунавске трке.<br /> 138</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Веома је тешко, када је реч о колективним спортовима, направити<br /> вансеријског, врхунског играча. Ако тај играч има званично признање<br /> ФИБА или УЛЕБ, онда КК „Чукарички“ може бити поносан што је направио,<br /> изнедрио дуо Европских и светских размера.„Чукарички“ тренутно има<br /> пионирске, омладинске и сениорске „погоне“, труди се да у страховитој<br /> конкуренцији исплива квалитетом. Али, за квалитет у овом спорту<br /> потребно је доста материјалних и техничких средстава, а којима клуб за<br /> сада не располаже. Ипак, нада се да ће неки следећи јубилеј дочекати<br /> под својим кровом, кровом КК „Чукарички“, а у свом дому, нашој кући –<br /> Спортском друштву „Чукарички“.<br /> Соња Петровић у дресу<br /> „Спартака“ из Москве<br /> СОЊА ПЕТРОВИЋ,<br /> рођена 18. фебруара 1989. године<br /> Тренирала je у КК „Чукарички“ шест<br /> година. Као капитен подигла је пехар<br /> првака Београда и другог места у<br /> Србији са пиониркама „Чукаричког“.<br /> Потом је прешла у КК „Црвена звезда“,<br /> где је са 16 година постала капитен<br /> сениорске екипе. У наредном периоду<br /> је освојила осам медаља на европским,<br /> односно светским првенствима. На<br /> јуниорском првен ству Европе, од 12<br /> екипа и 144 играчице, проглашена је<br /> за MVP Европског шампионата. Ускоро<br /> (2007) постиже оно што ће тешко која<br /> кошаркашица у Европи икада постићи<br /> – најбољи је млади играч Европе;<br /> затим 2008. године је друга, а 2009.<br /> четврта у Европи. После „Црвене<br /> звезде“, Соња је члан: УБ „Barcelona“,<br /> БК „Bourges“ а последње три године<br /> је члан четвороструког првака Европе<br /> – Спартака из Москве. Соња је члан<br /> WNBА лигаша „Сан Антонио силвер<br /> старс“, за који је драфтована прошле<br /> године. Соња је пред уписом треће<br /> године на ФОН-у.<br /> ИВАН РАДЕНОВИЋ,<br /> рођен 10. јуна 1984. године<br /> Тренирао шест година у<br /> најбољој јуниорској екипи коју<br /> је КК „Чукарички“ икада имало.<br /> Одатле прелази у КК „Пар ти -<br /> зан“, где наступа за први тим.<br /> Одлази на Универзитет Аризо -<br /> на, где наступа са великим<br /> успехом за „Arizona Wild kats“.<br /> Завршава Универзитет и стиче<br /> диплому психолога, а тренутно<br /> спрема магистарски рад. У<br /> Европи наступа за: „Giron“,<br /> “Панелиниос“, „ЦСКА“ и „Kaha<br /> sol Menorka“.<br /> Врхунски, играч – профе -<br /> сио налац. Се лек тор Ивковић<br /> га позива на скоро све при -<br /> пре ме сениорске репре зен -<br /> тације.<br /> За национални тим има ви -<br /> ше десетина наступа као<br /> крил ни центар (висина 209 цм).<br /> Изразити пример да врхунски<br /> спорт и високо образовање<br /> могу руку под руку.<br /> Иван Раденовић у дресу<br /> „Arizona Wild kats-а”<br /> 168</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 3. 2. ЗАПИС СА ОСНИВАЊА ЧУКАРИЧКОГ СПОРТСКОГ КЛУБА ЧСК<br /> На Чукарици, на самом почетку Трговачке улице, сала кафане „Мајдан“<br /> (сада Радничка улица и простор предузећа „Елизо“) била је претесна да<br /> прими све оне спортске заљубљенике тог, сада далеког, а опет упамћеног,<br /> 4. јула 1926. године.<br /> „Пријатељи,<br /> Само мало стрпљења. Седите, има места за све. Знам да је спарно,<br /> јули је месец. Чекајте, прво посао да обавимо, а онда ћемо се освежити“,<br /> огласио се Миливоје Јевремовић, апотекар овдашњи, бришући чело<br /> марамицом, видно узбуђен. „Ако сте сви ту, да почнемо. Дајем реч<br /> господину Богдану Милеуснићу, општинском кмету.“<br /> „Поштоване даме и господо!<br /> Окупили смо се, данас, са жељом да заједно направимо један клуб, у<br /> првом реду спортски, али и друштво у коме ћемо се заједно радовати,<br /> пријатељство развијати, и дух свој снажити.<br /> Одавно се указала потреба да се ми грађани Чукарице, организујемо<br /> и свој Клуб имамо. Нова су времена дошла. Спорт се све више шири. У<br /> Београду је до сада регистрован чак 51 клуб, а сви знамо да се овде<br /> лопта шутира још од 1911. И у Кошутњаку је „СОКО“ основан. Ред је да и<br /> ми овде на Чукарици свој клуб установимо, да имамо где да се окупимо,<br /> да имамо чему да се радујемо, а и кога да грдимо.<br /> Није нам довољно што Саву и на њој купалиште имамо, ни што<br /> недељом на хиподрому трке пратимо, а Бога ми, и отменог света гледамо,<br /> него нам је потребно да у оквиру Клуба, младеж своју окупимо и врлинама<br /> научимо.<br /> У лопти смо вични. Овде међу вама су и Миле Станић, Драги Ђорђевић<br /> - Жонглер, Драги Тодоровић - Трајко, па Јова Шарчевић, Бата и Ива<br /> Стојановић, Драги Шпигл, Сима Патаковић, све сами врсни играчи “БСК“-<br /> а, „Славије“ и „Спортског мача“, који желе да играју заједно у једном<br /> клубу, јер су деца са Чукарице.<br /> Оснивањм фудбалског клуба почињмо од IV разреда, а даће Бог да<br /> једног дана не само доспемо до првог разреда Београдског лоптачког<br /> савеза, већ да утакмице играмо на највишем државном рангу“.<br /> „Даће, даће“ – весело је узвикивао млади Александар Петровић, из<br /> милоште звани Аца Пикавац, не знајући да ће управо он постати највећи<br /> фудбалер „Чукаричког“ и јунак славне победе над репрезентацијом<br /> Енглерске, у Београду 1939. године.<br /> „Живи били“ – наставио је г-дин Милеуснић после дуготрајног аплауза.<br /> - „Поред фудбала у оквиру Друштва треба установити и друге спортове:<br /> лаку атлетику, пливање, гимнастику... Наравно, жеља нам је и част да<br /> организујемо за наше младе хазену, јер и таквих потреба имамо. Помоћ<br /> ћемо тражити од госпођице Зорице Луковић и њених другарица.<br /> Да бисмо ово постигли, предлажем да оснујемо драмску секцију у<br /> оквиру друштва, које ће своје представе изводити на радост свих нас, а<br /> приход давати у касу Дрштва. За то имамо младе и талентоване глумце<br /> Свету Комненовића, Персиду Самарџић, Васу Георгијевића – „Бегу“, и<br /> најмлађег, Милана Срдоча.<br /> Прво име Клубу да дамо, ајде, куме, јави се?<br /> Управу и председника да изаберемо...<br /> И благајника, да знамо коме прилог да дајемо, да купимо дресове и<br /> ципела...<br /> Каква ће нам бити боја?...<br /> Душана Поповића за благајника, он је стругар и поштен човек...<br /> Где ћемо играти? Код Михајловца не можемо више а на хиподрому<br /> нема статива.<br /> Прво стативе да купимо, а онда дресове.<br /> Прво пиво „Вајфертово“, а онда све остало!...<br /> „Мир људи, мир“, поново се огласио г-дин Јевремовић „на све смо<br /> мислили“. Предлажем:<br /> Пошто је клуб са Чукарице, да се зове „Чукарички спортски клуб“;<br /> Да му боје буду црно-беле, једноставне и елегантне;<br /> Да председник буде Милош Илић, наш први српски авијатичар и<br /> резервни ваздухопловни капетан прве класе<br /> Да за секретара изаберемо Душана Жарковића, гимназисту и доброг<br /> спортисту, а за благајника Душана Поповића – стругара;<br /> Да чланови управног одбора буду: Љуба Субић – ливац, Миливоје<br /> Јевремовић – апотекар, Никола Стојановић – студент технике, Фрањо<br /> Шмолик – столар, и ја, Богдан Милеуснић – општински кмет.<br /> Да ли се слажете?“<br /> „Слажемо се!“ Заорило се салом уз дуг аплауз.<br /> „Ако је тако, чујмо нашег првог председника, г-дина Милоша Илића.“<br /> „ПРИЈАТЕЉИ, БИЋУ КРАТАК.<br /> - НЕКА НАМ ЈЕ ДРУШТВО СРЕЋНО И ДУГОВЕЧНО! ЖИВЕЛИ!“<br /> 15</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 5. ОБНАВЉАЊЕ СПОРТСКОГ ДРУШТВА<br /> 5. 1. Спорт на Чукарици у првим послератним годинама<br /> Време рата и револуције довело је до периода стагнације Друштва.<br /> Многи спортисти изгубили су животе у рату, неки остали инвалиди, неке<br /> је једноставно прегазило време. Тако се после рата почело као да<br /> раније ништа није постојало. Земља је ратом била разрушена и<br /> опустошена, а предстојала је обнова, поново рађање и много тога што је<br /> требало организовати. Омладинска организација Чукарице, предвођена<br /> СКОЈ-ем, већ је у јуну 1945. године желела да се и спорту поклони<br /> одговарајућа пажња и брига, а млади људи окупе у секције клуба.<br /> Ондашњи секретар СКОЈ-а Миша Рајачић и Рајко Ђаковић, секретар<br /> партије наложили су Омладинској организацији да се формира УСАОЈ.<br /> Много младих људи још увек се налазило у војним јединицама, само су<br /> одсуства проводили на Чукарици. Али, без обзира на то стање, укључивали<br /> су се у овај рад. Тако је дошло до састанка на коме су изабрани чланови<br /> Управног одбора и на коме је донета одлука да се Спортско друштво<br /> зове УСАОЈ. За првог председника изабран је Властимир Поповић Кипе,<br /> варилац по струци, за секретара Иван Јешевић санитарни радник. У<br /> чланове Одбора ушли су Чеда Павловић, Драган Курјага, Мија Мишић,<br /> Милорад Димитријевић, Есад Трампић, Илија<br /> Јовановић, Душан Новичић и Мира<br /> Димитријевић. За тренера фудбалског клуба<br /> постављен је Боривоје Митковић Борица, а за<br /> капитена Бошко Нешић Боле.<br /> БОШКО НЕШИЋ БОЛЕ,<br /> капитен прве послератне фудбалске екипе<br /> „Чукаричког“, која је стартовала 1945. године<br /> као екипа УСАОЈ Чукарице.<br /> Дуги низ година остао је у клубу као играч,<br /> капитен, тренер, а касније председник ФК<br /> „Чукарички“. Један од заслужних за поновно<br /> оснивање СД „Чукарички“ 1948. године.<br /> У Омладинском дому у Пожешкој улици 26, биле су просторије УСАОЈ-а,<br /> где су радиле фудбалска, атлетска, одбојкашка, стонотениска и шаховска<br /> секција. Иза зграде у дворишту, биле су просторије Културно-уметничког<br /> друштва ,,Стеван Бракус“. Задатак ових секција, као и Културно-уметничког<br /> друштва била је у томе да се успостави сарадња и добри односи са<br /> омладином из предузећа, школа и насеља.<br /> Прва послератна фудбалска утакмица одиграна је јуна 1945. године<br /> на старом игралишту „Чукаричког“, где су се састали тимови УСАОЈ и<br /> омладина Раковице. Победили су Чукаричани са 3:1.<br /> Фудбалски тим УСАОЈ-а са члановима управе 1946. године<br /> УСАОЈ наступала је у овом саставу: Љуба Баковић, на голу, бековски<br /> пар су чинили Миле Марковић и Дамјан Симић. У халф линији су Никола<br /> Поповић, Аца Кајганић и Радомир Ђорђевић. У навали су играли Митар<br /> Бабић, Никола Ћирковић, Бошко Нешић, Душан Новичић и Милан<br /> Радојевић.<br /> Били су то млади људи, спортисти, чији је развој био успорен због<br /> рата. Иако још увек у униформама, желели су да помогну развој спорта<br /> на Чукарици и ударе темеље будућих активности. Сваке недеље<br /> организовани су пријатељски фудбалски сусрети са омладином оближњих<br /> насеља: Сењака, Раковице, Макиша, Умке, Обреновца и Земуна. Играло<br /> 25</div> <div>РУКОМЕТНИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> РК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 209</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Најбоља екипа „Чукаричког“ – тренер Дугец, Радушки, Стојковић,<br /> Секулић, Милић, Петровић, Пешић, Алексић, Јовановић и Стефановић<br /> посвети успеху појединаца што говори о квалитету ове екипе. Папић,<br /> Здравковић, Миле Стојановић – све су то били омладински прваци<br /> СФРЈ.<br /> Период 1980–1982. сматра се екипно најуспешнијим од оснивања клуба,<br /> захваљујући раду управе и таленту тадашње генерације боксера (Аца<br /> Николић, од 1975. до 1980. стандардни првотимац Друге лиге, Веселин<br /> Алексић, Миодраг Нешић, Мита Жугић, Миле Стојановић, Раде Дрљан,<br /> Зоран Пантелић, Миле Вишњевац, Дуле Стојановић, и Герасимовић).<br /> Вансеријски таленат Насера Џаферија, водио је осамдесетих на сам<br /> боксерски врх, доносио сигурне бодове Чукаричком. Џафери је био други<br /> боксер у Београду по квалитету. Несрећним случајем је страдао и изгубио<br /> живот.<br /> Јахир Демири, почетком деведесетих, био је омладинска златна<br /> рукавица.<br /> Велики допринос резултатима „Чукаричког“ је и ангажовање тренера<br /> Стевана Паљића, десетоструког првак државе у мува категорији, још док<br /> је боксовао за „Бродарац“. Потом је боксовао за „Чукарички“ и на крају за<br /> „Партизан“. Вредно је поменути Ђуру и Рада Паљића, који су, такође,<br /> осамдесетих били веома ангажовани у клубу.<br /> Раде Дрљан – полутешка, Бранко Стојковић, шеф стручног штаба,<br /> Миле Стојановић , омладински шампион СФРЈ, Никола Булајић,<br /> тренер Чупа Игњатовић<br /> Екипа с краја осамдесетих<br /> 113</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> До 1986. године многи великани шаха били су гости ШК ”Чукарички“,<br /> а међу њима светска првакиња ЖВМ Чубурданизе, ВМ Сиханук и многи<br /> други, који су одиграли симултанку са шахистима нашег клуба. Од 1986.<br /> године, председници клуба Зоран Угричић и Павле Гајин, нису успели да<br /> га задраже на нивоу успеха и организације из претходног периода.<br /> Једноставно, после великих успеха дошло је до стагнације. У клубу се<br /> појављују разни проблеми, да би крајем 1988. године уследило нагло<br /> осипање играчког кадра и дошло је до кризе и у његовом руководству.<br /> Драгољуб Васиљевић (секретар СОФК „Чукарица“), Бранко Станић,<br /> Алиса Марић, председник клуба Максим Секулић и Мирјана Марић<br /> Миодраг Хамовић и Мила Саматовић на једном од турнира<br /> Маја Чубурданидзе и Бранко Станић<br /> 149</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 8. КЛУБ ЗА СКОКОВЕ У ВОДУ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 8. 1. Почетак (седамдесете)<br /> Клуб за скокове у воду „Чукарички“ је<br /> основан 4. фебруара 1974.године.<br /> Проистекао је из пионирске школе скокова<br /> у воду која је деловала на територији<br /> општине Чукарица током 1972. и 1973. године.<br /> Тада се звао КСВ „Београд -<br /> Чукарица“. Иницијатива за оснивање овог<br /> клуба је потекла од професора Вукашина<br /> Вулетића који је тада већ био искусан<br /> спортски радник и покретач развоја скокова<br /> у воду у Србији. Од почетка је истицана<br /> припадност клуба општини Чукарица, на чијој територији је изграђен<br /> модеран објекат намењен одржавању првог светског првенства у<br /> скоковима у воду 1973. године. Овај нов спортски центар, опремљен<br /> најсавременијом опремом за скокове у воду био је база за брз развој клуба<br /> у предстојећим годинама. У зимском периоду се тренирало на затвореним<br /> базенима СРЦ „Кошутњак“ и СРЦ „Ташмајдан“, док су током лета<br /> интензивни тренинзи спровођени на отвореном базену СРЦ „Кошутњак“.<br /> Иако је клуб тек био основан, стратегију развоја правили су стручњаци<br /> са искуством у овом спорту. Први тренери били су Вукашин Вулетић,<br /> Предраг Ђуричић, Миленко Барац, Томислав Ивановски, Радмила<br /> Радуловић и Душка Петровић. Предраг Ђуричић и Душка Петровић су били<br /> и први такмичари клуба. Кренуло се од почетка, са најмлађим пионирским<br /> категоријама. Селекција је била озбиљна и систематска, а кроз клуб је у<br /> првих пет година прошло више стотина деце. Овакав приступ, показаће се<br /> касније, био је пресудан да клуб постане најуспешнији у тадашњој СФРЈ.<br /> Већ 1974. године пионирска екипа освојила је треће место на државном<br /> првенству. Наредне 1975. године освојено је прво место у пионирској<br /> конкуренцији, док је јуниорска селекција била трећа, а сениорска пета у<br /> држави. Године 1976. клуб постаје апсолутни првак СФРЈ у свим узрасним<br /> категоријама. У периоду од 1975. до 1977. године пет такмичара су постали<br /> сениорски, а чак седам јуниорски репрезентативци. Од тог времена до данас<br /> клуб је постао синоним за квалитет и стуб развоја скокова у воду у Србији.<br /> Ову сјајну генерацију спортиста чинили су: Предраг Ђуричић (1954), Душка<br /> Петровић (1958), Мирослав Вуковић (1961), Анђела Лазаревић (1965), Бобан<br /> Белевски (1962), Селена Трајковић (1962), Драган Стевановић (1962),<br /> Радмила Златић (1966), Бранко Томић (1961), Драган Ракић (1962),<br /> Станислав Лазаревић (1967), Горан Пантовић (1966), Гордана Трифуновић<br /> (1967) и други.<br /> 7. 8. 2. Међународна афирмација<br /> Након освајања државног трона нису престале амбиције клуба. Све<br /> већи број чланова клуба који је облачио репрезентативни дрес почео је<br /> да остварује и међународне успехе.<br /> Како је стратегија тадашњег савеза била усмерена на савезни ниво,<br /> међународна такмичења. била су ретка. Међународни програм углавном<br /> се базирао на митинзима, балканским играма, а ређе учешћем на<br /> медитеранским играма и европским првенствима. Крајем 1970-их и<br /> почетком 1980-их освајена су прва значајна одличја на међународном<br /> нивоу.<br /> Селена Трајковић постала је вицешампион Медитеранских игара у<br /> Сплиту 1979. године, док је Анђела Лазаревић била трећа на балканским<br /> играма1980.<br /> Чланови КСВ „Чукарички“ са<br /> репрезентацијом СФРЈ 1979. на МИС-у<br /> 172</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> 7. 12. КАРАТЕ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> Карате клуб “Чукарички Рода“ основан је 1997. године. Оснивач клуба<br /> је Нинослав Глишић уз помоћ председника УО „Пословна Чукарица“,<br /> Владимира Матића и Рајка Јовановића угледног спорстског радника.<br /> Оснивачи КК „Чукарички Рода“ Владимир Матић и Рајко Јовановић<br /> Исте године клуб је, променом имена у Карате клуб „Чукарички<br /> Рода“ наставио континуитет рада у СД „Чукарички“. Карате клуб<br /> „Чукарички Рода“ члан је Београдског карате Савеза и Савеза спортова<br /> Чукарице.<br /> Своје активности клуб је низ година<br /> реализовао искључиво у раду са<br /> млађим узрастима кроз реализацију<br /> програма Карате школе “Рода“ у основ -<br /> ним школама на територији СО Чука -<br /> рица (ОШ „Милоје Павловић“, ОШ<br /> „Јосиф Панчић“, ОШ „Бановић Страхи -<br /> ња“, ОШ „Филип Кљајић Фића“, ОШ „Ми-<br /> лош Црњански“, ОШ „Ђорђе Крстић“).<br /> Први тренери били су Нинослав<br /> Глишић, Марија и Ненад Коропанов -<br /> Нинослав Глишић, оснивач Карате<br /> клуба „Чукарички Рода“<br /> Први значајнији резултат постигао је Немања<br /> Глишић, који је на отвореном првенству<br /> Америке “ Bigg Aplle “ 2000. године у<br /> Њујорку освојио 1. место у конкуренцији<br /> јуниора у катама.<br /> ски, Биљана Стојовић , Олга Петровић, Милица<br /> Ћелић и Немања Глишић. Такмичари клуба у<br /> почетку су учетвовали претежно на<br /> пријатељским турнирима. Нису били активни<br /> чланови савеза нити учесници званичних<br /> првенстава јер нам је за стасавање такмичара<br /> било потребно одређено време.<br /> У почетку клуб је постао познат по одлично<br /> организованом карате турниру „Belgrade open –<br /> меморијални турнир Рајко Јовановић“<br /> Протеклих година на овим турнирима<br /> Немања Глишић<br /> учествовало је преко 10.000 такмичара из<br /> разних земаља: Италије, Пољске, Словеније, Словачке, Хрватске, Босне и<br /> Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Мађарске, Украјине, Америке,<br /> Румуније, Бугарске и Србије. Већ годинама турнир окупља најквалитетније<br /> такмичаре из Србије и окружења и постао је један од најквалитетнијих и<br /> најмасовнијих турнира на овим просторима. Последњих година наш клуб<br /> Екипа КК „Чукарички<br /> Рода“ на<br /> традиционалном<br /> „Рода купу“ који kлуб<br /> организује као<br /> отворено<br /> првенство Београда<br /> 202</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Шумперк – Чехословачка, 16. априла 1976. године<br /> СПОРТСКОМ ДРУШТВУ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Б е о г р а д<br /> Ветерани на прослави 50 година постојања Друштва 4. 7. 1976. године<br /> Карло, Фрања и<br /> Јарко Мелек<br /> ...Од вас је врло лепо да не заборављате старе ветеране који су из идеала и<br /> љубави према својој околини и омладини радили на томе да нам спортисти<br /> буду здрави и добри грађани. Старији људи то умеју да врло добро оцене јер<br /> ето после 50 година осете да нису радили бадава, да је ондашњи рад био<br /> користан по омладину и друштво у којем смо живели. Хвала вам за ову вашу<br /> бригу и ваше старање за нас старе ветеране. Чукарицу и Баново брдо када сам<br /> дошао после 10 година прекида нисам могао да препознам. Исто тако ми је<br /> тешко да препознам бивше сараднике и познанике са послатих слика из новина<br /> јер зуб времена је учинио своје.<br /> Радује ме да ћу се састати на прослави са бившим сарадницима, пријатељима<br /> и спортистима јер је то наставак богате традиције вољеног „Чукаричког“ и свима<br /> вама шаљем много срдачних поздрава.<br /> Ваш први секретар СД „Чукарички“ из 1926. године Радомир Фрања Малек.<br /> 32</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1949/50. године<br /> Фудбалска сезона 1951/52. године<br /> У овој сезони „Чукарички" је био трећи са 32 бода, а одбрана је била<br /> ефикасна и примила најмање голова у целој лиги, свега 24.<br /> Тим „Чукариког<br /> 1949/50. године<br /> Фудбалска сезона 1950/51. године<br /> Из претходне генерације остали су Веселиновић, Јовичић и Благојевић.<br /> На сцену су дошле нове снаге: Мајер, Јеремић, Цимеша, Ћировић,<br /> Веселиновић, Јанковић, Јовановић, Нешић, Д. Јовановић, Рачић и<br /> Михајловић. У овој екипи „Чукаричког", знатно подмлађеној, примећује се<br /> виши ниво фудбалске игре, како у тактичком тако и у техничком погледу.<br /> Тим из 1951/52. године – стоје: Цимеша, Веселиновић, Јеремић Мајер,<br /> Михајловић, Рачић и Јанковић; чуче: Ћировић, Д. Јовановић, Нешић и<br /> Г. Јoвановић.<br /> БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. СЛАВИЈА 22 16 2 4 90:30 34<br /> 3. ЧУКАРИЧКИ 22 14 4 4 62:24 32<br /> Фудбалска сезона 1952/53<br /> БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> Тим „Чукаричког“ 1950. године<br /> 1. РАКОВИЦА 18 14 2 2 38:14 30<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 18 9 5 4 34:28 23<br /> Тим је углавном играо у истом саставу. Осећала се уиграност свих лини]а. И<br /> поред добрих игара, „Чукаричани“ нису имали cpeћe. Већину утакмица ове сезоне<br /> тим је играо у овом саставу: Бошњак, (Радичанин), Михајловић, Цимеша, Бранковић,<br /> Ћировић, И. Моцовић, Златановић, Нешић, Поповић, Иванић и Д. Јовановић.<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. РАДНИЧKИ 18 13 3 2 50:14 29<br /> 7. ЧУКАРИЧКИ 18 6 3 9 41:37 14<br /> 51</div> <div>КОШАРК АШКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 163</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. МАЧВА 34 20 11 3 56:26 51<br /> 10.ЧУКАРИЧКИ 34 11 10 13 30:33 32<br /> У овој сезони за „Чукарички“ су играли: Борак, Поповић, Николић, Филимоновић<br /> Радука, Шукунда, Раденковић, Грозданић, Збиљић, Цветковић<br /> (капитен), Вучинић, Грујић, Ристић и Д. Филиповић.<br /> У овој сезони од бело-црног дреса опростили су се и дугогодишњи играчи<br /> Зоран Милутиновић и Радослав Упчев, који су поникли у „Чукаричком“.<br /> Пријатељска утакмица са „Црвеном звездом“, која је тим поводом<br /> одиграна 20. децембра 1986. године, завршена је резултатом 3:1 за „Чукарички“.<br /> Капитен Радић се поздаравља<br /> са судијама пре почетка меча<br /> Тим Чукаричког 1987/88. године – стоје: Г. Стаменковић, Стојнић,<br /> Арсић, Кузељевић, Ж. Стојановић, 3. Радић (капитен) и Р. Упчев<br /> (тренер); чуче: Селенић, Н. Марјановић, А. Ристић, Д. Митровић,<br /> Љ. Стојановић.<br /> Фудбалска сезона 1988/89. године<br /> Фудбалска сезона 1987/88. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> Зоран Милутиновић и Радослав Упчев<br /> 1. 3ЕМУН 34 19 9 6 58:25 47<br /> 15. ЧУКАРИЧКИ 34 10 8 16 37:48 28<br /> Уз свесрдно залагање председника Споменка Ровића, генералног секретара,<br /> Ивана Новаковића, директора клуба Станислава Карасија и осталих<br /> чланова управе, као и стручног штаба, опстало се у Српској лиги.<br /> Ипак, Караси је дао оставку, а за њим и тренер Дакић. За новог шефа<br /> стручног штаба постављен је Саша Милосављевић, који је успео да задржи<br /> помоћног тренера Упчева и да задржи играчки кадар и да га појача.<br /> Како су клупска превирања настављена, она су се пренела у виду недисциплине<br /> на поједине играче, што се одразило на резултате у прва три<br /> кола, па је Милосављевић, не желећи да учествује у размирицама, дао<br /> оставку. Чело струке преузео је Радослав Упчев.<br /> СРПСКАЛИГА<br /> 1. СЛОГА 34 9 5 10 52:32 42<br /> 10. ЧУКАРИЧКИ 34 13 3 18 35:32 29<br /> 70</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> У даљем свом развоју, Клуб хокеја на трави „Чукарички“ учествовао је<br /> на разним позивним турнирима и имао солидне резултате. Ови турнири<br /> нису организовани сваке године у свим градовима, већ некад у једном,<br /> некад у другом, па због тога не постоји континуитет учешће из године у<br /> годину. С друге стране, није се увек имала ни екипа, а ни довољно<br /> средстава да се сва такмичења испрате.<br /> На турнирима у Суботици, који су окупљали осам и више екипа, „Чукарички“<br /> учествовао пет пута. Било је то 1980, 1986, 1990, 2008. и 2010.<br /> године. Увек је био пласиран на четврто или пето место.<br /> Пионирска екипа 1995. са П. Петровићем и лекаром, др Гајићем<br /> Екипа Хокеј клуба „Чукарички“ 1996. године<br /> 125</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 2004/2005. године<br /> ПРВА САВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. ПАРТИЗАН 30 25 5 0 84:20 80<br /> 14. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 30 8 8 14 32:41 32<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ првак Друге савезне лиге – Запад;<br /> стоје: Н. Коларов, Панић, Максимовић, Минић, А. Коларов,<br /> Радосављевић, Говедарица, Тубић, Нинковић и Јовановић;<br /> средњи ред: Стојановић (тренер голмана), Витлић (члан управе),<br /> Пајовић (конд. тренер), Греговић (тренер голмана), Пустињаковић,<br /> Вишњић, И. Петровић, А. Петровић, Л. Поповић, М. Шиканић,<br /> Стевић, Дробњак, Павловић, Бошковић, Косановић (економ), Николић<br /> и Богдановић; седе: Будимировић, Антонијевић, Самуровић, Ивановић<br /> (шеф стручног штаба), Михаиловић (председник), Рамовш (капитен),<br /> Спасојевић, Н. Павловић, Бојовић и Угарковић (лекар).<br /> У овом првенству Чукарички је примио само 22 гола, а дао је 67,<br /> највише од свих екипа у Лиги. Наши голгетери нашли су се на врху листе<br /> стрелаца за ову сезону.<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ – сезона 2004/2005. године<br /> Фудбалска сезона 2005/2006. године<br /> ПРВА ЛИГА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“<br /> 1. БЕЖАНИЈА 38 25 7 6 69:25 82<br /> 3. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 38 22 9 7 62:29 75<br /> Листа стрелаца Друге лиге – Запад<br /> 1. Сикимић (ФК „Рад“), 19 голова<br /> 2. Лазар Поповић (ФК „Чукарички Станком“), 16 голова<br /> 3. Војислав Будимировић (ФК „Чукарички Станком“), 14 голова<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ – сезона 2005/2006. године<br /> 79</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 1977/78. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. ГАЛЕНИКА 34 26 3 5 71:19 55<br /> 15. ЧУКАРИЧКИ 34 11 5 18 42:53 27<br /> Фудбалска сезона 1979/80. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. СЛОБОДА 30 16 10 4 49:15 42<br /> 7. ЧУКАРИЧКИ 30 11 8 11 36:31 30<br /> Екипа из<br /> 1977/78.<br /> године<br /> Фудбалска сезона 1978/79. године<br /> БЕОГРАДСКА ЗОНА<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 30 17 8 5 48:18 42<br /> Екипа сезоне 1979/80. године – горњи ред: Јандрић, Радовановић,<br /> Радосављевић, Земуновић, Одабашић, П. Вучковић и Упчев; средњи<br /> ред: Марић, Мацан, Жугић, Наранџић, Гемаљевић, Н. Вучковић и<br /> Ђорђић; седе: Пајчин, Михајловић, Верушевић, Радосављевић,<br /> Поповић, Ђукић, Ђуровић и З. Вучковић.<br /> Тим из<br /> 1978/79.<br /> године –<br /> првак<br /> Београдске<br /> зоне<br /> За председника ФК „Чукарички“ дошао је ЖИВАДИН<br /> МИХАИЛОВИЋ, познати привредник, председник<br /> пословног система “Станком“, и велики љубитељ<br /> фудбала. Учинио је много на унапређењу организације<br /> ФК „Чукарички“, доградњом и уређивањем<br /> фудбалског стадиона и пратећих објеката. Од тада,<br /> па на даље, популарни Жика Муштикла један је од<br /> најзаслужнијих за изванредне такмичарске резултате<br /> ФК „Чукарички Станком“ на домаћој и на међународној<br /> фудбалској сцени.<br /> 66</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> РУДИ ГУСНИЋ – тренер млађих пионира<br /> Рођен 5.8.1971. године у Гостивару. Прошао је све селекције у ФК<br /> „Слога“ из Краљева. У сениорској каријери наступао је за ФК „Колубара“,<br /> ФК „Чукарички Станком“ и ФК „Легија“ из Варшаве. Играчку каријеру завршио<br /> је у ФК „Чукарички Станком“, где се посвећује раду са млађим категоријама,<br /> у почетку као помоћник тренерима, а од 2007. године<br /> преузима селекцију петлића.<br /> ДУШКО ЉУБИЧИЋ – тренер пионира<br /> Рођен 13.10.1967. године у Београду. Фудбалску каријеру започео у ФК<br /> „Земун“, где је одиграо преко 200 прволигашких утакмица. Играо је за кипарски<br /> ФК „Апоел“, шпанске ФК „Гетафе“ и ФК „Оренсе“, потом за ФК „Раднички<br /> НБ“ и „Зету“. Каријеру.је завршио у 38. години у ФК „Модрича“. Тренерску каријеру<br /> започео у ФК „Чукарички Станком“ као тренер омладинаца.<br /> Млађи пионири са<br /> тренером<br /> Р. Гуснићем<br /> 2007/2008. године<br /> БОРИСЛАВ РАДУКА – тренер омладинаца<br /> Рођен 15.4.1956. године. Као играч, наступао је за ФК „Земун“, ФК<br /> „Жарково“, ФК „Чукарички Станком“, ФК „Тимок“, као и за селекцију Републике<br /> Србије 1982. године. Тренерску каријеру започиње у ФК „Чукарички<br /> Станком“ као тренер млађих категорија, а затим наставља као тренер десетине<br /> тимова: ФК „Жарково“, ФК „Обилић“, ФК „Чукарички Станком“ и<br /> других. Од иностраних клубова тренирао је ФК „Ал Насер“ из Либије, Био<br /> је на стручном усавршавању у ФК „Манчестер Јунајтед“ као гост Сир<br /> Алекса Фергусона.<br /> Пионири са<br /> тренером<br /> Д. Љубичићем<br /> 2008/2009. године<br /> ВЛАДИМИР РОМЧЕВИЋ – тренер кадета<br /> Рођен 7.11.1972. године у Београду Играо је у млађим категоријама ФК<br /> „Железник“ и ОФК „Београд“. Због повреде колена напушта играчку каријеру<br /> и посвећује се тренерском послу, прво као тренер млађих категорија<br /> у ФК „Железничар“ из Београда, затим у ФК „Железник“. Године 2004.<br /> био првак Кувајта са екипом ФК „Каци“. Дипломирао је 1999. године на<br /> Вишој школи при Факултету за физичку културу у Београду. Од 2006. године<br /> ради у ФК „Чукарички Станком“ са млађим категоријама. Крајем<br /> 2008. године положио је завршни испит за добијање УЕФА – А лиценце.<br /> Омладинци са<br /> тренером<br /> Бором Радуком<br /> 2007/2008. године<br /> Млађи кадети<br /> са тренером<br /> В. Ромчевићем<br /> 2008/2009. године<br /> 97</div> <div>СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Ускршњи турнир 2007. Финале – Вранка : Гвоздић – 2 : 1<br /> Ветерани<br /> 1986.<br /> Ријека – Куп Ријеке, И. Ивановић, 1. место<br /> 1987.<br /> Љубљана - Прво првенство ветерана Југославије:<br /> А.Тиховски - И. Ивановић, (парови), 3. место<br /> 1988.<br /> Умаг – Куп Умага, В. Станковић и И.Ивановић (парови), 3. место<br /> 1989.<br /> Параћин 6. куп ветерана Србије:<br /> А.Тиховски, И. Ивановић, В.<br /> Станковић, 3. место;<br /> 2004.<br /> Меморијални турнир<br /> Вилим Харангозо<br /> А.Тиховски – појединачно: 3. место<br /> парови: 1. место<br /> И. Ивановић – појединачно: 3.<br /> место,<br /> парови: 2. место;<br /> НЕКИ РЕЗУЛТАТИ У<br /> КОНКУРЕНЦИЈИ ЖЕНА<br /> 2004. Суботица<br /> - Меморијал<br /> „Вилим<br /> Харангозо“<br /> 2006/2007.<br /> Дрuга лига Србије – Центар, 5. место<br /> Играчице: Драгица Лазовић, Ружица Кобиљски, Зорица Спасојевић,<br /> Катарина Јелић, Рада Мандић, Душанка Гајић,<br /> 2007/2008.<br /> Дрга лига србије – Центар, 2. место<br /> Играчице: Драгица Живано вић, Јасмина Ђорђић, Ката ри на Јелић,<br /> Драгица Ко бељ ски, Б Робовић, Н. Новаковић, Ј. Даниловић.<br /> Драгица Живановић је 2009. године награђена плакетом Спортског<br /> друштва „Чукари чки“.<br /> В. Станковић и И. Ивановић<br /> у Умагу 1988. године<br /> Драгица<br /> Живановић<br /> Ружица<br /> Кобиљски<br /> Душанка<br /> Гајић<br /> Јасмина<br /> Ђорђић<br /> Катарина<br /> Јелић<br /> 194</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Ковачић, Жељко Петровић, Бранко Вучковић, Миодраг Јевремовић,<br /> Зоран Угричић и Андрија Делибашић.<br /> У прво време овог руководства организован је мајсторски турнир VI<br /> категорије. Kлуб уводи целодневну манифестацију „Дан шаха“, једину<br /> такве врсте у Београду, коју касније спроводи Шаховски савез Београда.<br /> Појединци су такође постигли значајне резултате: Сава Живковић је<br /> постао сениорски првак Београда, Богдан Влаховић дели прво и друго<br /> место на радничком првенству Србије и Црне Горе и др.<br /> Израђен је пројекат Интернет шаховског клуба Балкан, једини на<br /> Балкану те врсте и тестиран. Нажалост, због недостатка новчаних<br /> средстава, није у целини завршен.<br /> Треба истаћи значајан допринос МК Мише Марковића, који је пуних<br /> шест година успешно обављао дужност председника, а у исто време<br /> активно играо за прву екипу. За време његовог мандата, интензивно се<br /> ангажовао на изради сајта клуба и пројекта првог интернет шаховског<br /> клуба на Балкану, под називом ”Balkanchess”, који нажалост, због<br /> недостатка средстава, још није у функцији. Рад на овом пројекту остаће<br /> један од приоритетних задатака у наредном периоду. Поред Мише<br /> Марковића, у пројект се укључио и дао велики допринис и Жика<br /> Антонијевић, члан ИО ШК „Чукарички“.<br /> Од тада, па до данашњих дана, клуб се такмичи у Квалитетној лиги<br /> Београда. Поред наведених играча за клуб су наступали и дали допринос<br /> и следећи ирачи: Дејан Мијатовић, Дејан Дакић, Антонијевић Живорад,<br /> Милан Игњатовић, Ђорђија Вуксановић, Горан Иваниш, Ненад<br /> Радошевић, Милисав Петаковић, Драган Галовић, Лаза Поповић, Дејан<br /> Милетић. Већина њих су и данас активни у нашем клубу.<br /> Председник клуба Миша Марковић са пехаром<br /> Поново у Другој лиги: М. Грбић, Б. Вучковић, С. Чаркић, С. Живковић, Г.<br /> Делибашић, А. Поповић, Р. Марковић, М. Илијћ, М. Марковић и Д. Дакић<br /> 157</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Подмладак ФК „Чукарички“ одиграо је прву првенствену утакмицу у сезони<br /> 1950/51. године против првака Југославије ФК „БСК“ и победио резултатом<br /> 1:0. То је био једини пораз омладинске екипе БСК-а у тој сезони.<br /> У овом подмлатку „Чукаричког“ играли су, као најмлађи играчи, Предраг<br /> Радосављевић и Живојин Златић Жак, који су играли и за омладинску<br /> репрезентацију Београда.<br /> ЛИГА ПОДМЛАДКА 1954/55. године<br /> 1. Партизан II 18 12 1 5 76:32 25<br /> 2. Чукарички 18 11 3 4 42:25 25<br /> Подмладак „Чукаричког“ се, у сезони 1952/53. године, такмичио у Другој<br /> лиги Београда. У овој лиги интересантна је била првенствена утакмица<br /> између омладинаца ФК „Чукарички“ и омладинаца ФК „Бродарац“. Овај<br /> сусрет је завршен катастрофалним поразом „Бродарца“. Резултат је био<br /> 32:1 за „Чукарички“.<br /> Када је реч о пионирима и омладинцима, њихова селекција се уопште<br /> у нашем спорту ослањала на основне и средње школе са Бановог брда.<br /> Ипак, у клубовима су постојале школе фудбала за „петлиће“ и пионире,<br /> као и омладинске екипе. Најмлађи су се дуго такмичили у предиграма или<br /> пријатељским сусретима, што је дуго времена важило и за омладинце.<br /> Касније су осниване општинске и регионалне лиге за млађе узрасте фудбалера<br /> да би на крају, развојем фудбала код нас, били установљени скоро<br /> сви рангови, како по групној припадности, тако и по квалитету екипа.<br /> Подмладак<br /> ФК „Чукарички“<br /> 1957/58. године<br /> ЛИГА ПОДМЛАДКА 1960/61. године<br /> 1. Партизан II 18 13 3 2 58:20 29<br /> 2. Чукарички 18 13 2 3 71:25 28<br /> ЛИГА ПОДМЛАДКА 1954/55. године<br /> 1. Партизан 18 13 3 2 56:16 29<br /> 8. Чукарички 18 5 1 12 15:50 11<br /> Екипа подмладка ФК „Чукаричког“ изборила је пласман у квалификацијама<br /> за Лигу подмлатка и 1957/58, али у њима за нијансу није успела.<br /> Подмладак<br /> 1960/61. године<br /> са тренером<br /> Драгићевићем<br /> 86</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Екипа из<br /> 1953/54 –<br /> стоје: Златановић,<br /> Чабрић,<br /> Иванић,<br /> И.Моцовић,<br /> Цимеша и<br /> Поповић; чуче:<br /> Д. Јовановић,<br /> Радичанин,<br /> Јаџић,<br /> Перишић и<br /> Ђ. Моцовић.<br /> Екипа из 1952/53. године – стоје: П. Поповић, Ћировић, Иванић,<br /> И. Моцовић, Цимеша, Михајловић, Златановић и Бранковић; чуче:<br /> Д. Јовановић, Нешић и Бошњак.<br /> Фудбалска сезона 1953/54. године<br /> Beћ током ове године почиње подмлађивање тима. Долазе младе<br /> снаге: Jaџић, Ђ. Моцовић и П. Перишић. Уз ова три играча, костур тима<br /> се задржао. Клуб улаже велике напоре да избори место у Cpпскoj лиги. У<br /> овом периоду oceћa се организован рад у клубу. Управа се више aнгажује<br /> да клуб матери]ално oјача. За председника je дошао Милан Томић Чаре.<br /> Ту су joш и његови најближи сарадници, Миодраг Николић Чокара, Бата<br /> Поповић и други чланови Управе. Cpеђују се многе ствари, а међуљудски<br /> односи су побољшани. Као круна оваквог рада и добре атмосфере био je<br /> улазак „Чукаричког" у Српску лигу. Голгетер тима био je центарфор Петар<br /> Поповић. Снажан, робусан, одлично je играо главом. Тренер тима je био<br /> Жикица Cпасојевић. У Српску лигу, поред „Чукаричког“, пласирали су се<br /> „Шумадија“ и земунско „Јединство“.<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. J ЕДИНСТВО (3) 22 17 1 4 71:33 35<br /> 3. ЧУКАРИЧКИ 22 13 4 5 40:28 30<br /> Фудбалска сезона 1954/55. године<br /> Пред почетак сезоне на чело стручног штаба постављен је Вуле Радосављевић,<br /> али у првом делу првенства „Чукарички" се нашао на дну табеле.<br /> Лоши услови рада узели су данак. У пролећном делу за тренера је<br /> постављен Драгомир Којадиновић, а уследиле су промене и у управи<br /> клуба. За председника је изабран Миодраг Николић Чокара. „Чукарички"<br /> се максимално мобилисао и успео да се консолидује. Играчи су дали све<br /> од себе. Тиму је кренуло. Успеси су се ређали, па су на последњих седам<br /> утакмица „Чукаричани“ освојили 12 од 14 могућих бодова.<br /> У овој лиги „Чукарички" је наступао најчешће у саставу: Бисић, Михајловић,<br /> Цимеша, Перишић, Јеремић, И. Моцовић, Ђ. Моцовић, Јаџић,<br /> Поповић, Иванић, Радосављевић. Повремено су улазили и Карољи, Новичић,<br /> Павловић и голман Радичанин. На крају првенства побеђен је и<br /> лидер првенства „Динамо" из Панчева резултатом 1:0. „Чукарички“ je заузео<br /> осмо место, што је био сасвим добар резултат у односу на пласман<br /> у првом делу првенства. Спроведене су квалификације за улазак у Зону.<br /> Чукаричани су се нашли у тешкој групи са „Динамом" из Винковаца, „Будућношћу"<br /> из Ваљева и „Јединством" из Вршца. Нажалост, нису успели<br /> да изборе улазак у ову лигу. Сматрало се да клуб није успео зато што као<br /> домаћин није играо на свом терену, на коме је по традицији редовно побеђивао,<br /> већ је прихватио да наступи у предигри међународне утакмице<br /> 52</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 3. 2. Скијашко друштво<br /> Већ 1927. године у Друштву су се појавили први скијаши, тако да је<br /> скијање остало љубав Чукаричана и до дан-данас. Касније, Скијашки<br /> клуб „Чукарички“, иако није имао услова за овај спорт какве су имали у<br /> Словенији и другим деловима земље, био је један од најјачих у Југославији.<br /> У Србији апсолутно. Највеће успехе постигао је деведесетих година, а<br /> најбоља српска скијашица свих времена, Јелена Лоловић целу каријеру<br /> имала је у Смучарском клубу „Чукарички“.<br /> .<br /> 4. 3. 3. Атлетска секција<br /> На Чукарици се и атлетика појавила 1927. године, али није имала већи<br /> одјек. Приређиване су краће, „дивље“ трке кроз Чукарицу. Дешавало се то<br /> сваке друге недеље и млади људи су се окушавали у брзини. Тако се родила<br /> атлетска секција у „Чукаричком“, и остали су запамћени први атлетичари:<br /> Драган Максимовић Шепарац, Милан Станић, Драги Тодоровић, Милан<br /> Савић, Воја Ђорђевић Северац, Карло Малек, Јован Ђорђевић и други. У то<br /> време приређиване су трке за пехар „Политике“, па су Чукаричани, у<br /> конкуренцији „Грађанског“ из Загреба, и „Спорт клуба Југославија“ заузели<br /> друго место међу екипама. Учествовали су на прослави „Спорт клуба<br /> Југославија“ и били запажени. Ова секција није била дугог века, мада је<br /> имала своје одане присталице, и уз већу пажњу и рад вероватно би се више<br /> афирмисала на Чукарици тог доба. Процват Атлетског клуба „Чукарички“<br /> десиће се тек осамдемдесетих година, али вредно је поменути и ова прва<br /> атлетска збивања која су се дешавала у самом Спортском друштву где су се<br /> и фудбалери и остали чланови СДЧ успешно испробавали и у овом спорту.<br /> Сва ова збивања јако су привлачила пажњу, па је „Чукарички“ у сарадњи<br /> са својим секцијама (касније и својим певачким друштвом), све до Другог<br /> светског рата организивао низ културних збивања. Приређиване су пригодне<br /> свечаности и маскембали за дочеке нових година и бербе грожђа. У том<br /> периоду организоване су и забаве са избором за „Мис Чукарице“, па онда<br /> приредбе са „шаљивом поштом“ где су такође биране „краљице забаве“,<br /> девојке с највише разгледница добијених те вечери. Девојке би добијале<br /> пригодне поклоне у виду сервиса, накита, парфема, а током забава организивана<br /> је лутрија са неизбежном тортом и пићем. Награде су даривали трговци,<br /> занатлије, пиљари и остали грађани, па је то доносило и приходе „Чукаричком“.<br /> Са једног од маскембала који је ЧСК организовао.<br /> Културно-забавни живот на Чукарици се<br /> развијао, било је и прихода који су помагали клуб<br /> 20</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 3. БОКСЕРСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 3. 1. Бокс на Чукарици у првим послератним годинама<br /> У пролеће 1945. године, док рат још није био завршен, организовани<br /> су по градовима Србије и Војводине пропагандни мечеви, а сав приход је<br /> ишао у корист рањеника. Тако су изгледали и први послератни мечеви у<br /> разореној земљи. Организовани у корист рањеника и пострадалих, имали<br /> су више манифестациони и пропагандни карактер. Одржавани су у<br /> Београду, Загребу, Новом Саду и другим градовима широм Југославије.<br /> Тaко је, углавном, изгледала послератна боксерска такмичарска<br /> активност.<br /> Једна од првих послератних екипа боксера са Чукарице<br /> Прво првенство Југославије приређено је 1946. године, али и даље<br /> активност се обављала у низу, пре свега, пријатељских, а тек онда<br /> првенствених мечева.<br /> На Чукарици је, на иницијативу колектива Бродоградитишта „Тито“,<br /> прво основан БК „Бродоградитељ“. То је било 1945. године, а већ 1946.<br /> фузионисао се са БК „Железничар“ из Београда, тако да је овом фузијом<br /> настао нови клуб – БК „Сигнал“.<br /> Боксери „Чукаричког“ са боксерима „Милиционара“ 1953. године<br /> Крајем 1948. године у Београду је основан и Боксерски савез<br /> Југославије.<br /> Године 1955. дошла је нова иницијатива боксерских радника и поново<br /> је основан БК „Бродоградитељ“. У почетку свога рада имао је задатак да<br /> окупља омладину насеља Чукарице и његових колектива, aли и да клуб<br /> омасови. Већ 1956. године „Бродоградитељ“ је имао двадесет сениора и<br /> шест боксера јуниора, потпуно спремних за борбу на рингу. У времену од<br /> првог оснивања, кроз овај су клуб прошли боксери почетници, у којем су<br /> научили све особине ове племените вештине. Већина њих били су<br /> репрезентативци (Коста Лековић, Стеван Паљић, Милан Радушки, Драган<br /> Јелесић, Ђура Паљић, Сава Маргетић). Клуб је извесно време тренирао<br /> Стеван Паљић деветоструки првак Југославије у мува категорији. Клуб се<br /> углавном такмичио у Лиги Београда, а од 1960. године у Другој квалитетној<br /> лиги Србије. То је, без сумње, највећи успех овога клуба.<br /> 7. 3. 2. Мајстор у рукавицама<br /> Међу најпознатијим именима чукаричког бокса био је Милан Радушки,<br /> претеча будућим шампионима и носиоцима медаља, Кости Лековићу,<br /> браћи Паљић, као и другим познатим именима. Са Ђуром Ушљебрком,<br /> Борисом Дугецом, и многим другима учинио је да овај, тада мушки спорт,<br /> заволи омладина Бановог брда и да се окуша у „песничењу“. Милан<br /> 110</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ГОРАН ГАВРАНЧИЋ – каријеру је почео у<br /> пионирима ФК „Црвена звезда“, а онда наставио<br /> у ФК „Чукарички Станком“ као играч<br /> у омладинским категоријама. Од 1997. до<br /> 2001. године играо је за први тим. Каријеру<br /> је наставио у ФК „Динамо“ из Кијева до 2008.<br /> године, а потом у ФК „ПАОК“, ФК „Партизан“<br /> и ФК „Хенан“. За репрезентацију СЦГ и Србије<br /> наступао је 28 пута.<br /> АЛЕКСАНДАР КОЛАРОВ – играо је за ФК „Чукарички<br /> Станком“ у млађим категоријама а<br /> за сениорски тим од 2003 до 2006. Године<br /> одиграо је 44 утакмице. Потом је каријеру<br /> наставио у ОФК „Београд“, затим у ФК „Лацио“,<br /> а сада игра за ФК „Манчестер Сити“.<br /> За репрезентацију Србије наступа од 2008.<br /> године и национални дрес носио је 20 пута.<br /> МИЛОШ НИНКОВИЋ – поникао је у редовима<br /> „Чукаричког“. У периоду 2002–2004. године,<br /> као млад играч одиграо је 46 утакмица у<br /> свом тиму, одакле је са 19 година отишао у<br /> ФК „Динамо“ из Кијева. Тамо је стекао пуну<br /> фудбалску афирмацију и са овим тимом два<br /> пута био првак Украјине и три пута победник<br /> купа Украјине. За репрезентацију Србије одиграо<br /> је 17 утакмица.<br /> МИЛАН ВИЛОТИЋ – прошао је школу фудбала<br /> у ФК „Чукарички Станком“ од пионира преко<br /> млађих категорија до сениорске екипе за<br /> коју је играо 2008/2009. године. Након тога<br /> прешао је у ФК „Црвена звезда“. За репрезентацију<br /> Србије дебитовао је 2011. године<br /> Пред њим је блистава каријера.<br /> 84</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> спортом. У овој врсти вежбања (слетови, смотре, војне и атлетске<br /> вештине) спонтано се, издвајају они који могу и желе више од масовног<br /> физичког вежбања. Њиховој потреби и тежњи за озбиљнијим, спортским<br /> вежбањем, надметањем, потврђивањем и напредовањем, морале су се<br /> отворити нове могућности, јер би, у крајњој линији, својом супериорношћу<br /> гушили све оне друге.<br /> 5. 2. Обнављање ЧСК 1948. године<br /> Екипа подмлатка обновљеног „Чукаричког“ 1948. године<br /> се на терену код пијаце, који је пред рат, направио Јован Виторовић,<br /> бивши дворски апотекар, основавши ФК „Микица“ као успомену на рано<br /> преминулог сина (1936). Ту се играло до краја шездеситих (1958/59).<br /> Поред фудбалера, на гостовање су одлазили и чланови других секција<br /> Културно-уметничког друштва, како би се спортски дан обично завршавао<br /> приредбом. Водила се политика младости и здраве нације, масовног<br /> спорта, и УСАОС је настојао да своје омладинце припреми физички за<br /> такмичења издржљивости за значку „Зрен“, па су многи чланови освојили<br /> то високо признање. То се најчешће одржавало у Дому омладине, где је<br /> увек било пуно света, јер су сви желели да се укључе у рад. Иницијативом<br /> ове организације дошло је до организовања усмених новина посвећеним<br /> палим првоборцима овог краја: Драгану Маузеру, Душану Бранковићу,<br /> Велимиру Ђоређвићу, Драгутину Станојевићу и Николи Ружићу. У 1946.<br /> години по предузећима су формирани клубови, а преко струковних савеза<br /> металске, прехрамбене и друге индустрије где су се и чланови УСАОСА<br /> укључили у спортску активност.<br /> Функцију ЧСК у једном моменту, одмах по завршетку Другог светског<br /> рата, преузео је УСАОЈ. Масовни спорт и физичко вежбање показали су<br /> да се међу младима брзо враћа и ствара нови интерес за бављење<br /> Да би спорт, у свом изворном облику постојао, морало је доћи до<br /> организовања институција спорта. Прави носилац спортских активности<br /> на Чукарици био је ЧСК. Тако је дана 25. јуна 1948. године дошло до<br /> оснивачке скупштине на којој је поново основано Спортско друштво<br /> „Чукарички“ са свим својим клубовима и секцијама. Заслуге за ово<br /> највише припадају Омладинској организацији Чукарице.<br /> Слободан<br /> Стефановић,<br /> један од<br /> председника СДЧ<br /> у послератном<br /> периоду<br /> (лево)<br /> Драгољуб<br /> Луковић, први<br /> поратни<br /> председник ФК<br /> „Чукарички“<br /> (десно)<br /> 5. 3. Развој Спортског друштва у периоду од 1948. до 1976. године<br /> Фудбалски клуб је под својим именом – ФК „Чукарички“ наступио већ у<br /> сезони 1948/49. и почео да крчи свој такмичарски пут. Поред фудбала,<br /> радиле су и разне друге спортске секције које су учествовале испред<br /> Спортског друштва, а не клубова, а онда су почели да се стичу услови за<br /> оснивање и клубова по спортовима.<br /> 26</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Поједине школске секције постизале су значајне резултате у градском<br /> такмичењу. Екипа ОШ „Ђорђе Крстић” била је првак Београда 1965.<br /> године у свим категоријама пионира. Ова школа, наиме, била је повезана<br /> са Центром за унапређење шаха, а предавачи су били прваци<br /> Југославије, велемајстор Бора Ивков, интернационални мајстор Никола<br /> Караклајић и мајстор Владимир Соколов, који су, поред стручних<br /> предавања, организовали и симултане продукције у школи. Један јавни<br /> час из области шаховске теорије оджан је и преко телевизије.<br /> У овој школи су, такође, одражаване симултамке ca женским<br /> интернациопалним мајсторима Едит Билек из Мађарске и Вонком<br /> Асоновом из Бугарске.<br /> Овако широка активност на територији насеља Чукарица<br /> заинтересовала је пионире и омладинце и појавила се потреба за<br /> масовнијим такмичењима. Тако је организован меч на сто табли Чукарица<br /> – Стари град, који је завршен резултатом 52:48 за „Чукарички“.<br /> У мечу Београд – Загреб који је постао традиционалан, са Чукарице је<br /> учествовало 39 пионира и пионирки. Организован је меч пионира и<br /> пионирки Београд – Загреб на 30 табли, који је постао традиционалан.<br /> Средином 1956. године основан је Шаховски клуб ”Шећеранац“. Од<br /> тада се такмичи у званичном првенству Београда. За екипу су наступали:<br /> Перо Матијевић, Лисовац, Коста Вујичић, Раја Вујичић, Влада Теслић,<br /> Предраг Исаиловић, Влада Јовановић, Богољуб Стевановић, Ђорђе<br /> Ристић и други. Након некилико година екипа је ојачана доласком Бранка<br /> Кузмановића и Димитрија Богдановића. Под именом ШК ”Шећеранац“,<br /> шахисти Чукарице су се 1965. године, пласирали у Квалитетну лигу<br /> Београда, да би већ наредне освојили прво место у овој лиги и постали<br /> члан Српске лиге. У овој лиги наступао је тим: Кузмановић, Димитријевић,<br /> Колунџић, Митић, Вељковић, а за женски тим играле су Гајићева и<br /> Симатовићева, за омладинце: Јанчић и Живановић.<br /> У међувремену ШК ”Шећеранац“ је испао из Српске лиге, али<br /> интересовање за шах није јењавало. Организован је мајсторски турнир<br /> на коме су учествовали: велемајстор Јаношевић, мајстори Трајковић,<br /> Рајковић, Алвировић и Угриновић, од мајсторских кандидата Анђелковић<br /> и Јовановић, као гости, и седам домаћих играча. Велики успех остварили<br /> су другокатегорници Зоран Јанчић и Станимир Митић, који су постали<br /> мајсторски кандидати.<br /> Преко године организовани су категорни турнири. Прву категорију су<br /> освојили Миломир Димитријевић, Никола Колунџић и Миливоје<br /> Живановић, а титулу Јанчић, Митић, Милић Вељковић. Радомир<br /> Павловић, који је на првенству Београда за младе освојио прво место.<br /> Нешто касније Никола Колунџић је на Првенству Београда био други.<br /> На Омладинском првенству Србије учествовали су: Јанчић, Митић,<br /> Павловић, Живановић, Колунџић и Поповић. Живановић и Кузмановић, као<br /> прваци Србије, пласирали су се за Омладински шампионат Југославије.<br /> Јанчић и Живановић су играли за пионирску репрезентацију Србије.<br /> 7. 6. 2. Формирање Шаховског клуба „Чукарички“<br /> На ужој територији Чукарице постојао је само ШК ”Шећеранац“ , који<br /> је окупљао квалитетне играче. С обзиром да је Клуб припадао Фабрици<br /> шећера која је фаворизовала фудбалски клуб, међу шахистима се<br /> осећало незадовољство статусом и ненапредовање.<br /> Увидевши проблеме шахиста на Чукарици, Спортско друштво<br /> „Чукарички“ је реаговало, и са групом омладинаца и старијих играча,<br /> оснивало крајем децембра 1968. године Шаховски клуб ”Чукарички“.<br /> У регистар шаховског савеза Београда уписан је у марту 1969. године.<br /> Прва управа клуба изабрана је на оснивачкој скупштини, а у њен састав<br /> су ушли: Никола Гаврилов, за првог председника, за секретара Васа<br /> Милијашевић, а за благајника Милош Мећава. У управу су ушли и<br /> Владислав Јовановић, Бранко Јовановић и Драган Манојловић.<br /> Овај управни одбор бавио се организационим питањима,<br /> омасовљавањем, учлањавањем нових, активних и помажућих чланова и<br /> формирањем такмичарских и других комисија. Клуб се суочавао са<br /> финансијским проблемима, проблемом стварања библиотеке и<br /> спровођењем такмичења у Српској лиги. Највише муке задавао је<br /> недостатак просторија. За кратко време клуб је, ипак, окупио преко 60<br /> активних чланова, од којих је било 30 категорника.<br /> До фузионисања клубова „Шећеранац” и „Чукарички” долази 25.<br /> септембра 1969. године, када шахисти „Шећеранца“ улазе у састав<br /> „Чукаричког“. Од тога дана клуб „Чукарички” се појављује на јавним<br /> наступима. Овом фузијом знатно се ојачава екипа клуба која је, већ у првом<br /> наступу у Првој лиги Београда надмоћно, освојила прво место са 72,5 поена.<br /> Шахисти који су наступали у свих једанаест мечева, сада далеке 1969.<br /> године, били су: Бранкo Кузмановић, Милић Вељковић, Миливоје<br /> Живановић, Димитрије Богдановић, Никола Колунџић и капитен екипе<br /> Зоран Јанчић.<br /> 143</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Из ове екипе најуспешнији омладинци били су Радослав Жугић, који<br /> је отишао у ФК „Црвена звезда“, Ненад Николић који је наставио у ФК<br /> „Пролетер“ из Зрењанина и Драган Мишић, који је играо за први тим ФК<br /> „Чукарички“ у Другој савезној лиги.<br /> Играчи који су поникли у „Чукаричком“ и играли у Савезном степену такмичења<br /> у СФРЈ: Бранислав Петковић, ФК „Ријека“, Предраг Радосављевић<br /> Преки , ФК'' Црвена yвезда'', у Америци за репрезентацију САД, преко 25<br /> наступа у А селекцији; Желимир Антонијевић, ФК ''Чукарички'', а после у<br /> Америци; Горан Симов, ФК'' Обилић'', Милинко Поповић, Срђан Гемаљевић,<br /> ФК ''Чукарички'' (Друга лига), и у Немачкој; Александар Ђуровић, Драган<br /> Марјановић и Александар Бојовић, ФК „Чукарички“ (Друга лига).<br /> Омладинска екипа ФК ''Чукарички'' из 1978/79. године – стоје:<br /> Гемаљевић, Ђорђић, Н. Вучковић, З. Стојановић, Р. Вукадиновић,<br /> М. Терзић, М. Лаушевић, З. Митровић, З. Петровић, М. Мијановић и<br /> З. Лепојевић; чуче: С. Милосављевић тренер, Г. Ђапа, Ж. Антонијевић,<br /> П. Вучковић, З. Вучковић, С. Ђорђевић, Р. Миловановић, М. Миљановић<br /> и Р. Дрљача.<br /> ТИМ „ЧУКАРИЧКИ“ (омладинци), 1978/79 – стоје: С. Милосављевић<br /> (тренер), М. Терзић, Н. Вучковић, С. Ђорђевић, З. Стојановић,<br /> Ј. Ђорђић и С. Гемаљевић (капитен); чуче: П. Вучковић,<br /> Ж. Антонијевић, А Ђуровић, М. Ђерковић, Д. Мишић и С. Дамњановић.<br /> 91</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> групи, подељено је шесто до деветог места са освојених 11 поена. За Куп<br /> маршала Тита на територији Београда, у четврт финалу побеђена је екипа<br /> Бежаније са 3 ½ : ½, а полуфинални меч је изгубљен од екипе „Рада”<br /> (победника такмичења) са 2 ½ :1 ½<br /> На турниру играча до 27 година, у част Дана младости у Дому гарде,<br /> освојен је пехар за друго место, јер се комплетна прва екипа налазила на<br /> Фестивалу у Поречу.<br /> На турниру у част 30-годишњице битке на Сутјесци, такође у Дому<br /> гарде, освојен је победнички пехар.<br /> У овој години, прва екипа „Чукаричког” имала је тешкоћа у саставу<br /> сениорског тима и лошији жреб, а последица тога је да је, по завршетку<br /> јесењег дела од седам кола, заузела предпоследње место са три поена<br /> мање од најближих конкурената. Међутим, у последња четири кола,<br /> изврсним финишом, екипа је заузела седмо место, освјивши 51,5 поена<br /> (више поена је освојио само „Златибор” из Титовог Ужица). Најуспешнији<br /> члан екипе од жена, била је Злата Марјановић, а од сенира Бранко<br /> Станић. Међу омладинцима најуспешнији је био Драшко Стојановић.<br /> Најплодоноснија година по броју организованих турнира у организацији<br /> клуба била је 1973. година, када је организовано 174 турнира, од тога 56<br /> турнира пионира, 42 турнира омладинаца, 36 мешовитих турнира, 3<br /> викенд-турнира, 48 брзопотезних турнира и две симултанке. У Српској<br /> лиги сениорска екипа је освојила шесто место.<br /> У децембру месецу организовано је „Прво отворено женско првенство<br /> Чукарице“. Победила је Мила Саматовић.<br /> Омладинци су учествовали на првенствима Београда и Србије.<br /> У знак сећања на прерано преминулог друга и дугогодишње „прве<br /> табле“ клуба – Бранка Кузмановића, одлучено је да се организује<br /> „Меморијал Бранка Кузмановића”. Крајем те године Шаховски клуб<br /> „Чукарички“ је коначно добио своје просторије у згради Спортског<br /> друштва. У њима се и данас налази, ту има сасвим уредне услове за игру,<br /> рад, и да несметано спроводи школу шаха, као и да организује турнире.<br /> Доста шаховских догађаја и бројних манифестација било је 1974. године.<br /> Клуб је ортанизовао осам пионирских турнира са 23 учесника, 48<br /> турнира пионира са 355 учссника, 42 турнира омладинаца са 187 учесника,<br /> 30 мешовитих турнира са 193 учесника, три викенд турнира са 29<br /> учесника, четир екипна меча са 22 учесника, 48 брзопотозних турнира са<br /> 607 учесника, две симултанке за пионире са 34 учесника. Категорних турнира<br /> било је укупно 12, од чега: три за стицање IV категорије са 68 учесника,<br /> четири за прву категорију са<br /> 52 учесника, и три за другу категорију<br /> са 33 учесника.<br /> У Српској лиги, у екипном такмичзњу<br /> на 10 табли, тим је изборио<br /> шесто место са освојених 53,5<br /> поена. Уједно, то је и до тада<br /> најбољи пласман „Чукаричког”.<br /> Најбољи појединци били су: МК<br /> Милић Вељковић са 7,5 поена из<br /> десет партија, Мила Саматовић са<br /> 6,5 поена, такође из десет партија,<br /> као и Милан Влаховић, омладинац<br /> са 6,5 поена из 11 партија.<br /> У част 30-годишњице ослобођења<br /> Боограда, од 6. до 26. децембра<br /> 1974, организован је Мај -<br /> Бранко Кузмановић<br /> стор ски турнир. На турниру су учествовали<br /> један интернационални мајстор, три мајстора, четири мајсторска<br /> кандидата и четворо са нижим катогоријама. Првокатегорник Бранко<br /> Станић постигао је добар резултат освајањем четвртог места, штo му је<br /> омогућило титулу мајсторског кандидата.<br /> У оквиру радничких спортских игара, ШК „Чукарички” је спровео<br /> „Десето првенство општине Чукарица у шаху“. Учествовало је 13 екипа<br /> са 108 такмичара. Прво место освојила је екипа ,,Иво Лола Рибар” из<br /> Железника.<br /> У времену од 6. до 28. децембра 1974. спроводено је Прво женско<br /> појединачно првенство Чукарице. Победила је Мила Саматовић, чланица<br /> „Чукаричког”.<br /> На „Меморијалу Бранка Кузмановића“ победио је Слободан Павловић<br /> из ШК „Црвена звезда“, испред Милића Вељковића члана „Чукаричког”.<br /> Од 13. до 23. маја на Шаховском фестивалу у Поречу, у част Дана<br /> младости, женска екипа освојила јо четврто место, а Мила Саматовић,<br /> друга женска табла „Чукаричког” имала је најбољи резултат на фестивалу<br /> освојивши 4 од 5 могућих поена.<br /> На Купу маршала Тита учествовала је и сениорска екипа са осредњим<br /> резултатима. Од појединаца најбољи су били МК Милић Вељковић и МК<br /> Зоран Јанчић.<br /> 146</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. КОЛУБАРА 30 15 9 6 49:22 39<br /> 10 ЧУКАРИЧКИ 30 9 10 11 33:39 28<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> Ратомир Чабрић,<br /> шеф стручног<br /> штаба са<br /> тренерима<br /> Драгољубом<br /> Јаџићем и Сашом<br /> Милосављевићем<br /> Фудбалска сезона 1983/84. године<br /> 1. РАДНИЧКИ (ПИРОТ) 30 16 11 3 63:24 43<br /> 13. ЧУКАРИЧКИ 30 10 7 13 23:35 27<br /> Фудбалска сезона1982/83. године<br /> Тим ФК "Чукарички" 1983/84. године – стоје: М. Дакић (тренер), Јушић,<br /> Ћулафић, Стефановић, Недељковић, Милановић и Видовић (тренер);<br /> чуче: Упчев (капитен), Стевић, Битевић, Мишић и Радић.<br /> Тим Чукаричког 1982/83. године – стоје: Јушић (капитен), Ћулафић,<br /> Станковић, Вељовић, Ћатовић, Кнежевић и Цмиљановић; чуче:<br /> Бранковић, Ђуровић, Величковић, Стевановић и Мишић<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. НОВИ ПАЗАР 30 17 9 4 42:14 43<br /> 13. ЧУКАРИЧКИ 30 9 9 12 30:36 27<br /> 68</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 9. ЏУДО КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 9. 1. Стварање џудо клуба „Чукарички“<br /> Клуб је основан октобра 1969. године као џудо секција у Друштву за<br /> физичко васпитање и рекреацију „Партизан-Чукарица“, у Љешкој 9, на<br /> Бановом брду. Секцију је основао прослављени jугословенски џудиста<br /> Стојан Стојаковић, који је био и први тренер. У децембру 1969. године<br /> региструје се клуб под називом Џудо клуб „Борац“.<br /> То су биле „златне седамдесете“, године убрзаног развоја и процвата<br /> економије целе државе, што се рефлектовало и на спорт. Држава је<br /> улагала у развој спорта, мотивисала масовност, а из тога се неминовно<br /> морао кристалисати и квалитет. Ентузијазам је надвладавао све, па и<br /> недовољно опремљене сале за вежбање. Вежбало се на бини, која је<br /> завесом била одвојена од велике сале, а цео амбијент је употпуњавала<br /> стара каљева пећ.<br /> 7. 9. 2. Легенда џудоа са Чукарице - Стојан Стојаковић<br /> Стојан Стојаковић, рођен је 1938.<br /> године у Мађарима код Сиска. Са десет<br /> година Стојаковић стиже у Београд. Прво<br /> пребивалиште била му је Сарајевска<br /> улица у којој је владао неумољиви закон<br /> јачег. Иако се тешко живело тих<br /> послератних година, момци су били „пуни<br /> снаге и пуни себе“. Између калдрме и<br /> спорта, он бира спорт. Стојаковић 1951.<br /> године одлази у Рвачки клуб „Железничар“,<br /> а већ 1952. године постаје првак Србије у<br /> грчко - римском стилу. По оснивању џудо<br /> секције, постаје члан Џудо Клуба<br /> „Железничар“, затим Џудо Клуба „Црвена<br /> звезда“ и онда прелази у Џудо Клуб<br /> „Партизан“. Приклонио се спорту у ком<br /> остаје и након престанка такмичарске<br /> каријере.<br /> Пресудну улогу у коначном прихва -<br /> тању џудоа одиграла су два догађаја:<br /> Прво је у Љубљани 1956. године, на<br /> државном првенству, освајио друго место<br /> у средњој категорији.<br /> Други, можда и одлучујући, био је<br /> одлазак са репрезентацијом СФРЈ у<br /> иностранство.<br /> Од 1960. до 1963. године нема<br /> премца у Југославији, врата света била<br /> су му широм отворена. На Европском<br /> шампионату 1960. године у Амстердаму,<br /> освојио је две бронзане медаље, у<br /> средњој и у апсолутној категорији.<br /> У полуфиналу изгубио је од легенде<br /> светског џудоа и олимпијског шампиона<br /> Антона Гесинга. Холанђанин је био тежак 135 кг и висок 2,05 м. Стојаковић<br /> је био 55 кг лакши и 30 цм нижи, али је пружио достојан отпор. „Највеће<br /> признање добио сам после меча“, причао је тада Стојаковић. „На улазу у<br /> свлачионицу стајао је Холанђанин, и када је видео да му се приближаван,<br /> померио се у страну и наклонио“.<br /> Столе са репрезентацијом Југославије<br /> 178</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ЛЕГЕНДА<br /> Микош Рњаковић на старту Трке кроз<br /> Југославију 1990. године.<br /> Са Микошем Рњаковићем почиње<br /> „златно доба“ чукаричког бициклизма.<br /> Четири пута носилац је победничке<br /> мајице на четири Трке кроз Србију, чиме је<br /> дао је европски печат клубу. Учесник<br /> Олимпијских игара 1992. године у<br /> Барселона.<br /> Ређали су се резултати који су дотада<br /> били само сан.<br /> Бити државни првак то је био само<br /> договор великана: Рњаковића, браће<br /> Рајка и Радише Чубрић, Радомира<br /> Павловића Патка, Миодрага Ма рин ко -<br /> ви ћа, Јовице Страњине, Бранка Ба но -<br /> вића и Петра Стојановића. У другој<br /> по ловини деведесетих придружили су<br /> им се талентовани Бојан Бојић, Ни к о -<br /> ла Маљковић, Душко Попесков Марко<br /> Белић, Драган Мандић, успешни Ду -<br /> шан Димитријевић, Борис Љујић, До -<br /> бро сав Јованчевић, Горан Симић,<br /> Не над Неговановић, Саша Ранчић,<br /> Игор Билас и Лучано Валчић, а под<br /> вођством легендарног тренера Мише<br /> Костића.<br /> Ова генерација као сениори<br /> донели су европску славу клубу.<br /> ОД БИЦИКЛИСТЕ ДО<br /> ФУНКЦИОНЕРА:<br /> Јовица Страњина<br /> У сусрет победама:<br /> М. Рњаковић, С. Стојановић, Р. Павловић, Радиша Чубрић,<br /> Рајко Чубрић, Н. Попов и тренер В. Штрбац<br /> 1995. године с лева: тренер М. Костић, М. Рњаковић, председник<br /> Клуба М. Алексић, М. Бранковић, П. Стојановић, директор Н. Попов,<br /> Б. Бојић; доњи ред: Д. Мандић, Д. Попеско, М. Белић<br /> 134</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. СПОРТСКО ДРУШТВО “ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 1. Први дани<br /> Тешко је било и окупити тим од 11 играча. Он се није могао створити од<br /> заљубљеника у фудбал, већ од младића који су знали више од терања<br /> крпењаче по ливади. Чукаричани, који су се већ бавили фудбалом у<br /> другим клубовима и на другим местима, одмах су притекли у помоћ.<br /> Њихова приврженост свом крају, и жеља да се буде свој на своме, ставили<br /> су их „Чукаричком“ на располагање већ у првим данима. Окупила се екипа<br /> с којом се могло стартовати и то је био највећи корак. Из других клубова<br /> вратили су се матичном крају, Чукарици: Драган Дракулић, Миливоје<br /> Станић, Карло Малек, Драгутин Ђорђевић, Сима Петаковић и други.<br /> Створио се тим - тим који се неко време потуцао и селио по пољанама код<br /> Вилимана и у Преполачкој улици, од немила до недрага, који је издржао<br /> да дође до свог првог игралишта. Просторије су добијене у Зрмањској<br /> улици, а терен одмах испод „Соколане“ и све је одједном постало лакше.<br /> Екипа СЧК са председником Милошем Илићем 1926. године<br /> Тако је заживео фудбалски клуб, а са њим и Спортско друштво<br /> „Чукарички“. Рођено мирно, без буке, тихо и скромно, подизало се и од<br /> првог дана пружало руку свим припадницима спорта, културе, радости<br /> живота. У борби са пуно самопрегора, одрицања и љубави расло је<br /> Спортско друштво „Чукарички“ – пре свега преко популарног фудбала,<br /> али се већ у првим годинама постојања показало да је оно много више<br /> од игре. Чланство се повећавало, симпатизери се окупљали, а рад у<br /> Друштву постајао све организованији.<br /> МИЛИВОЈЕ МИЛЕ СТАНИЋ,<br /> члан прве екипе, из 1926. године, касније<br /> капитен, тренер и секретар ЧСК.<br /> Од самог оснивања био је предан Друштву.<br /> Састанци око оснивања клуба, као и у<br /> време почетака, када се није имало где,<br /> често су одржавани у његовој кући. Поред<br /> фудбала био је члан драмске секције, а<br /> касније иницијатор оснивања и члан<br /> певачког друштва.<br /> Уобичајене невоље и бриге, које су и доцније пратиле нови клуб,<br /> почеле су већ у првим данима. На папиру је постојало име „Чукарички“,<br /> много одушевљења, воље и жара да се отпочне, издржи и истраје, али<br /> није било све у томе. За почетак није било ни ципела, дресова, штуцни,<br /> чарапа, па ни игралишта, које је основ за живот фудбалског клуба. Нова<br /> лопта је била сан. Ипак, Чукаричани се нису уплашили тешкоћа и изазова,<br /> већ су својски упрегли све своје снаге и „повели свој брод према немирној<br /> пучини“.<br /> Фудбалери, од почетка навикли на оскудицу, нису се бунили кад није<br /> било ни парчета лимуна како би се освежили у полувремену утакмице у<br /> врелим летњим данима. Није се постављало питање у вези са превозом,<br /> или слично. Ишло се пешке до игралишта, па и даље, где треба. Свако је<br /> носио своју фудбалску опрему, а економ је знао да натовари играчима на<br /> леђа и остале реквизите. Помагали су и људи из управе. Нису се либили.<br /> Обично у групицама, шалећи се и у добром расположењу. Долазили су<br /> на игралиште, и никоме ништа није било тешко. Играчи су кречили терен,<br /> крпили дресове и мрежу, продавали улазнице. Чланови управе обављали<br /> 16</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ХК „Чукарички“ сезоне 1958/59. године –<br /> стоје: судија Паја Уво, М. Ненадовић Абика, Душан Чедећ (секретар<br /> клуба) Зоран Влаисављевић Криви, Здравко Младновић (председник<br /> клуба), Миодраг Стејић Ђаво, Живота Милојевић, Властимир<br /> Станковић Лале, Лиле Недељковић, Драган Жакић;<br /> чуче: Миле Роксандић Рока, Миодраг Пековић Пека, Миле Дукић,<br /> Драган Петровић Драги Дорат и Душан Радовановић<br /> 7. 4. 3. Први наступи ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Први наступ хокејаша „Чукаричког“ био је 1. и 2. маја 1949. године<br /> у Загребу, и то против репрезентације Загреба. На прослави отварања<br /> стадиона „Милиционер“, на Кајзерицима, „Чукарички“ је играо под именом<br /> репрезентације Београда. Ово гостовање је било велики доживљај, како<br /> за вођство пута, тако и за саме играче. У Загребу су наступали: голман<br /> Милован Радоњић, бекови: Миодраг Бабић и Драган Жакић, халфови<br /> Мирослав Росић, Стева Фридл и Томислав Тодоровић, навала Милош<br /> Живковић, Живота Милојевић, Љубиша Јеремић, Александар Кољенчић<br /> и Сава Мошурински. Путовали су и Александар Кубицки и Иван Жакић.<br /> „Чукарички“ је ову утакмицу изгубио, која је, ипак, имала само пропагандни<br /> карактер. Ово гостовање проширило је везе са загребачким клубовима.<br /> Тако се „Чукарички“ у јесен 1949. године поново нашао у Загребу као гост<br /> хокејаша „Јединства“ и „Медике“. Септембра 1950. године дошло је до<br /> реванш сусрета Београд–Загреб, који је одигран у Београду на игралишту<br /> „Црвене звезде“. У то време, долази до контаката и са хокејашима из<br /> Суботице. У почетку, то су били пријатељски мечеви ревијалног типа, а<br /> доцније је било и првенствених мечева. Хокејаши из Суботице су веома<br /> често „уступали“ „Чукаричком“ иностране екипе да би употпунили своје<br /> програме. А то је чинило и „Чукарички“. Тако се хокеј, у нашем поднебљу,<br /> развијао у крилу Спортског друштва „Чукарички“.<br /> У току 1968. године југословенски клубови хокеја на трави подељени<br /> су на две групе (Исток и Запад), и у оквиру њих такмичиле су се све до<br /> деведесетих година. Свих девет клубова у Србији, са преко 150<br /> регистрованих играча, сачињавали су Источну групу Савезне лиге. Од те<br /> године седиште Републичког Савеза хокеја на трави налазло се у<br /> Суботици, у граду који је био центар овог спорта у Републици.<br /> Ова игра је, иначе, међу првима уврштена у програм олимпијских<br /> игара, а играчи „Чукаричког“ често су носили дрес са грбом СФРЈ:<br /> Драган Жакић, Иван Жакић, Живота Милојевић Мрша, Властимир<br /> Лале Станковић, Бранислав Станојевић Чарли, Богољуб Шиљак.<br /> 7. 4. 4. Првенствени мечеви и лиге<br /> Прво првенство државе у хокеју градских репрезентација било је<br /> октобра 1949. године на турниру градова у Загребу. Тамо су наступиле<br /> екипе „Електрична централа“ из Суботице, „Партизан“ из Београда, тим<br /> хокејаша из Љубљане, загребачка екипа и хокејаши „Чукаричког“.<br /> „Чукарички“ је тада заузео треће место иза екипе „Загреба“ из Загреба и<br /> „Партизана“ из Београда.<br /> У лето 1950. године одржано је првенство Југославије на коме су<br /> учествовали клубови из Загреба, Карловца, Београда и Љубљане.<br /> Победила је екипа хокејаша из Загреба, а „Чукарички“ је заузео треће<br /> место. Три меча је играо нерешено, један је победио и два изгубио.<br /> 119</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1984/85<br /> Екипа 1984/85. године – стоје: С. Милошевић (тренер), Јанковић<br /> (секретар), Радука, Панчић, Башановић, Коџо, Зиројевић, Николић,<br /> Танкосић, Милутиновић (капитен) и Мацан (тренер); чуче: Вучинић, С.<br /> Бранковић, Денић, Грозданић, Сулејмани, Поповић, Шолевић и<br /> Протић (технико).<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. РАДНИЧКИ 30 16 13 1 45:19 45<br /> 7.ЧУКАРИЧКИ 30 10 8 12 32:43 28<br /> Тим из 1985/86. године – стоје: Миленко Киковић, Милисав Танкосић,<br /> Зирић, Борислав Радука, Душан Оџаклић, Слободан Бранковић; чуче:<br /> Божидар Бранковић, Љубомир Цветковић, Нијазим Сулејмани,<br /> Никола Грозданић и Зоран Поповић.<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. МАЈДАНПЕК 34 20 8 6 56:26 48<br /> 3.ЧУКАРИЧКИ 34 13 12 9 47:41 38<br /> Фудбалска сезона1986/87. године<br /> Фудбалска сезона1985/86. године<br /> Са опроштаја Славка Мацана,<br /> капитена „Чукаричког“.<br /> На слици: Момчило Вукотић, Славко Мацан,<br /> Младен Ликић (председник СД „Чукарички“)<br /> и ветеран Жика Ловрић<br /> Тим ФК „Чукарички“ 1986/87. године – стоје: Оџаклић, Ранитовић,<br /> Ћулафић, Н. Николић и Радука; чуче: Поповић, М. Николић, Вучинић,<br /> Збиљић, Гудан и Ристић.<br /> 69</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Радош Бакић са увек драгим гошћама турнира<br /> Алисом и Мирјаном Марић<br /> Са меча велемајстора Светозара Глигорића и<br /> ИМ Павела Трегубова (Русија)<br /> Са меча Ристовић - Дамњановић<br /> 1998. није се квалификовао за финале, 1999. био је учесник финала, а<br /> 2000. године није се пласирао, али је, пошто је једна екипа одустала<br /> учествовао и пласирао се у средину табеле. На финалном турниру Купа<br /> Београда одржаном од 5. до 9. маја 2001. године у Шаховском савезу<br /> Београда, ШК „Чукарички„ је наступао у саставу: ФМ Н. Светац, ФМ Б.<br /> Влаховић, ФМ М. Илијић, МК М. Грбић, МК Б. Вучковић и МК М. Марковић.<br /> Освојили су треће место и стекли статус прве резерве за учешће на финалу<br /> Купа СЦГ, на које нисмо позвани иако је ШК „ЈАТ“ одустао од такмичења, а<br /> према пропозицијама морали бисмо бити позвани.<br /> 155</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> остао му за увек веран. Као спортски радник и интернационални судија,<br /> дао је велики допринос не само у нашем клубу, већ и у југословенској и у<br /> српској кошарци.<br /> ИВАН ЈЕШЕВИЋ био је члан управе СДЧ<br /> још од оснивања УСАОЈ. Председник СДЧ<br /> био је у периоду 1972–1976. Низ година<br /> учествовао је у управљању и развитку<br /> Друштва.<br /> Тих година је чланство, у неколико веома<br /> озбиљних екипа Друштва, порасло на преко<br /> осамсто чланова у свим секцијама. Простори<br /> су брзо постали тесни, а терени недовољни.<br /> Тако је управа морала обезбеђивати нове<br /> просторе и терене за своје клубове и изван<br /> „Чукаричког“. Хокејаши су играли на Ади и у<br /> Пионирском граду; бициклисти су добили просторије и свлачионице;<br /> боксери и атлетичари су тренирали у Спортском центру „Кошутњак“.<br /> Атлетска стаза није била довршена. Касније, у временима велике кризе<br /> она је затрављена и ушла у склоп фудбалског игралишта чекајући боља<br /> времена.<br /> Године 1976. основан је Атлетски клуб „Чукарица“, који је окупљао<br /> талентоване атлетичаре, основце и средњошколце Чукарице. Из Спортског<br /> друштва је већ 1980. године изнедрена једна од најбољих омладинских<br /> женских екипа у Југославији.<br /> У целој СФРЈ спорт је у то време био у експанзији. Кошарка је стигла<br /> до првог места на свету 1970. Рукометаши су освојили олимпијско злато<br /> 1972. године, атлетика изнедрила Ненада Стекића, европског рекордера<br /> у скоку у даљ, Веру Николић, светску рекордерку на 800 метара, и многа<br /> друга светска имена. Југословенски боксери су се изборили за аматерски<br /> и професионални светски врх, стонотенисери, џудисти, веслачи, скијаши<br /> су постизали веома вредне резултате. То је веома инспиративно утицало<br /> на развој спорта и међу младима на Чукарици.<br /> Поред резултата спортиста у клубовима, од 1969. нагло се развијала<br /> организација ОСИШОС (Олимпијске спортске игре школске омладине<br /> Србије), која је у школама подстакла рад наставника физичког васпитања,<br /> па и других наставника наклоњених спорту. Она је омогућила надметања<br /> на општинским, регионалним и републичким такмичењима, пре свега у<br /> атлетици, а потом и у рукомету, пливању, стрељаштву, смучању, све до<br /> 1980. године, када су одржане и прве Олимпијске игре школске омладине<br /> Србије у Крагујевцу, где су основне и средње школе са Чукарице показале<br /> одличне резултате. Већина ове деце, која су репрезентовала школе са<br /> Чукарице, била су чланови у неком од клубова нашег спортског друштва,<br /> па су тако млади фудбалери освајали медаље у атлетици, атлетичари у<br /> рукомету, кошаркаши у атлетици, али иза доброг дела њихових школских<br /> спортских успеха стајао је „Чукарички“.<br /> Милорад Димитријевић Шарло дугогоди -<br /> шњи секретар СДЧ, половином осамдесетих<br /> година<br /> Спортско друштво „Чукарички“ је у спровођењу<br /> ових програма максимално учествовало. Од<br /> 1976. до 1986. године сва општинска првенства<br /> за 16 основних школа у фудбалу организовао је<br /> СШДФК, у сарадњи са Спортским друштвом и<br /> нашим ФК „Чукарички“.<br /> Што се тиче наших клубова, у то време ФК<br /> „Чукарички“ је био на врхунцу, у Другој савезној<br /> лиги. Чврсто се држао средине и горњег дела табеле све до краја<br /> осамдесетих година, потом је био у врху Српске лиге све до распада<br /> СФРЈ, када се, кроз реорганизације лига, добром игром и квалитетном<br /> школом фудбала усталио у Првој савезној фудбалској лиги.<br /> Година 1976. била је у знаку „златног јубилеја“, педесет година<br /> самопрегорног труда, успона и падова, пораза и победа, и највеће победе -<br /> постојања Спортског друштва „Чукарички“. Било је то време да се сумира<br /> доста тога, па је Друштво уз помоћ Општине и низа дугих институција<br /> предузело активности поводом годишњице. На управној згради постављена<br /> је спомен-плоча, где се сваке године свечано обележава годишњица<br /> Друштва. Издата је моногафија „Педесет година Спортског друштва<br /> ,Чукарички‘“, која је обухватила развој Друштва и спорта на Чукарици. На<br /> свечаној академији постављена је изложба посвећена развоју Спортског<br /> друштва, коју су посетили сви спортисти, од најмлађих до ветерана као и<br /> многи уважени гости. Током сезоне клубови су, уз помоћ Друштва,<br /> организовали турнире у својим спортовима у част овог јубилеја.<br /> 30</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 5. 4. Прослава педесетогодишњице „Чукаричког“<br /> ”...Садашњи спортисти треба да буду задовољни што настављају<br /> спортску борбу у оквиру Друштва с лепим традицијама и да<br /> полетом своје младости развијају и омасовљавају активности,<br /> као што су то чиниле и предходне<br /> генерације, почев од оснивача, дајући део<br /> себе и своје игре у популаризацији спорта<br /> и такмичења.<br /> Спортским радницима, љубитељима спорта<br /> и спортистима Спортског друштва<br /> „Чукарички“ честитам вредан и значајан<br /> јубилеј, уверен да ће са даљим развојем<br /> свог спортског друштва допринети и<br /> развоју масовне, рекреативне и квалитетне<br /> физичке културе на Чукарици.“<br /> Председник СО Чукарица<br /> Миливоје Јакшић с.р.<br /> Делегација Одбора СД „Чукарички“ за прославу код покровитеља<br /> Душана Петровића Шанета; с лева: М. Димитријевић, И. Јешевић, М.<br /> Пипер, М. Рајачић, Д. Петровић Шане, М. Јакшић, Ј. Станић, Д.<br /> Луковић и М. Шакић<br /> Изводи из монографије „50 година Спортског друштва „Чукарички“<br /> Постављање спомен-плоче 4. јула 1976.<br /> палим борцима у НОБ од 1941. до 1945. године<br /> „...Кошарка, шах, хокеј на трави, бициклизам, бокс и смучање с<br /> поносом и љубављу носе дресове „Чукаричког“, и учинили да се његово<br /> име чује у већим размерама. Сви се боре за трофеје и прва места, али<br /> то није све, нити је искључиви циљ. У својим клубовима, ови спортисти<br /> су васпитавани не само да буду добри такмичари, већ поуздани грађани<br /> самоуправне социјалестичке Југославије. Настојало се да спортско<br /> васпитање помаже школском. Тако је из редова спортиста настало доста<br /> правника, лекара, инжењера. Спортско друштво „Чукарички“ преко својих<br /> клубова учинило је много за за свој крај, за његов углед и име. Извршило<br /> је снажан утицај на млађе генерације. Јер, иако је спорт дуго имао<br /> забаван карактер, ипак се није запостављала она друга страна живота –<br /> етика. Спорт повезује људе, чини их приснијим, кали их у праведној<br /> борби, подстиче патриотскла осећања, оплемењује и удаљава од многих<br /> зала. Спортисти Чукарице носили су свој барјак, поштено, мушки, не<br /> желећи да га окаљају на спортском пољу. Уз то се развијало другарство,<br /> солидарност и поштовање људских вредности...“<br /> 31</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 1. ПРОСЛАВА ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Наша општина Чукарица рођена је пре сто година. Израсла је у велики и лепи<br /> град, понос Чукаричана и свих који у њој живе и раде. Честитам јој стоти<br /> рођендан, први век живота, и желим јој да заувек расте као најлепши град!<br /> Спортско друштво „Чукарички“ насталo је петнаест година касније, као њено<br /> дете, као потреба, извор и реализатор њене здраве идеје и младости. Живимо<br /> већ један дуги људски век, али са нама је заједно тај век проживело и на<br /> десетине хиљада детињстава и младости, њихових напора, труда, радости,<br /> победа на спортским борилиштима и ван њих.<br /> Рећи некоме да се бавите спортом није нешто посебно, али ако вас питају<br /> где то радите, посебна је част рећи: „У Чукаричком.“ Те речи су за понос онога<br /> ко их изговара и поштовање за онога ко их слуша.<br /> У годинама иза нас стасали смо у институцију где деца расту и усмеравају<br /> се у живот на најбољи начин. Стасали смо у кућу где живи младост заштићена<br /> од многих зала данашњице. Порасли смо у други дом за све оне чије успомене<br /> су тесно везане за спорт.<br /> Од ливада и пропланака стигли смо до наше куће, наших свлачионица,<br /> канцеларија, терена, борилишта. У њима и на њима свакодневно нас је хиљаду<br /> и више. И даље растемо, али ми не старимо. Остајемо млади заувек.<br /> Владимир Матић,<br /> председник Спортског друштва „Чукарички“ (1995 – 2011)<br /> Данас у 14 клубова са преко 60 тренера заиста нас има више од хиљаду.<br /> Због тога сам веома поносан. После седамнаест година у „Чукаричком“ осећам<br /> да сам, на свој начин постао његов део. Желим да у наредном периоду још<br /> више и боље унапредимо сарадњу са Скупштином града Београда, Градским<br /> секретаријатом за спорт, нашом Градском општином Чукарица, Савезом<br /> спортова, Заводом за спорт Републике Србије, Факултетом за спорт и физичко<br /> васпитање, са Спортско-рекреативним центрима „Кошутњак“, и „Ада<br /> Циганлија“, спортским клубовима са Чукарице и шире и са свим другим<br /> институцијама спорта у Србији и иностранству. Унапредићемо стручни рад,<br /> наставићемо традиционалне и покренути нове манифестације спорта и<br /> младости.<br /> Надам се да ћемо заједничким снагама подићи нове и боље објекте, а пре<br /> свега балон-халу на кошаркашком терену и Дом спортова на месту садашњег<br /> помоћног фудбалског терена.<br /> 3</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Учесници Другог велегмајсторског турнира „Куп Пословне Чукарице”<br /> били су: Ј. Тодоровић, З. Илинчић, Р. Говедарица, Г. М. Тодоровић,<br /> Ј. Шакотић (судија), Н. Ристовић, С. Милосављевић (председник Клуба),<br /> М. Радулски, Т. Кироски, З. Марковић, А. Зонтах, В. Димитров, М.<br /> Марковић, Д. Дакић. Седе: Б. Дамњановић и Г. Јелић<br /> Гост на Турниру - Велемајстор Зао Чинг Пенг, првакиња света<br /> са председником клуба Сашом Милосављевићем, Јасном Шакотић,<br /> судијом турнира и Ненадом Ристовићем, учесником турнира.<br /> Играчи прве екипа нашег клуба су се у овом периоду својим<br /> квалитетом изборили да буду стипендисти клуба. Добијали су помоћ за<br /> школовање (Бранко Вучковић, Милан Илић, Милорад Грбић, Богдан<br /> Влаховић, Миша Марковић и други). Редовно су учествовали на више<br /> турнира високих категорија.<br /> Почетком 2002. године формирано је ново руководство клуба на челу<br /> са Мишом Марковићем. За чланове Извршног одбора изабрани су: Р.<br /> Марковић, С Милосављвић, Д. Дакић, З. Угрчић, Д. Мијатовић, Ж.<br /> Петровић, М. Јездимировић и Н. Срећковић, као будући спонзори клуба.<br /> Наставља се са резултатима које је клуб имао у претходном периоду.<br /> У Српској лиги – Север, клуб 2002. године побеђује и тиме се поново<br /> пласира у Квалитетну лигу. Исте године клуб осваја друго место у Купу<br /> Београда. Наредне 2003. године екипа клуба осваја прво место у Купу<br /> Београда, а потом се пласира у Другу савезну лигу. У Другој савезној лиги<br /> се такмичи у следећем саставу: Богдан Влаховић, Бојан Михић, Срђан<br /> Чарнић, Влада Стевановић, Милорад Грбић, Сава Живковић, Душан<br /> Николић, Милан Илијћ, Андрија Поповић, Миша Марковић, Миша<br /> 156</div> <div>РК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 13. РУКОМЕТНИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“<br /> Прва приватна школа рукомета у Београду и Србији под називом<br /> „Феникс јуниорс“, основана је 1. 8. 1991. године. Оснивач је, преседник<br /> клуба и шеф стручног штаба, био Ђорђо Радоњић. У свом клубу<br /> објединио је чланове оба пола најмлађег узраста. Деловање ове школе<br /> било је на подручју општине Чукарица.<br /> Тренинзи су се одвијали у школама на подручју општине Чукарица: ОШ<br /> „Ћорђе Крстић“, ОШ „Јосиф Панчић“, ОШ „Бановић Страхиња“, ОШ „Љуба<br /> Ненадовић“.<br /> Допринос клубу дали су: Дмитар Радуловић, Драган Јовановић, Ђорђе<br /> Марковић, Миломир Папловић, Мики Ледић, Синиша Тошић и Душан<br /> Поповић. Функцију тренера су обављали Иван Кезић, Бранко Алексић и<br /> Богдан Перуничић.<br /> 22.12.1993. године<br /> Југославије у млађим категоријама. За ове остварене резултате<br /> заслугжан је, пре свега, шеф стручног штаба Ђорђо Радоњић.<br /> На позив Владимира Матића, преседника СД „Чукарички“ 1994.<br /> године клуб је удружен у Спортско друштво „Чукарички“, и задржало<br /> Jун ’92. Школа рукомета ’’Феникс јуниорс’’<br /> Школа рукомета је имала пет до шест селекција млађих категорија.<br /> Прву генерацију из Дечије рукометне лиге уврстила је у редовна<br /> такмичења РСБ и РСС. У континуитету су освајали прво, треће и пето<br /> место на првенствима Србије и Југославије.<br /> У досадашњем раду клуб је постизао запажене резултате у<br /> такмичењима млађих категорија. Прва места у лигама Београда и на<br /> првенствима Србије, полуфинале на првенству Југославије у 1993.<br /> године. Чланови клуба су бирани и у селекције Београда, Србије и<br /> Јун 1996. све селекције Рукометног клуба ’’Чукарички феникс’’<br /> 210</div> <div>БИЦИКЛИСТИЧКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“<br /> БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 129</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалери ФК „Чукарички Станком“ у репрезентацији<br /> Југославије, Србије и Црне Горе и Републике Србије:<br /> 1. Предраг Брзаковић 3 утакмице за А селекцију<br /> 2. Александар Јовић 3 утакмице за А селекцију<br /> 3. Милан Дудић 2 утакмице за А селекцију<br /> 9 утакмица за младу селекцију<br /> 4. Игор Стојаковић 5 утакмица за младу селекцију<br /> 5. Иван Поповић 4 утакмице за младу селекцију<br /> 6. Ајзадин Нухи 3 утакмице за младу селекцију<br /> 7. Дејан Максић за младу селекцију<br /> 8. Милош Мирковић за кадетску, омладинску и младу селекцију<br /> 9. Иван Поповић за младу селекцију<br /> 10. Ненад Павловић за младу селекцију<br /> 11. Немања Ћоровић за младу селекцију<br /> 12. Марко Марковић За пионирску, кадетску и младу селекцију<br /> 13. Љубомир Аврамовић За кадетску селекцију<br /> 14. Предраг Катић За омладинску селекцију<br /> Навијачи „Чукаричког“ под називом „Брђани“ датирају из 1992. године.<br /> Ова група је верни пратилац фудбалера „Чукаричког“.<br /> ДРАГОЉУБ СПАСЕНОВИЋ – генерални директор<br /> клуба ФК „Чукарички Станком“.Рођен<br /> је 7.12.1947. године у Београду. Пуних осам<br /> година је на месту директора клуба. Човек<br /> широког духа и схватања. У каријери успешно<br /> радио на разним функцијама, да би<br /> сада, своје целокупно искуство могао да<br /> искаже радом у ФК „Чукарички Станком“, а<br /> део тога пренесе на младе људе, играче и<br /> сараднике.<br /> „Брђани“ су увек на трибинама.<br /> Навијачи ФК „Чукарички Станком“<br /> 81</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са председником СД „Чукарички“, Владимиром<br /> Матићем на “Kупу Чукарице“ за пионире који Клуб<br /> традиционално организује<br /> 7. 8. 5. Врхунски резултати<br /> Из јуниорске селекције, настале крајем деведесетих,<br /> стасали су сениорски репрезентативци Србије. У<br /> сениорској конкуренцији су се опробале Ана Предраговић,<br /> Марија Ивезић и Марија Илић наступима на међу -<br /> народним митинзима, ФИНА гранд при, европским и<br /> светским првенствима. У врхунској конкуренцији светског нивоа било је<br /> тешко истаћи се. Такмичарке су ретко освајале медаље на мањим<br /> међународним митинзима, док су се на већим такмичењима морале<br /> задовољити пласманом у другу рунду. Највише успеха имала је Марија<br /> Ивезић која је годинама најуспешнија такмичарка у Србији: 2008. и 2009.<br /> године била је 12. на првенствима Европе, а 2008. године јој је учешће на<br /> ОИ у Пекингу измакло за мало. Жеља нам је да Марија Ивезић своју<br /> каријеру крунише учешћем на ОИ у Лондону 2012. године.<br /> У периоду 2008. и 2009. године наступила је друга криза у развоју Клуба.<br /> Криза у функционисању Савеза Србије осетила се и у раду клуба. Изостанак<br /> финансирања од стране државе и града у 2008. довела је скоро до банкрота<br /> клуба. Сви базени у Београду и Србији за<br /> скокове у воду били су затворени због<br /> припрема за Универзијаду. У овом тешком<br /> периоду Спортско друштво „Чукарички“ дало<br /> је огромну подршку клубу и омогућило<br /> опстанак. Тренинзи су се спроводили у сали<br /> Спортског друштва „Чукарички“, рентираним<br /> салама, а ретко на базенима у региону. Клуб<br /> је, као и раније опстао. Будућност се чини<br /> светлом са могућношћу напредка. Укљ -<br /> учивање реномираних стручњака из раз -<br /> личитих области у планирање и реализацију, као и младих стручњака који<br /> су на крају стручних студија, дају веру у будућност.<br /> Марија Ивезић и Ана Предраговић у<br /> Барселони на Светском првенству 2003.<br /> 7. 8. 6. Будућност<br /> Марија Ивезић На Олимпијским Играма<br /> 2008. у Пекингу са тренером Вуканом<br /> Вулетићем<br /> Организација такмичења у скоковима у воду на Универзијади 2009.<br /> године окупила је све генерације чланова Клуба. Поред осавремењавања<br /> техничких услова за даљи развој, посебно богатство је било поновно<br /> окупљање свих чланова клуба. То пријатељство и заједничка љубав<br /> према скоковима у воду гаранција су да ће клуб сигурно још дуго постојати<br /> и створити још много добрих људи и спортиста.<br /> 176</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 2. СМУЧАРСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Прво организовано смучање у Србији јавља се у Зимско-планинској<br /> секцији Српског планинског друштва 1922. године и организацији СОКО<br /> 1923. године, а у спортском смислу битна је 1929. година, када је на Авали<br /> одржано такмичење у смучарском трчању на 8 км.<br /> Падине Авале, Кошутњака и Бановог брда (ненастањеног 30-их година<br /> 20. века) били су терени за смучање Београђана. Рекреативно и<br /> такмичарски смучало се само у трчању, а од 1938. године и у алпским<br /> дисциплинама. Београд је 1936. године имао две скакаонице. На Авали<br /> (20 м) и у Кошутњаку (40 м), која је обновљена 1953. године. На<br /> скакаоници у Кошутњаку је 26. фебруара 1956. године одржано<br /> међународно такмичење у скијашким скоковима, а поводом<br /> тридесетогодишњице СД „Чукарички“. Победник је био олимпијац из<br /> Пољске, Албин Рогељ скоком од 35 м, док је Јоже Зидар из Љубљане на<br /> тренингу остварио скок од невероватних 42 м. Овом догађају<br /> присуствовало је нешто више од 2.000 гледалаца.<br /> Смучање на Чукарици организовано траје од 1927. године, али под<br /> данашњим именом клуб постоји од 1948. године. Први председник<br /> клуба био је Ратомир Станић, а секретар Ненад Благојевић. Клуб је тада<br /> имао 33 такмичара, (7 сениора, 23 јуниора и 3 пионира). У том периоду<br /> поред „Чукаричког“, у Београду су постојала још два клуба – „Авала“ и<br /> „Црвена Звезда“.<br /> Такмичари „Чукаричког“, у периоду 1948–1958. године наступају у<br /> алпском смучању, трчању и скоковима. Освајали су медаље у свим<br /> дисциплинама, а истакли су се Живорад Раденковић, Брана Радовић,<br /> Драган Чолић, Слободанка Радаковић и Драгана Милосављевић.<br /> Изузетне резултате имала је породица Бајић: Вера, Илија и њихови<br /> синови Љубиша и Мирослав.<br /> У периоду 1965–1975. године најпоузданији део екипе Смучарског<br /> клуба „ Чукарички“ су Милан Ивановић и Бранислав Раденковић у млађим<br /> категоријама, а код сениора Коста Росић и Синиша Јовановић. Синиша<br /> Јовановић, као члан репрезентације Београда, 1973. године наступа на<br /> Међународном купу у Софији. У јакој конкуренцији такмичара из<br /> Мађарске, Пољске и Чехословачке осваја одлично 5. место у слалому.<br /> Део алпске екипе – Копаоник, 1979. године<br /> Након Ратомира Станића, човека који је омасовио смучање на<br /> Чукарици, председници клуба су били: Добросав Брајић, Душан<br /> Мијатовић, Харалампије Гудурић, Милан Чајетић, Миодраг Тршановић и<br /> Ђорђе Чајевић.<br /> Златно доба Смучарског клуба „Чукарички“ почиње доласком<br /> Милутина Цице Константиновића за председника 1974. године. Овај<br /> дугогодишњи смучарски радник и стручњак уводи нове методе рада и<br /> тренинга. Оформљена је комплетна такмичарска екипа свих старосних<br /> категорија и у мушкој и у женској конкуренцији. Смучари „Чукаричког“ први<br /> у Србији крећу на летње припреме (глечери у Аустрији), пажња је<br /> 102</div> <div>ОК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Другопласиране на турниру млађих пионирки 2006. године у Лазаревцу<br /> Уз тренера Горана Брезића, с лева на десно, стоје: Ана Радић, Јована Станишић, Мина Смиљанић, Јелена Младеновић,<br /> Јелена Ђоровић, Ана Животић, Јована Животић, Ивона Николић, Александра Алексић и Теодора Вујаковић;<br /> седе: Дијана Трудић, Даница Јовановић, Маја Симић.<br /> 215</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Прве медаље пионира на првенствима СФРЈ<br /> Почеци – џудо секција у „Партизану“ у Жаркову<br /> Прве медаље на првенствима државе (Југославије) су постигли<br /> пионири из џудо секције у Жаркову 1977. године. То су били Александар<br /> Вавић, Ненад Лазаревић, Љубинко Петровић Лоле и Зоран Манојловић<br /> Мане. Исте године, у узрасној категорији кадети – јуниори, за Џудо клуб<br /> „Борац“ на првенствима Београда, Србије и Југославије медаље освајају<br /> следећи такмичари: Милош Максимовић Макс, Мило Ћулафић, Сенад<br /> Хоџић и његов брат Фикрет Хоџић Фића, Љубинко Петровић Лоле, Зоран<br /> Манојловић Мане и Срђан Матејић.<br /> На домаћим такмичењима неприкосновени су били: Ненад Лазаревић,<br /> Драган Банић, Александар Вавић, Влада Васиљевић, Зоран Степановић<br /> Степа, Махир Мргић, Слободан Томић, Љубиша Благојевић, Зоран<br /> Милутиновић, Горан Вуцеља, Јован Стојаковић, Александар Миљковић,<br /> Бранко Никитовић, Иван Тесла, Милан Тесла и Горан Аврамовић.<br /> Од девојака медаље су освајале на првенствима Београда, Србије и<br /> Југославије следеће такмичарке: Наташа Унуковић, Душица Цолић,<br /> Снежана Павковић и Мира Стојановић.<br /> 183</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> место. Ова титула је била подстрек за још већи труд и рад, а уз КК<br /> „Чукарички“ је већ ишао имиџ квалитетног клуба.<br /> За клуб су наступали: Сиротановић, Вржина, Ковачевић, Војнић,<br /> Јелисавац, Стојкановић, Курбалија, Петровић, Субота, Марјановић,<br /> Максимовић, Родић и Сремчевић.<br /> 7. 7. 3. Друга деценија 1981–1991. годинe<br /> У другој деценији постојања, КК „Чукарички“ (сениори, јуниори и кадети)<br /> у својим ранговима (републичке и градске лиге) представљао је озбиљног<br /> и успешног ривала свим противницима. На територији општине Чукарица<br /> долази до ривалитета клубова КК „Чукарички“, КК „Железник“ и КК „БАСК“.<br /> Ипак, „Чукарички“ је одржао доминацију у односу на конкуренте. Кошарка је<br /> постајала веома популарна и интересовање младих за овај спорт је расло.<br /> Почело је да се ради на успостављању „фамилије“ чланова КК<br /> „Чукарички“, дружења и пријатељства и изван кошаркашког терена. Жеља<br /> је била да се они који се не исказују и не налазе себе као играчи, то чине<br /> као чланови управе, тренери, или кошаркашке судије. Тако смо дошли да<br /> је једна заиста импозантна бројка тренера нашла себе у различитим<br /> активностима КК „Чукарички“. Од тада до данашњег дана, стасали су<br /> тренери са дипломама, односно тренерским звањем и стажом у КК<br /> „Чукарички“: Р. Петровић, Н. Курбалија, Г. Миљковић, Д. Кљајић, З.<br /> Рајачић, Н. Николић, Г. Ракочевић, Н. Човић, Р. Варагић, Н. Вуковић, М.<br /> Никодијевић, Д. Јовановић, М. Ристић, Ђ. Јанкуловски, Д. Савић, М.<br /> Стаменковић, З. Миљковић, М. Савић и Д. Вишњевац.<br /> Из овог скупа тренера треба издвојити двојицу – Радета Петровића и<br /> Драгана Вишњевца, и то због специфичности њихових активности у клубу.<br /> Доказ дефинисане бриге у оквиру КК „Чукарички“ фамилије су путеви<br /> двојице тренера:<br /> – Горан Миљковић Финац био је играч „Чукаричког“, уписао је<br /> тренерску школу, а истовремено почео да ради као тренер јуниорске<br /> екипе клуба. Афирмисани и популарни Финац је направио веома успешну<br /> тренерску каријеру, радећи у врхунским екипама како у бившој<br /> Велики пехар КСБ – поносни играчи: Радић, Кокотовић, Миљковић,<br /> Савић, Јовановић, Крантић, Радић, Димитријевић, Ненезић, Ћурчић,<br /> Плавша, Јоксимовић и ништа мање поносна управа и тренери;<br /> Х. Гудурић, Ж. Петровић и Р. Петровић и максимовић Екипа КК „Чукарички“ половином деведесетих<br /> 165</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 6. ШАХОВСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 6. 1 Историјат шаховске делатности на Чукарици<br /> Шаx се на Чукарици играо и пре рата, али тек након 1945. године<br /> омладина се више заинересовала за ову игру. Почиње да се окупља у<br /> КУД ”Стеван Бракус“ у коме се налазио кутак и за шахисте. Други свој дом<br /> шахисти су добили у оквиру кантине и у осталим просторијама Фабрике<br /> шећера.<br /> Стари шаховски ентузијаст Лисовац, правник по струци, врло успешно<br /> је водио шаховски актив Фабрике шећера. Поред тога, за развој шаха на<br /> Чукарици, велику улогу има омладина Друге београдске гимназије на<br /> Бановом брду, која је у својим просторијама организовала екипна и<br /> појединачна такмичења у овом спорту. Ту се афирмисао Божидар<br /> Ђурашевић, који је, као анонимни омладинац у шаху, успео да се<br /> пласира на брзопотезно првенство Београда. Том приликом је једини<br /> поразио ВМ Глигорића, резултатом 3:1 и постао предмет пажње<br /> шаховских стручњака. Омладински шампион Југославије постао је 1951.<br /> године, а убрзо је постао и интернационални мајстор.<br /> У просторијама ДТВ ”Партизан“ шаховска секција је организовала<br /> појединачна првенство насеља, а 1954. године и првенство МИП<br /> ,,Пролетера”. Оба ова такмичења организовала је управа „Партизана”,<br /> односно синдикална подружница, а покретач је био Влада Јовановић.<br /> Влада Јовановић са члановима клуба Бранком Кузмановићем,<br /> Весном Гајић, Димитријем Богдановићем, Радмилом Гајић и<br /> Божом Пантелићем<br /> ВЛАДА ЈОВАНОВИЋ –<br /> један од покретача оснивања<br /> Шаховског Клуба и утемељивач<br /> пионирског и омладинског<br /> шаха у Београду. Био је први<br /> официјелни првак у шаху<br /> Учитељске школе, насеља<br /> Чукарица и наступао је за<br /> сениорску екипу „Шећеранца“<br /> Велики период свог живота посветио је подизању пионира и<br /> омладинаца у шаху. Организатор је омладинских мечева Београд –<br /> Загреб, који су касније постали традиционални, као и бројних других<br /> шаховских манифестација. За заслуге и пожртвован рад на унапређењу<br /> спорта, добитник је Октобарске награде СОФК-е Чукарица 1971. године<br /> Тих година, развој шаха на Чукарици подстакнут је и активношћу<br /> школских друштава, која су сваке године организовала такмичења.<br /> Успешно се развијала шаховска активност основних школа „Јосиф<br /> Панчић”, ,,Филип Кљајић Фића”, „Бановић Страхиња” и „Ђорђе Крстић”,<br /> као и средњих школа – XlII београдске гимназије и Хемијско технолошке<br /> школе. Најбољи представници тих школа постали су активни чланови ШК<br /> „Чукарички” у коме су се даље усавршавали.<br /> 142</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Али, поред председника, треба навести неколико података и о осталим<br /> заслуженим члановима, који су дали велики допринос развоју клуба.<br /> Поред њих су и чланови руководства клуба, бивши и садашњи играчи:<br /> МИОДРАГ МИМИ ХАМОВИЋ,<br /> мајсторски кандидат, један је од најстаријих чланова<br /> ШК „Чукарички“, активан је играч од 1973.<br /> године, па до данашњих дана. Дугогодишњи је<br /> тренер младих генерација, успешан организатор<br /> многобројних турнира и манифестација. Дугогодишњи<br /> капитен прве екипе и члан председништва<br /> клуба. Својим радом дао је значајан<br /> допринос његовом развоју и успесима.<br /> Коцана Стаменковић, Милојка Тадић и Бранко Андрејић, дугогодишњи<br /> домаћини ШК „Чукарички“ са предсеником Савом Сашом<br /> Милосављевићем приликом прославе 40 година постојања клуба<br /> ФМ Илијћ Милан<br /> МК Дакић Дејан<br /> Драган Галовић<br /> МК Миодраг Мики<br /> Јевремовић<br /> ФМ Дејан Мијатовић<br /> ИМ Јовица Тодоровић<br /> Миланко Станојловић, домар СДЧ, и Адам Шутановац, домаћин ШК<br /> "Чукарички“<br /> 160</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ЈЕЛЕНА ЛОЛОВИЋ<br /> Најбоља смучарка Србије и Балкана<br /> рођена је у Сарајеву 14. јула 1981. године. Са<br /> тринаест година постаје члан Смучарског<br /> клуба „Чукарички“. Изузетан таленат је у њој<br /> препознао Милан Ивановић, па је председнику<br /> и секретару Слободану Тешићу и Гордани<br /> Поповић, препоручио да је доведу у<br /> „Чукарички“. Смучање је скуп спорт, а врхунско<br /> бављење њиме захтева заиста изузетно<br /> велика средства. Због тога је након 2000.<br /> године одлучено да се пуна пажња посвети<br /> њеном тренажном процесу и финансијска средства су усмерена у том<br /> правцу. Екипа није више била тако бројна, али је усмерена новим путем<br /> – међународна сцена је била у првом плану.<br /> Оно што је свакао важније од освојених медаља су и чињенице да је<br /> Јелена достојно представљала Србију на четири светска првенства и три<br /> пута на Зимским олимпијским играма (Солт Лејк Сити, Торино и Ванкувер).<br /> Сва три пута је на церемонији отварања носила нашу заставу и први је<br /> такмичар који је носио заставу самосталне државе Србије на једном<br /> међународном такмичењу.<br /> Од кадетске конкуренције децембра 1996. године, па до априла 2010.<br /> године када је завршила своју изузетну спортску каријеру, Јелена је на<br /> међународним такмичењима освојила 94 медаље:<br /> 52 златне,<br /> 26 сребрних<br /> и 16 бронзаних.<br /> Највредније од њих су освојене:<br /> 23.1.2003.<br /> - Универзијада у Тарвизију (Италија) – 3. место у велеслалому<br /> 15.1.2005.<br /> - Универзијада у Инзбруку (Аустрија) – 1. место у спусту<br /> 16.1.2005.<br /> - Универзијада у Инзбруку (Аустрија) – 2. место у супервелеслалому<br /> 20.1.2005.<br /> - Универзијада у Инзбруку (Аустрија) – 2. место у велеслалому<br /> 13.12.2005.<br /> - Европа куп – Алеге (Италија) - 3. место у велеслалому<br /> 21.3.2007.<br /> - Државно првенство Аустрије у Хинтерштодеру – 2. место у слалому<br /> 24.3.2007.<br /> - Државно првенство Италије у Фалкади – 1. место у велеслалому<br /> Јелена са маскотом Београда<br /> Њене медаље, које су освојене на<br /> Универзијади у Инзбруку, у многоме су<br /> допринеле да Београд, тада у Аустрији,<br /> добије организацију Летње универзи јаде<br /> 2009. године. Том приликом челни ци<br /> Београда су је промовисали у првог<br /> промотера Београдске универзијаде.<br /> Најважнији Јеленин спортски резул тат<br /> је девет пута освајање бодова у тркама<br /> Светског купа. Највреднији је сигурно<br /> пласман на 14. место у слалому, 29.<br /> новембра 2009. године у Аспену (УСА).<br /> Такмичари малог броја земаља успевају<br /> да се пласирају у финале трке Светског<br /> купа и освоје бодове, а Србија се нашла<br /> међу њима захваљујући нашој Лоли.<br /> 106</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7.1 ФУДБАЛСКИ КЛУБ "ЧУКАРИЧКИ"<br /> 7. 1. 1. ФК “ЧУКАРИЧКИ“ ОД ПОЧЕТКА ДО ДАНАС<br /> Ни данас се не зна тачно где су корени фудбала. Сматра се да су лопту<br /> шутирали Инке, Астеци, па и Египћани, Грци и Римљани. Поузданих података<br /> о томе нема, али се зна да је претеча модерног фудбала, ипак,<br /> игра коју су још крајем средњег века играли у Енглеској. Половином осамнаестог<br /> века та игра највише је личила на фудбал, а деветнаести век је<br /> донео ренесансу фудбалске игре и њено ново доба. Крајем девeтнаестог<br /> века у Европи се играо модеран фудбал, а у Београд је, сматра се, прва<br /> фудбалска лопта донесена 1903. године. Према причи, прву праву фудбалску<br /> лопту донео је Стева Стефановић који је студирао у Швајцарској.<br /> Било је још студената у иностранству који су се занимали за ову игру:<br /> Влада Крстић, Бора Марковић, Мита Ђорђевић, Милан Бајић и други. Уз<br /> њих су се у Београду заинтересовали Данило Стојановић – Чика Дача,<br /> Момир Корумовић, Ђока Илић и други. Тако је на иницијативу ових наших<br /> повратника и њихових следбеника у Београду основан први фудбалски<br /> клуб ФК „Соко“.<br /> Прву лопту на Чукарици купила је неколицина ученика и радника<br /> својим средствима, 1911. године, и почели да је шутирају. После Првог<br /> светског рата доста Чукаричана играло је фудбал у београдском клубовима.<br /> А онда је Чукарица 4. јула 1926. добила свој фудбалски клуб Чукарички<br /> спорт клуб.<br /> Фудбалска сезона 1928/29. године<br /> У Другом разреду групе „Сава" први је био „Палилулац“, а „Чукарички"<br /> четврти од седам клубова. После „Палилулца“, са „Славијом“ и „Радничким“<br /> имао је највише победа – по шест. „Чукарички" је играо највише нерешених<br /> утакмица, а укупан скор му је био уједначен.<br /> ДРУГИ РАЗРЕД – ГРУПА „САВА“<br /> 1. ПАЛИЛУЛАЦ 12 7 4 1 29: 16 18<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 12 3 6 3 18: 18 12<br /> Фудбалска сезона 1929/30. године<br /> Од осам екипа, „Чукарички" је у Другом разреду групе „Сава", на трећој позицији.<br /> Прва је земунска „Спарта“. Од 14 сусрета, осам је решио у своју корист, шест<br /> изгубио, а ниједан није играо нерешено. То најбоље говори о томе да је играo<br /> офанзиван фудбал без респекта према ривалима.<br /> БОРБЕ ЗА ПРВЕНСТВО БЕОГРАДА<br /> Београдски лоптачки подсавез (БЛП), одмах по оснивању, расписао је<br /> и организовао утакмице за првенства градова, и то – свако на свом подручју.<br /> Ова такмичења привлачила су и клубове и фудбалере у свим<br /> крајевима Србије, па и у Београду, где је, до 1930. године регистрован 51,<br /> а у БЛП чак 91 клуб.<br /> Клубови другог и трећег разреда били су подељени у групе, па је такмичење<br /> за првенство у Трећем разреду, групе „Дрина“, донело „Чукаричком“<br /> прво место. У лиги од шест клубова „Хакоах“ је био други, а „Златибор“<br /> трећи, „Гвожђар“ је био четврти, „Херој“ пети и „Гардист“ шести. Од 33 клуба<br /> на територији Београда, „Чукарички" се пласирао у Други разред.<br /> Са једне од фудбалских утакмица ЧСК-а 1929/30. године.<br /> Број клубова попео се са 37 на 53, а то је обећавало велику борбу и<br /> још бољи фудбал у лигама.<br /> ДРУГИ РАЗРЕД – ГРУПА „САВА“<br /> 1. СПАРТА 14 12 2 0 44: 14 26<br /> 3. ЧУКАРИЧКИ 14 8 0 6 30: 26 16<br /> 46</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Градска општина Чукарица,<br /> као део града Београда,<br /> једна је од 17 београдских<br /> општина. Спада<br /> у централне градске општине<br /> и граничи се са општинама:<br /> Нови Београд,<br /> Сав ски венац, Раковица,<br /> Вождовац, Барајево, Обреновац<br /> и Сурчин. Чине<br /> је катастарске општине:<br /> Чукарица, Велики Макиш,<br /> Вели ка Моштаница, Железник,<br /> Ос тру жница, Рушањ,<br /> Сремчица и Умка.<br /> 13</div> <div>СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> посвећена тренерском кадру и раду на кондицији такмичара. То доноси<br /> резултате и „Чукарички“ постаје окосница репрезентације Србије и<br /> државни првак у пероду од 1975. до 1985. године.<br /> Најбољи такмичари клуба су оставили ду бок траг у српском скијању.<br /> Многи од њих су и своје професио нално усмерење наш ли у спорту. Овде<br /> се помињу само најбољи:<br /> АЛПСКО СМУЧАЊЕ<br /> Женска екипа:<br /> Драгана Пушоњић<br /> Гордана Поповић<br /> Светлана Шапинац<br /> Јасна Јакшић<br /> Весна Јакшић<br /> Драгана Чукић<br /> Софија Караулић<br /> Душанка Варда<br /> Јована Гашић<br /> Мушка екипа:<br /> Милан Ивановић<br /> Бранислав Раденковић<br /> Војин Миличић<br /> Роберт Ропрет<br /> Небојша Митровић<br /> Ђорђе Кршљанин<br /> Предраг Пушоњић<br /> Душан Јанићијевић<br /> НОРДИЈСКО СМУЧАЊЕ<br /> Женска екипа:<br /> Гордана Тодорић<br /> Снежана Вучинић<br /> Мирјана Вићентијевић<br /> Светлана Раденковић<br /> Мушка екипа:<br /> Слободан Тешић<br /> Мирсад Хоџић<br /> Аднан Шмрковић<br /> Миленко Јеремић<br /> Александар Томић<br /> Вељко Стамболић<br /> Стојић Александар<br /> Дејан Тодоровић<br /> Синиша Лончаревић<br /> Милан Тодоровић<br /> Небојша Милетић<br /> Драгана Пушоњић<br /> У овом периоду наши такмичари освојили су велики број медаља на<br /> такмичењима у Србији и на тромечима (Србија, Црна Гора и Македонија)<br /> као чланови репрезентације Србије. Највећи успех је свакако постигла<br /> наша мушка штафета у нордијском трчању победом на Светском<br /> маратонском купу у Лијенцу (Аустрија) 1978. године) и освојивши три пута<br /> Куп маршала Тита у изузетно јакој конкуренцији са екипама из Словеније<br /> и Босне и Херцеговине<br /> Тешке ‘79<br /> Никола Менџија и<br /> Слободан Тешић<br /> Момчило<br /> Живковић<br /> Тренери: АЛПСКО СМУЧАЊЕ<br /> Момчило Живковић Маријана<br /> Стеван Маринковић<br /> Никола Меанџија<br /> Тренер: НОРДИЈСКО СМУЧАЊЕ<br /> Слободан Тешић<br /> Пријем најбољих такмичара „Чукаричког“ у Скупштини града<br /> Београда 1979. године<br /> 103</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Тренер Саша<br /> Милосављевић<br /> у полувремену<br /> пријатељске<br /> утакмице<br /> ОФК ''Београд'' :<br /> ФК'' Чукарички''<br /> (2:2),<br /> такмичарске<br /> 1988/89.године.<br /> У току ове сезоне „Чукарички“ је одиграо пријатељску утакмицу са<br /> „Црвеном звездом“ и победио са 6:0<br /> Фудбалска сезона 1989/90. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. МАЈДАНПЕК 34 19 5 10 53:34 42<br /> 9. ЧУКАРИЧКИ 34 12 11 11 36:39 30<br /> Фудбалска сезона 1990/91. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1.ЧУКАРИЧКИ 34 23 7 4 67:30 49<br /> Тим Чукаричког 1989/90. године – стоје: 3. Радић (капитен), М. Марић,<br /> Г. Стаменковић Љ. З. Стојановић, Златић, Б. Радука (тренер); чуче:<br /> Б. Бранковић, Д. Митровић, Милановић, Савић, Миљковић, Марковић.<br /> Прваци Српске лиге 1990/91. године<br /> 71</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ФК „Чукарички“ - победник Купа Београда 1991. године – стоје:<br /> (технички секретар) Г. Видовић (тренер), Ј. Аћимовић (помоћни<br /> тренер), Љ. Цветковић (секретар), М. Јанковић, Рамовш, Искић,<br /> Стевановић, М. Ликић (председник), Јушић, др Долић; чуче: Радуловић,<br /> Грозданић (капитен), Збиљић, Дујмовић, Јеротијевић,<br /> Макарин и Ђуровић<br /> НИКОЛА ГРОЗДАНИЋ, капитен<br /> „Чукаричког“ прима пехар<br /> „Купа ослобођења Београда“<br /> од председника ФСБ<br /> Срђана Андрејевића<br /> Екипа „Чукарички Станком“1991/92. године – стоје: Видовић (тренер),<br /> Јушић, Грозданић (капитен), Рангелов, Јеротијевић, Радуловић,<br /> Стевановић и Ликић (председник); чуче: Макарин, Искић, Дујмовић, Перић,<br /> Збиљић и Комадина (недостаје Жарко Ђуровић).<br /> У квалификацијама за улазак у Другу лигу „Чукарички Станком“ је играо<br /> две квалификационе утакмице, и то: са ФК „Застава“ из Крагујевца – као<br /> гост изгубио је резултатом 3:1, а код куће је играо нерешено (2:2).<br /> Клуб се није квалификовао за овај ранг, а како је тадашња Трећа лига<br /> укинута, по новом распореду нашао се у Српској лиги – Север, која је<br /> углавном сачињена од клубова из овог ранга.<br /> Фудбалска сезона 1992/93. године<br /> СРПСКА ЛИГА – СЕВЕР<br /> Фудбалска сезона 1991/92. године<br /> ТРЕћА ЛИГА - СЕВЕР<br /> 1. НОВИСАД 30 21 6 (2) 3 73:20 44<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 30 14 4 (2) 12 39:34 30<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 30 19 7 4 44:23 45<br /> „Чукарички Станком“ освојио је прво место у Српској лиги – Север, и<br /> после пуних 17 година се вратио у савезни ранг такмичења и постао члан<br /> Друге савезне лиге – група Б. Примио је најмање голова у сезони.<br /> 72</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> међу младима је било много оних који су могли и хтели више од физичког<br /> васпитања. Они су хтели да се докажу и потврде у фудбалу, атлетици,<br /> хокеју, боксу, осталим спортовима. Зато је постојало Спортско друштво<br /> „Чукарички“.<br /> Председници Друштва у периоду шездесетих година<br /> Харалампије<br /> Гудурић<br /> председник и<br /> оснивач<br /> Кошаркашког<br /> клуба 1971.<br /> (лево)<br /> Миодраг<br /> Николић Чокара<br /> председник и ФК<br /> „Чукарички<br /> (1954-58)<br /> (десно)<br /> Активности и рад Спортског друштва “Чукарички“ не могу се описати<br /> само тренингом, такмичењима и такмичарским резултатима. Успеси и<br /> неуспеси такмичара су важни за тимове, али не дају јасну слику какав је<br /> био рад и функција целе институције. Тако је период шездесетих година,<br /> иначе финансијски веома скроман, у целој нашој земљи условио и<br /> проблеме у раду и развоју спортских кућа. И без обзира на резултате и<br /> виђен пробој у више рангове, освојене титуле, Спортско друштво морало<br /> је да се пресели на фудбалски терен код пијаце на Бановом брду, где се<br /> играло неколико година. Уласком у Српску лигу, једно време коришћен је<br /> и терен Војне гимназије у Хумској.<br /> У јеку развоја спортова на Чукарици 16. марта 1960. године добијени<br /> су урбанистички услови за изградњу спортских објеката у зеленилу на<br /> потезу између Улица кнеза Вишеслава, Жарковачке и Изворске. Овим<br /> условима предвиђена је изградња стадиона, са источним трибинама,<br /> мањих спортских терена, управном зградом и свлачионицама. Западне<br /> трибине нису биле предвиђене за прву фазу изградње, већ ако се појави<br /> потреба за великим бројем гледалачких места.<br /> Период од 1960. до 1970. године био је и тежак, али леп за Спортско<br /> друштво. С једне стране, постојала је перспектива, а са друге морало се<br /> тренирати и такмичити у тешким материјалним и техничким условима. И<br /> док су фудбалу с тешком муком обезбеђивани минимални услови,<br /> хокејашима је претио распад јер нису имали<br /> терен и просторије. Атлетичари су тренирали у<br /> „Кошутњаку“ и на стадиону „Црвене Звезде“, и у<br /> школама кроз школске секције. Боксери су<br /> вежбали у учионицама школа.<br /> ДРАГИША ЈОВАНОВИЋ ГИЛЕ<br /> Председник и технички директор фуд бал -<br /> ског клуба „Чукарички“, почетком седам -<br /> де сетих имао је изузетне заслуге за доби -<br /> јање и изградњу терена и просторија СДЧ<br /> Ипак „Чукарички“ није заостајао. Самопрегорним, вредним радом,<br /> љубављу према спорту и одрицањем, у следећу деценију је ушао на<br /> велика врата.<br /> То је било време када се управа изборила да својим екипама обезбеди<br /> пристојне услове за рад па је 28. децембра 1964. на седници Савета за<br /> физичку културу Скупштине општине Чукарица донето решење по<br /> коме се Спортски центар у изградњи на Бановом брду, предаје на<br /> управљање и коришћење Спортском друштву „Чукарички“ до<br /> дефинитивног завршетка. Спортско друштво,<br /> као орган управљања и корисник, имало је<br /> задатак да брине о чувању, одржавању и рацио -<br /> нал ном коришћењу Спортског центра, а у складу<br /> са одлукама Савета за физичку културу, односно<br /> да дозвољава коришћење спортског терена и<br /> објеката и осталим спортском организацијама<br /> са територије општине Чукарица.<br /> Милан Томић Чаре<br /> председник СДЧ с краја седамдесетих година<br /> 28</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Југославији, тако у Србији и у иностранству. За све ове године остао је у<br /> контакту са Клубом увек исказујући спремност да помогне;<br /> – Раденко Варагић, као и Финац, почео је као играч у КК „Чукарички“.<br /> Студирајући машински факултет, упоредо је завршио и тренерску школу, а онда<br /> започео као тренер у свом – нашем клубу. Са успехом је био тренер сениорске<br /> екипе КК „Чукарички“. Његови квалитети нису промакли нашим прволигашким<br /> клубовима и он се после рада у неколико клубова нашао на месту првог<br /> тренера КК „Војводина“ у Новом Саду, одакле је наставио успешну каријеру<br /> тренера.<br /> Женска кадетска екипа тренера М Савића и М Стаменковића<br /> Екипа КК „Чукарички“ крајем двадесетог века<br /> Екипа КК „Чукарички“ с краја деведесетих<br /> 7. 7. 4. Трећа деценија 1991–2001. годинe<br /> У трећу деценију свога постојања и рада КК „Чукарички“ је ушао са<br /> веома бројним, пионирским, кадетским и јуниорским „погоном“. Кроз<br /> спроведене реорганизације система такмичења, сениорски тим је<br /> углавном у трећем рангу – Српској лиги. Овај период највише<br /> карактеришу три момента:<br /> – школе су добиле слободно формирање цена за сале;<br /> – после 25 година поново је формирана женска екипа;<br /> – НАТО бомбардовање наше државе.<br /> На рад клуба битно су почели да утичу полуприватни и приватни клубови,<br /> „школе кошарке“. Основне и средње школе добиле су могућност да се<br /> тржишно понашају и да повећавају цене издавања сала. Истовремено,<br /> економска криза, санкције, смањивање платежне моћи родитеља, условиле<br /> су смањење износа за чланарине у клубу. Уз то, дошло је до поремећаја<br /> климе, па је период лепог времена у току лета продужен. Ови детаљи<br /> определили су клуб да приступи реконструкцији терена, што је обухватило<br /> изградњу објекта од 100 квадрата, ограду око терена и постављање<br /> електричног осветљења. Радове, по уговору, требало је да изведе ПП „Ера“,<br /> али пошто се то, и после неколико година чекања, опомена и неажурности<br /> није десило, члан управе Раде Петровић лично је исфинансирао завршетак<br /> радова. Клуб је најзад имао свлачионице и електрично осветљење на терену.<br /> Након постојања женске екипе у 1971. години, после скоро 25 година<br /> поново је формирана женска екипа. Захваљујући доброј селекцији од 20<br /> 166</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 3 .4. Хазена<br /> Уз помоћ оба београдска хазена клуба, који су у то време постојали<br /> („БСК“ и „Југославија“), управа Спортског друштва „Чукарички“ је 1929.<br /> године, на игралишту садашње „Соколане“, организовала егзибициону<br /> утакмицу у хазени.<br /> Нова, атрактивна, игра девојака, поготову у кратким, до тада<br /> невиђеним сукњицама, привукла је посетиоце из ширих кругова, посебно<br /> младе девојке. Одушевљене овом лепом игром масовно су се пријављивале<br /> за екипу „Чукаричког“, па је тако ЧСК врло брзо добио још једну секцију.<br /> У недостатку средстава, чланице клуба саме су се сналазиле за<br /> средства неопходна за рад и функционисање екипе. Опрему, реквизите,<br /> лопте, углавном су добављале прикупљајући добровољне прилоге<br /> грађана. Међу првима су биле сестре Буба и Вера Стојановић. Како није<br /> било просторија, састајале су се једне код других, али свеједно, пребродиле<br /> су најтеже. Тим је ређао победе, приказивао допадљиву игру, и њихове<br /> утакмице су, из месеца у месец, биле све посећеније. Играло се здушно,<br /> с пуно спортског духа, морала, крајње коректно.<br /> Неко време и мушкарци су играли хазену, али поред фудбала ова<br /> игра није могла да се одржи нигде у свету, па ни код нас. Тако је, осим<br /> дружења, подршке девојкама и друштвено-социјалног момента, такмичарски<br /> наступ мушког тима остао незабележен.<br /> ЗОРИЦА ЛУКОВИЋ, пионир хазене на<br /> Чукарици, први голман и први секретар<br /> клуба. Прибрана, озбиљна али насмејана,<br /> одмерена, у животу, и на терену, зрачила је<br /> једноставношћу.<br /> Рефлексом, хладнокрвношћу и жељом<br /> за победом, утицала је и на остале играчице,<br /> дизала им морал и победнички дух, учила<br /> их дисциплини и поштовању противника.<br /> Бавила се музиком и глумом, вежбала<br /> пливање. Била је добар ђак, дете за понос<br /> Чукарице. Свуда је уносила ведрину и<br /> ентузијазам. Прерана смрт је прекинула<br /> њено надахнуће.<br /> Хазена: Женски тим, први мушки тим и подмладак<br /> Женски тим хазене са управом и навијачима око 1930. године<br /> 21</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 4. 9. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ СУСРЕТИ<br /> Своје прво интернационално крштење хокејаши са Чукарице доживели<br /> су у сусрету са аустријским тимом „Пост шпорт ферајн“, које је позвао<br /> Савез спортова из Београда. У овом мечу хокејаши са Бановог брда<br /> наступили су као градска репрезентација, а гости су славили победу од<br /> 4:1. Сутрадан је дошло до реванша, али том приликом „Чукарички“ је<br /> играо као клуб, а не као репрезентација Београда и доживео свој други<br /> пораз. Остала је утеха да су Београђани у оба сусрета први дошли у<br /> вођство, али нису имали међународног искуства, а ни потребног даха за<br /> игру са озбиљним интернационалним тимом. Хокејаши из Беча били су<br /> прваци своје земље и важили за једну од најјачих екипа Европе.<br /> У Београду је, такође, гостовао и западнонемачки клуб који се звао<br /> „Франкетал“. Он се сусрео са „Чукаричким“ у летњем периоду, на<br /> игралишту код Цареве ћуприје, тј. на терену БАСК-а. Сусрет је завршен<br /> нерешено, без голова. Ово се сматра успехом за хокејаше са Бановог<br /> брда.<br /> Први пут у својој историји хокеј са Чукарице прешао је границу и<br /> допутовао у Беч, да би био гост „Постферајну“. „Чукарички“ је оба сусрета<br /> изгубио. Други је био катастрофалан по Београђане. Завршио се 7:1 за<br /> „Постферајн“. Западнонемачка екипа ХК „Франкетал“ гостовала је у<br /> Београду и одиграла нерешено са хокејашима Чукарице.<br /> Мушка хокејашка екипа гостовала је у Болоњи и Будимпешти. Обе<br /> екипе су се реванширале гостовањем у Београду.<br /> Године 1965. дошло је до интернационалног сусрета у Суботици где је<br /> гостовао Хокеј клуб „АХТЦ ВИЕН“. Домаћин овог такмичења био је ХК<br /> „Електровојводина“. Хокејаши „Чукаричког“ заузели су друго место.<br /> 7. 4. 10. Хокеј на трави до данас<br /> Године 1968. и 1969. биле су у знаку стагнације. Ова криза је била<br /> узрокована недостатком терена. А почела је и раније, кад је фудбалски<br /> клуб изгубио игралиште. Клуб је дошао у незавидан положај. Овакво<br /> стање, потрајало је све до почетка 1970. године. Поједини ветерани<br /> „Чукаричког“ нису могли да се помире са чињеницом да клуб престане са<br /> радом. Пре свих браћа Жакићи, Драги Стојнић, Влада Бабић, Јовица<br /> Радовановић, Бранко Јовичић, Радомир Аћимовић и Здравко<br /> Младеновић, а од млађих играча браћа Петровић и Бранислав<br /> Једна од најбољих екипа ХК „Чукарички“ – стоје: Драган Јелић,<br /> Енис Салибеговић, Павле Петровић, Сава Стевић, Владимир<br /> Стојнић, Славомир Поповић, Петар Петровић, Ђорђе Тодоровић<br /> (тренер); чуче: Петар Грковић, Милан Максимовић, Ђорђе Предић,<br /> Драган Аћимовић и Бранислав Станојевић<br /> Станојевић. Са њима је био и Слободан Јонтић, стандардни првотимац,<br /> који је настрадао 1999. у бомбардовању РТС-а, у Таковској (на<br /> фотографији у доњем реду први с десна). Они поново покрећу клуб тако<br /> што су позвали старе играче и људе који су волели овај спорт. У то време<br /> формира се и нова управа на челу са Миланом Грубишићем. За секретара<br /> је изабран Душан Поповић Брица, а за благајника Здравко Младеновић.<br /> Исте године, уз велике напоре ових ентузијаста, хокејаши „Чукаричког“<br /> наступили су у купу Југославије. То је било јуна 1973. године, без неког<br /> већег успеха, али са утехом да се кренуло са мртве тачке и да се језгро<br /> играча окупило око нове управе. Иако су то били старији хокејаши,<br /> показали су невероватно одушевљење за игру и клупске боје. Стављајући<br /> своје способности на располагање клубу, борили су се свим жаром као<br /> прави младићи и на махове су подсећали на своје најбоље дане.<br /> У јесен, боре се у Источној групи Прве савезне лиге. „Чукарички“ је<br /> неславно завршио на деветом месту од десет клубова. То их није<br /> 123</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Бранко Станић одиграва<br /> симултанку са члановима клуба<br /> „Чукарички“ је увек имао врхунске<br /> шахисткиње<br /> Покренут је са циљом да<br /> унапређује шаховску активкост.<br /> Његов први председник био је Иван<br /> Јанчић, дугогодишњи члан ШК<br /> „Чукарички“, играч и пријатељ шаха,<br /> који је дао велики допринос<br /> популаризацији и развоју шаха, како<br /> на општини Чукарица, тако и шире.<br /> У Координациони одбор за ширење<br /> и унапрећење шаха ушли су<br /> представници шаховских клубова<br /> и секција, и друштвено-политичких<br /> форума и организација.<br /> Његов рад је обухватао координацију<br /> клубова са територије општине,<br /> узајамно помагао у<br /> реквизитима, спровођењу такмичења<br /> и организовању јубиларних<br /> приредби. Пажња је нарочито<br /> била поклоњена раду са омладимом<br /> и пионирима. Покренута је и<br /> акција за отварање шаховских<br /> школа на Бановом брду, у Жаркову,<br /> на Умци и Остружници.<br /> Одбор је разрадио план и обухватио<br /> у шаховске клубове средњошколску<br /> омладину, ваншколску и<br /> одрасле грађане. С обзиром на<br /> велику територију и огроман прилив<br /> становника, предвиђено је оснивање<br /> нових шаховских<br /> клу бова.<br /> 7. 6. 4. Шаховски клуб „Чукарички“<br /> Шахисти „Чукаричког” већ 1970.<br /> године учествују на Брзопотезном<br /> првенству Београда међу најјачим<br /> Са сусрета шахиста у Чању почетком осамдесетих година<br /> екипама. Ушли су у финале, а на Брзопотезном првнству Србије заузели<br /> шесто место од 20 екипа. На Отвореном првенству Југославије за<br /> сениоре, екипа је учествовала у саставу: Јанчић, Вељковић, Павловић,<br /> Кулунџић.<br /> Омладинац „Чукаричког”, Миливоје Живановић, постао је омладински<br /> првак Србије, а Михајло Вујасиновић је освојио друго место у пионирској<br /> конкуренцији. Наредна година је била нешто скромнија и од резултата;<br /> треба напоменути да је прва „женска табла“ клуба – Злата Марјановић<br /> освојила титулу мајсторског кандидата.<br /> Зоран Јанчић је потврдио титулу МК, а омладинац Михајло<br /> Вујасиновић изборио је прву категорију.<br /> Већ 1972. година богатија је шаховским догађајима. „Чукарички” је био<br /> врло уједначена и хомогена екипа. У финалу Купа Србије у Врњачкој<br /> Бањи, „Чукарички” је заузео те године тринаесто место са 9 поена.<br /> У мају, на Фестивалу у Умагу, сениорска екипа се борила у другој групи<br /> и поделила осмо и девето место са 10,5 поена. У Поречу, такође у другој<br /> 145</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> спаринговања и мечева наступајући за боје истог клуба. Из увида у његов<br /> метод припрема и проучавања техника џудоа, ја сам о њему стекао<br /> утисак као о спортисти који је у мајсторству и проницању у технике џудоа<br /> најдаље отишао и то не само у својој генерацији. Присутно је мишљење<br /> да велики шампион мора да има макар једну од две особине, које су<br /> битне да би се постало велики шампион: јаку памет и наглашен<br /> темперамент. Стојан Стојаковић, није био темпераментан такмичар, али<br /> ја нисам никада срео тако студиозног и систематичног мајстора и борца<br /> какав је био.<br /> Најбољи џудисти „Чукаричког“ Петровић и Максимовић са тренером<br /> Мирољубом Благојевићем и Стојаном Стојаковићем<br /> Било је право чудо да је он, коме спортска струка није била основно<br /> опредељење (школовао се као експерт за финансије), толико проникне у<br /> периодизацију тренинга и у умеће постизања врхунске форме. Мислим<br /> да је он, у то време, више знао од било ког такмичара или тренера. Tо<br /> објашњава зашто је он једини наш такмичар који је поред успеха на<br /> домаћим такмичењима имао и три европске медаље.<br /> Године1963. Стојаковић се уздигао на највишу позицију и евидентиран<br /> је као наш једини кандидат за учешће на Олимпијским играма у Токију.<br /> Познато је да поред високог степена спортског мајсторства за постизање<br /> врхунског успеха, потребна и спортска срећа, а она га је напустила када<br /> је му је била најпотребнија. У тренутку његове пуне зрелости десио му се<br /> тежак прелом ноге у скочном зглобу који му није дозволио да се икада<br /> више врати на предходни ниво. После тога, годинама је био добар борац,<br /> али то више није било то.<br /> Шта је то чинило Стојана Стојаковића великим борцем и изузетним<br /> шампионом са ових простора? Био је човек велике виталности и изузетног<br /> здравља, друго, био је идеално грађен за џудо, са ниским тежиштем и<br /> изузетно јаким ногама. Имао је такав осећај за контра бацања, да је у томе<br /> био без премца. Уцури Гоши, Ура Наге, Уширо Гоши, биле су моћна оружја<br /> којима је кажњавао нападе противника. У периодима своје најбоље<br /> форме располагао је са више специјалки на обе стране, него било ко од<br /> наших бораца. Осим контра бацања, Стојан Стојаковић умео је да баци:<br /> О Сото Гари, Хараи Гоши, Учи Мата, Хане Гоши, Еро Сеои Наге, Иппон<br /> Сеои Наге, Соде Цурикоми Гоши, Коши Гуруму, Деаши Бараи, Окури Аши<br /> Бараи, Сасае Цури Коми Аши, Хараи Тсурикоми Аши, Коучи Гари, Оучи<br /> Гари, Таи Отоши (многе технике је радио у комбинацији) и по томе је био<br /> изузетан.<br /> Дубоко сам убеђен да је та повреда, која му се десила на фудбалу, и<br /> која је практично зауставила његову каријеру, била не само његова лична<br /> трагедија, него и велики губитак за југословенски џудо и југословенски<br /> спорт.<br /> Наравно његово интересовање за џудо није престало. Основао је Џудо<br /> клуб „Борац“ на Чукарици. Знам да је лично дао име клубу и да му је било<br /> важно да се тако зове. Он је удахнуо живот том клубу, обезбедио му<br /> егзистенцију и при томе био учитељ и тренер.<br /> Његови ученици су од њега могли да науче нешто што се тешко могло<br /> научити на другом месту. Из тог периода рада поникао је Мирољуб<br /> Благојевић, као један од најуспешнијих тренера у периоду од 1977. до 1989.<br /> године, и плејада такмичара са савезним и међународним резултатима:<br /> Милош Максимовић, Мило Ћулафић, Петровић Љубинко Лоле, Манојловић<br /> Зоран Мане, Бејкер, Сенад Хоџић, Срђан Матеић и други.<br /> 180</div> <div>204<br /> КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Заједнички снимак „Чукаричког“ после утакмице с Партизаном (0:4)<br /> 11. април 1973. године<br /> Најтежу утакмицу „Чукаричани“ су имали у последњем колу у Новом<br /> Саду, када су победили домаћина резултатом 2:0 и на тај начин себи обезбедили<br /> пету позицију.<br /> По завршетку сезоне донета је нова одлука о систему такмичења у савезном<br /> рангу. Одустало се од Прве Б лиге и формиране су две групе друге<br /> лиге: Исток и Запад. Овом реформом. „Чукарички" је припао источној<br /> групи Друге савезне лиге.<br /> Фудбалска сезона 1973/74. године<br /> На већини утакмица тим је изгледао овако: Смиљковић, Радић, Рушанац,<br /> Живановић, Шиканић, Ровић, Рујевић, Милутиновић, Голијанин (Михајловић),<br /> Спасојевић, Коларевић. Наступали су још и ови играчи: Пантић, Батањац,<br /> Вујичић, Головић и Илић. Од млађих играча стасали су Мацан, халф Живановић<br /> и полутка Милутиновић. Они су се све више уклапали у тим.<br /> „Чукаричани“ играју зрело, смирено и сигурно, лепо и технички дотерано.<br /> Навала је добила у убојитости, а одбрана у чврстини. Постали су<br /> познати по својим офсајд-замкама, које су постале „баук“ за све противнике.<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА — ИСТОК<br /> 1. РАДНИЧКИ (КГ) 34 19 10 5 68:25 48<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ 34 13 9 12 38:44 35<br /> Тим из 1973. године – стоје: Д. Смиљковић, Ј. Шиканић (капитен),<br /> Д. Живановић, С. Ровић, С. Милосављевић и З. Влајић; чуче: Р. Упчев,<br /> З. Милутиновић, Н. Голијанин, М. Радоњић и С. Рујевић.<br /> Фудбалска сезона 1974/75. године<br /> Ова сезона сматра се једном од мање успешних, јер је ,,Чукарички"<br /> био у доњем делу табеле. Настали су озбиљни проблеми око играчког<br /> кадра. Уговорне обавезе и обећања од стране Клуба у беспарици изостале<br /> су. Време слабог материјалног стања и даље је трајало. Неки стандардни<br /> првотимци на којима се базирала игра „Чукаричког" отишли су на<br /> одслужење војног рока, ( Шиканић, Ровић, Милосављевић, Спремић, Коларевић<br /> и Влајић). Први пут тим са Бановог брда борио се да очува друголигашки<br /> статус.<br /> Тим је био састављен од ових играча: Смиљковић, Мацан, Спремић<br /> (Рушанац), Пантић, (Васиљевић), Марић, Радоњић, Тричковић, Коларевић,<br /> Радосављевић, Спасојевић и Упчев. Наступали су и Милутиновић,<br /> Михајловић, Огњанов и Греговић.<br /> 63</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> „Чукарица је била при дну благе падине брда, на посавском друму,<br /> спуштена на Саву, и свијена уз њу. Широка површина зелене купе над<br /> њом 1900. године била је још увек сасвим празна, као чврсто истурен атар<br /> Жаркова. Катастарски цртежи и планови тачно су знали једино његову<br /> горњу зону која се граничи с Кошутњаком. Данас, на њеном главном<br /> „подневку“, Пожешкој улици, и њеном ширем појасу, стасао је модеран<br /> део Београда, Баново Брдо. “<br /> Данас, млади Чукаричани, желећи да сачувају идентитет настанка<br /> своје Чукарице, прикупљају и анализирају архиве и документацију која је<br /> сачувана. Деца су дошла до закључка да је ова механа значајна не само<br /> због назива „Чукарица“. Сматра се да је на њеном месту, или чак у истом<br /> простору, у тадашњој Трговачкој број 9, касније била кафана „Мајдан“,<br /> место где су се Чукаричани окупљали ради договарања и доношења<br /> одлука важних за заједницу. У њој су приређивана и нека културна<br /> збивања. За нас, она је била место где је 4. јула 1926. године основан<br /> Чукарички спортски клуб.<br /> 2. 1. 4. Баново брдо<br /> Банови брдо своје име дугује Матији Бану, песнику, драматургу, и<br /> дипломати, Дубровчанину, који је живео у периоду од 1818. до 1903.<br /> године. У Београду се настанио половином<br /> деветнаестог века. Службујући у српској<br /> средини и српској држави, доста образован,<br /> иницијативан и имућан, Матија Бан је преузео<br /> на себе неке врло осетљиве дипломатске<br /> мисије, најпре око револуционарне 1848. године<br /> (предаје поруку Рајачићу; посећује Његоша;<br /> преноси писмо војводи Книћанину; води<br /> поверљив разговор с Јелачићем; консултује<br /> се с Гајем, итд.); Матија Бан је и у Цариграду,<br /> по налогу „београдске владе“ вршио одговорне<br /> политичке задатке за њу.<br /> Династичке промене 1858. године, праћене<br /> Матија Бан<br /> режимским прогонима, оставиле су Бана ван<br /> државне службе, а његова даља чиновничка<br /> каријера бележи још два датума – постављење за шефа Пресбироа у<br /> Београду (1861) и пензионисање (1878).<br /> У међувремену Матија Бан је већ повезиван, а потом и потпуно везан<br /> за део периферије Београда, који ће по њему добити своје име. За<br /> заслуге, држава му је поклонила комплекс земљишта у атару Жаркова,<br /> који се простирао дубоко изнад и испод великог дела данашње Пожешке<br /> улице. Он је саградио летњиковац на падинама Кошутњака 1861. године<br /> (нажалост, немамо податке где тачно). Али засигурно знамо да је као<br /> богати поседник живео ту, и да је цео крај по њему назван – Баново брдо.<br /> Од наследника Матије Бана, његовог<br /> унука, глумца Љубе Станојевића, касније<br /> су куповани плацеви за градњу и тако се<br /> велики комплекс земљишта претварао у<br /> насеобину – Баново брдо. Доста касније,<br /> 1939. године, када је наше насеље<br /> увелико био град, основна школа на Брду,<br /> добила је име „Матија Бан“ (данас, ОШ<br /> „Јосиф Панчић“). У том периоду је и први<br /> спортски клуб назван Спортски клуб<br /> „Бановац“.<br /> 2. 1. 5. Индустријализација Чукарице<br /> Европеизација Србије, после одласка Турака, довела је и индустријску<br /> производњу као неминовност будућег развоја и међународне размене. На<br /> њен развој и пораст становништва велики утицај је имао раст градске<br /> Железничка станица<br /> на Чукарици 1928.<br /> године.<br /> 7</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Пионири ФК „Чукарички“ половином седамдесетих<br /> Омладинци ФК „Чукарички“ 1969. године – стоје: Рајчић, Живановић и<br /> Милутиновић; чуче: Живић, Пантић и Коларевић. Сви су по завршетку<br /> омладинске каријере прешли у први тим ФК „Чукарички“.<br /> Пионири ФК „Чукарички“ са Милошем Јанковићем 1968/69. године<br /> Пионири ФК „Чукарички 1969/70. године са В. Јовановићем и П. Стефановићем<br /> 87</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1993/94. године<br /> Екипа „Чукарички Станком“, првак Српске лиге 1992/93. године –<br /> стоје: З. Радовановић, Д. Мусовић, Н. Николић, Р. Шарић, М. Бајовић,<br /> Н. Грозданић (капитен), М. Пударић, Г. Макарин, М. Стефановић, С.<br /> Димитријевић, Д. Ковачић, Г. Симов и Љ. Марић (тренер); седе: Д.<br /> Митровић, С. Дамјновић, Р. Фемић, Г. Видовић,(секретар), А.<br /> Михаиловић (председник), М. Јанковић (секретар), М. Ликић<br /> (председник УО), Д. Спасојевић (шеф стручног штаба), П.<br /> Димитријевић (лекар), Г Крсмановић, З. Поповић и Џ. Растодер.<br /> Екипа „Чукарички Станком“ 1993/94. године<br /> стоје: Рамовш, Цветковић, Димитријевић, Ђорђевић, Пудар, Макарин,<br /> В. Пудар, Грозданић (капитен) и Долић (лекар); седе: Упчев (тренер),<br /> Мусовић, Бајовић, Николић, Давидовић (шеф стручног штаба), Јанковић<br /> (секретар), Јелић, Пиваљевић, Митровић и Динчић<br /> (тренер голмана).<br /> Ове сезоне екипа „Чукарички Станком“ је стартовала као трећа у јесењем<br /> делу, да би сезону успешно завршила на петом месту и као новајлија<br /> обезбедио горњи део табеле, чиме је најавио борбу за врх табеле у наредном<br /> такмичарском периоду.<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА Б<br /> Тренери ове екипе били су Михајло Ивановић Мики у јесењем делу, и<br /> Драгутин Спасојевић у пролећном делу првенства.<br /> 1. БОРАЦ ЧАЧАК 18 10 4 4 32:14 24<br /> 5. ЧУКАРИЧКИ 18 10 3 5 23:18 23<br /> 73</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> 7. 1. 4. ЖЕНСКА ФУДБАЛСКА ЕКИПА „ЧУКАРИЧКИ“<br /> На Чукарици je постојала и радила женска екипа хокеја на трави. У то време,<br /> хокејашице „Чукаричког“, биле су троструке првакиње државе. Тада се родила<br /> идеја да се посматра егзибициона утакмица женске екипе у фудбалу и то у Пожаревцу,<br /> где су биле присутне и чланице “Чукаричког“, које су – одушевљене<br /> игром и подстакнуте стручном помоћи тренера Милана Бељанског, врсног спортисте<br /> и педагога, а и вођом тима Стеваном Фридлом – одлучиле да у 1960. године<br /> формирају и женску фудбалску екипу.<br /> у допадљивој игри девојака. Женски фудбал се брзо проширио и на друге републике<br /> и био на најбољем путу да постане врло масован. Егзибициони мечеви<br /> одржавани су Загребу, Сарајеву, Скопљу, Суботици, Новом Саду и у другим<br /> градовима.<br /> Управа је имала разумевања да и женској омладини обезбеди кутак где ће<br /> се окупљати, надметати и спортски усмеравати. Постојала је зграда на старом<br /> игралишту (сада дечија установа и солитери на пијаци), бројем свлачионица<br /> била je недовољна за клубове који су радили у саставу Спортског друштва „Чукарички“.<br /> Ипак, Друштво се постарало да обезбеди услове за рад ове екипе.<br /> Упорношћу управе Хокеј клуба и ангажовањем Стевана Фридла, једног од<br /> оснивача, редовно су се организовали тренинзи, па и такмичења.<br /> Другарство и коректан однос између чланица Женског фудбалског клуба<br /> „Чукарички“ били су подстрек даљег ангажовања управе како да дође до новца<br /> потребног да би се финансирала скупа такмичења и путовања.<br /> Играчице су саме набављале опрему и упорно училе правила игре и покрете<br /> за њих нове гране спорта – фудбала. Пошто се радило о физички спремним<br /> спортисткињама, више пажње се поклањало увежбавању техника и<br /> тактике игре.<br /> У то време никли су и други женски фудбалски клубови у Србији, као што<br /> су „Хајдук", „Наша крила" „Црвена звезда“. Играла се лига. Публика је уживала<br /> Женска фудбалска екипа „Чукаричког“ постизала је изванредне резултате,<br /> тако да је често наступала против уједињених клубова, а то су у суштини<br /> биле репрезентација градова. Тамо где су наступале стадиони су<br /> били испуњени готово до последњег места. У Скопљу је на једној утакмици<br /> било присутно 18.000 гледалаца. Публика је нарочито одушевљено<br /> поздрављала бравурозне одбране играчице са надимком Непа, љупке и<br /> симпатичне девојке, која је испољавала велику умешност, имала одличан<br /> рефлекс и знала да се постави на на голу. На месту центархалфа била је<br /> плавокоса девојка са надимком Беба, играчица која је била позната по<br /> свом дугом одбојном ударцу. Ипак, најатрактивнија је била девојка звана<br /> Гаринча, вешт дриблер, одличан шутер и голгетер тима.<br /> Биле су то исте оне девојке које су у хокеју на трави „харале“ у Југославији,<br /> па и шире, а то су: Зорица Крстић, Даринка Златић, Љубинка Милошевић, Љубица<br /> Максимовић, Даница Крстић, Маријета Брајић, Душанка Мићић, Радмила<br /> Станојевић, Зорица Станковић, Даница Крстић, и голгетерке Анка Гајић, Љиљана<br /> Стефановић и Нада Станојевић.<br /> 99</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 1958/59. године<br /> Поред Подсавезне лиге, формирана је и Зонска лига од 12 клубова.<br /> „Чукарички" је у овој лиги заузео осмо место. Тим се није много мењао, а<br /> игре су у овом периоду биле све блеђе.<br /> Тим из 1956. године<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> 1. НАША КРИЛА 26 14 9 3 63:40 37<br /> 9. ЧУКАРИЧКИ 26 10 7 9 44:57 27<br /> Фудбалска сезона 1957/58. године<br /> Ове сезоне екипу је преузео Јован Веселиновић. Он је уложио велике<br /> напоре да консолидује редове „Чукаричког", али без много успеха. Из недеље<br /> у недељу, тим пада све ниже и такмичарску сезону завршава на једанаестој<br /> позицији. Навала је играла бескрвно, голова је било све мање, док<br /> се одбрана солидније држала. „Чукарички" је играо већи број нерешених<br /> утакмица. Костур тима сачињавали су: Кос, Маринковић, Пурић, Карољи,<br /> Стефановић, Милосављевић, Миловановић, Јаџић, Јовановић, Бајић,<br /> Савић. Била је то година лутања и тражења излаза из тешког стања у који<br /> је запао ФК „Чукарички“. Управа није била у стању да обезбеди све потребне<br /> услове, па је на помолу била велика криза.<br /> БЕОГРАДСКА ЛИГА<br /> 1. БЕОГРАД 28 17 6 5 67:42 40<br /> 11. ЧУКАРИЧКИ 28 8 9 11 33:40 25<br /> ПОДСАВЕЗНА ЛИГА<br /> Тим из 1958/59. године<br /> 1. РАДНИЧКИ 22 14 3 5 45:24 31<br /> 8. ЧУКАРИЧКИ 22 8 5 9 26:37 21<br /> Фудбалска сезона 1959/60. године<br /> Kлуб никако није успевао да се извуче из кризе, па је и ова сезона била<br /> једна од неуспешнијих за „Чукарички". За председника је изабран бивши<br /> играч и капитен Бошко Нешић Боле, човек са великим фудбалским искуством.<br /> Увео је дисциплину и ред у раду Управе, такође и измене у начину<br /> стручног рада са тимом и играчима.<br /> 54</div> <div>КОШАРКАШКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 163<br /> 7. 7. КОШАРКАШКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ 164<br /> 7. 7. 1. Кошарка – игра за велике 164<br /> 7. 7. 2. Прва деценија – оснивање 164<br /> 7. 7. 3. Друга деценија 1981–1991. годинe 165<br /> 7. 7. 4. Трећа деценија 1991–2001. годинe 166<br /> 7. 7. 5. Четврта деценија 2001–2011. године 167<br /> КЛУБ ЗА СКОКОВЕ У ВОДУ „ЧУКАРИЧКИ“ 171<br /> 7. 8. КЛУБ ЗА СКОКОВЕ У ВОДУ „ЧУКАРИЧКИ“ 172<br /> 7. 8. 1. Почетак (седамдесете) 172<br /> 7. 8. 2. Међународна афирмација 172<br /> 7. 8. 3. Чланство у спортском друштву „Чукарички“ 173<br /> 7. 8. 4. Криза и поново рађање 173<br /> 7. 8. 5. Врхунски резултати 176<br /> 7. 8. 6. Будућност 176<br /> ЏУДО КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 177<br /> 7. 9. ЏУДО КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 178<br /> 7. 9. 1. Стварање џудо клуба „Чукарички“ 178<br /> 7. 9. 2. Легенда џудоа са Чукарице - Стојан Стојаковић 178<br /> 7. 9. 3. Вук Рашовић - О Столету 179<br /> 7. 9. 4. Мирољуб Благојевић 181<br /> 7. 9. 5 Поједини резултати најуспешнијих чланова Клуба 186<br /> СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 189<br /> 7. 10. СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 190<br /> 7. 11. АТЛЕТСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 195<br /> 7. 11. 1. Атлетика на Чукарици до 1976. Године 196<br /> 7. 11. 2. Атлетски клуб „Чукарички“ 197<br /> КАРАТЕ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ РОДА“ 201<br /> 7. 12. КАРАТЕ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ РОДА“ 202<br /> РУКОМЕТНИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 209<br /> 7. 13. РУКОМЕТНИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“ 210<br /> ОДБОЈКАШКО РЕКРЕАТИВНИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ - ФЕНИКС“ 213<br /> 7. 14. ОДБОЈКАШКО РЕКРЕАТИВНИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ ФЕНИКС“ 214<br /> CIP</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Чланови Скупштине, Извршног одбора и ветерани - на прослави Свечане скупштине СДЧ 4. јула 2010. године<br /> 44</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Фудбалска сезона 1938/39. године<br /> „Чукарички" се борио у Првом А разреду и освојио 1. место са 27 бодова.<br /> Играо је сигурно и офанзивно..<br /> Први А разред<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 16 13 1 2 58:19 27<br /> Фудбалски клуб „Чукарички“ се 1938. године фузионисао са Фудбалским<br /> клубом „Истра“, силом прилика или из неких других разлога. Било<br /> како било, популарност клуба је нагло опала и већина играча, „локалпатриота“,<br /> била је против овог чина.<br /> Тако се већина „Чукаричана“ разишла по другим клубовима из краја.<br /> Играли су за „Бановац“, „Макиш“ и „Шећеранац“. И део управе није се слагао<br /> са променом боја и прекидом традиције, па је поступио исто као и<br /> сами играчи. То је довело до стагнације и мировања, целог Спортског<br /> друштва, али не и до нестанка светле традиције и вредности које су стваране<br /> нешто више од деценије постојања институције „Чукаричког“.<br /> Следеће две фудбалске сезоне у Југославији је стагнирао цео<br /> спортски живот, па и „Чукарички“ није учествовао ни у каквим такмичењима<br /> све до 1942. године<br /> Фудбалска сезона 1942/43. године<br /> Лига БЛП<br /> 1. БСК 18 14 3 1 96:10 31<br /> 4. Чукарички 18 8 4 6 32:29 20<br /> Лига је бројала 10 чланова, а „Чукарички спорт клуб“ је постигао завидан<br /> резултат пласирајући се на 4. место испред ФК „Витез“ и ФК „Слога“<br /> из Земуна као и „Јединства и БАСК-а. Квалификовао се за првенство<br /> државе Србије као представник Београдског лоптачког подсавеза.<br /> У утакмицама за „Летњи пехар“ учествовало 40 тимова из Београда и 15<br /> тимова подмлатка. Такмичења су почела 4. јуна 1943. године. Нижеразредни<br /> клубови такмичили су се у групама. Прваци група ушли су у четвртфинале, а<br /> БСК, СК „1913“, Обилић и ЧСК, пласирали су се директно.<br /> У четвртфиналу ЧСК је играо са СК „Бановац“ и победио са 2:1 (0:1).<br /> Екипа ЧСК-а наступила је у овој утакмици у следећем саставу: Шашлић,<br /> Наумовић, Младеновић, Домаћин, Б. Стојановић, Јакшић, Панић, Опачић,<br /> Перлић, С. Стојановић и Пејчиновић. У полуфиналу СК „1913“ победио је<br /> ЧСК са 2:0 (2:0).<br /> Фудбалска сезона 1943/44. године<br /> Првенство БЛП у овој сезони сачињавало је 10 клубова и почело је редовно,<br /> али је одиграно само осам кола. Последње коло одиграно је 26/27.<br /> марта 1944. године Лига је прекинута због савезничког бомбардовања<br /> Београда, „Чукарички“ се нашао на 6. месту.<br /> До краја рата и у првим годинама ослобођења ЧСК, као „Чукарички“,<br /> није наступао под својим именом, све до 1948, када је ЧСК<br /> поново почео са радом као Спортско друштво „Чукарички“. Од тада,<br /> па до данас, живи под овим именом.<br /> Фудбалска сезона 1948/49. године<br /> Ове године поново је основано Спортско друштво „Чукарички“ са свим<br /> својим секцијама.<br /> Нова држава прихватила је то као традицију, и жељу, потребу и полет<br /> младих са Чукарице. Фудбалски тим се брзо оформио. Били су то све искусни,<br /> проверени, старији играчи, који су преко леђа претурили многе фудбалске<br /> мегдане. Водио их је тренер Јован Веселиновић Микача.<br /> Екипа је изгледала овако: Врачаревић Бели, Јовичић, Живановић,<br /> Ђурђевић, Веселиновић, Благојевић, Стефановић, Луковић, Добријевић,<br /> Банковић, Мишић и Јовановић.<br /> ДРУГИ РАЗРЕД<br /> 1. ОМЛАДИНАЦ (Земун) 15<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ 12<br /> 50</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> су редарску дужност. Не једном, председник клуба је убирао прилоге на<br /> утакмицама.<br /> Први тим најчешће је играо у саставу: Шпигл, Малек, Петаковић,<br /> Станковић, Станић, Шарчевић, Шљивић, Дракулић, Ђорђевић, Јованчић,<br /> Малек.<br /> Није требало много времена да би се овај тим уиграо и добио свој<br /> изглед. Захваљујући томе што су већином, сви деца овог краја, што су се<br /> добро знали и познавали, од малих ногу лоптали по разним лединама,<br /> створена је атмосфера за живот и напредак локалног фудбалског<br /> миљеника „Чукаричког“.<br /> Један од првих снимака из 1926. године – стоје: Р. Ристић, М. Савић,<br /> С. Јованчић, М. Ратајац, Ј. Малек, Шљивић, Д. Поповић; средњи ред<br /> Ч. Крстић, Миле Станић, Ј. Шарчевић;<br /> леже: К. Малек, В. Богдановић, С. Петаковић<br /> Поуздани голман Карло Шпигл истицао се рефлексом и умешношћу.<br /> Хладнокрван, никада није губио присуство духа. Иако нешто слабији у<br /> одбрани високих лопти, брзо се уклопио у тим. Његову поуздану одбрану<br /> чинили су бекови Карло Малек и Сима Петаковић. Десни бек, Карло<br /> Малек више се служио снагом него техником, али био је неустрашив бек.<br /> На левој страни Сима Петаковић, обазрив играч, чувао је стриктно своје<br /> крило. Био је играч задатка.<br /> Халф линију су сачињавали играчи различити по стилу и темпераменту.<br /> Центархалф, Миле Станић, играч великог радијуса кретања, покривао је<br /> готово цео терен. Висок, мускулозан, неуморан, држао је средину<br /> игралишта. Било му је тешко одузети лопту. Издвајао се скромношћу и<br /> фер држањем, али и ауторитетом, па је био играч од кога је зависио<br /> морал целе екипе.<br /> Он и његови десни и леви помагач разумели су се, чинили су бедем<br /> на средини терена. Десни халф, Димитрије Станковић, играо је офанзивно<br /> и надахнуто. Није знао за умор свих 90 минута. На левој страни био је<br /> Јован Шарчевић, борбен и дисциплинован играч.<br /> У навали сви су се истицали брзином и добрим шутем: Љубиша<br /> Шљивић је играо кратко, и због болести рано је напустио фудбал. Није<br /> доживео свој зенит. Најбржи играч у тиму, експлозиван и са одличним<br /> центаршутом, лако је голове давао. На десној спојци Драган Дракулић,<br /> имао је одмерен, прецизан шут, осредње играо је главом, али ретке су<br /> биле утакмице а да не постигне по неки гол.<br /> Центарфор, Драги Ђорђевић, познат по надимку Жонглер, био је<br /> уједно и најбољи дриблер у тиму. Издвајао се волеј ударцем. Не мали<br /> број голова постигао је на овај, ефектан начин. Био је голгетер тима.<br /> Леву страну су чинила два најефикаснија играча, добар тандем:<br /> спојка Сава Јованчић, и лево крило — Јарко Малек.<br /> На месту центарфора, повремено је наступао и Миле Савић.<br /> Чукарички је редовно практиковао да на првенственим мечевима<br /> обезбеди и предигре подмлатка, или женске хазене. До званичног<br /> регистровања у Београдском лоптачком подсавезу, играо је пријатељске<br /> сусрете, углавном на свом терену. Сматра се, да је Чукарички спортски<br /> клуб своју прву званичну утакмицу одиграо против „Брђанина„ са<br /> Топчидера.<br /> Домаћини су победили, али резултат није остао забележен. Капитен тога<br /> тима био је Миле Савић. Био је нешто старији од ове генерације, и играчи<br /> су га поштовали. Заменили су га Драган Дракулић, потом Миле Станић. Они<br /> су се узајамно смењивали на положају капитена и секретара клуба.<br /> У то време „Чукарички“ није имао тренера. Доста касније постављен<br /> је Карло Добријевић, а њега је заменио Јоже Гилер. Тај посао сви су<br /> обављали аматерски. Први састанци, како пре оснивања клуба, тако и<br /> после, најчешће су одржавани у стану председника клуба Милоша Илића,<br /> у Доксимовој улици (сада Карпошевој), касније у „Црвеној кући“ код<br /> Милета Станића, или у „Дикановој кафани“ у Зрмањској.<br /> 17</div> <div>СМУЧАРСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> СК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 101</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> Стефан Сувајчевић,<br /> првак Србије 2011. године<br /> Секција у Рушњу у ОШ „Аца Милосављевић“<br /> Вања Кнежевић,<br /> првак Србије 2011. године<br /> „Деца Европе“, 2011. Најуспешнији клуб – КК „Чукарички Рода“<br /> Тамара Аруновић,<br /> првак Србије 2011. године<br /> Милица Ћелић, бивши<br /> репрезентативац и тренер, а<br /> сада перспективни судија<br /> 207</div> <div>МОНОГРАФИЈА<br /> 85 ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 1926–2011.</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Пионири ФК „Чукарички“ 1971. године са В. Јовановићем и В. Петковићем<br /> У репрезентацији општине Чукарица – Раковица на првенству општина<br /> Београда 1972. године, које је одржано на игралишту ФК<br /> „Дорћол“ наступили су чланови ФК „Чукарички“: Милановић (голман),<br /> Марјановић, Чавић, Паљић, Шишић, Миљковић. Вођа ове екипе је био<br /> Владислав Јовановић.<br /> ФК „Чукарички“ увек је био домаћин школским приредбама. На<br /> првенству основних школа са Чукарице 1971. године: финалисти<br /> ОШ „Бановић Страхиња“ и ОШ „Милентије Поповић“<br /> Пионири ФК „Чукарички“ 1973. године<br /> 88</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 1. место – Тони Кироски (Македонија)<br /> 2. место – Радош Бакић (Београд)<br /> 3. место – Јан Козма (Румунија)<br /> 4. место – Михаил Гринберг (Румунија)<br /> Крајем октобра и прве половине новембра 1995. године, под покрови -<br /> тељством СО Чукарица, организован је Други велемајсторски шаховски<br /> турнир 8. категорије, под називом „Куп Пословне Чукарице”. Учествовало<br /> је 12 играча: ВМ Б. Дамањановић, ВМ З. Илинчић, ВМ В. Димитров<br /> (Бугарска), ИМ Г. М. Тодоровић, ИМ Ј. Радулски (Бугарска), ИМ А. Зонтах<br /> (Украјина), ИМ Р. Говедарица, ФМ З. Марковић, ФМ Т. Короски<br /> (Македонија) и чланови нашег клуба: ФМ Горан Јелић, ФМ Ненад<br /> Ристовић и ФМ Јован Тодоровић. Одиграно је 11 кола, а победник турнира<br /> је био ВМ Златко Илинчић, са освојених 8 ½ поена. Играч нашег клуба<br /> ФМ Јован Тодоровић, пласирао се на 4. место са 6 поена, и освојио први<br /> бал за стицање звања итернационалног мајстора.<br /> Владимир Матић и Сава Милосвљевић на конференција за штампу<br /> поводом „Купа Пословне Чукарице ‘95.”<br /> Конференција за штампу у Танјуговом прес-центру<br /> Под покровитељством Скупштине општине и Савеза спортова<br /> Чукарице, у периоду од 11. до 22. децембра 1996. године, орагазизован<br /> је Трећи велемајсторски шаховски турнир девете категорије, са просечним<br /> рејтингом 2452,5, на коме је учествовало 12 играча: ВМ С. Глигорић, ВМ<br /> З. Илнчић, ВМ Д. Косић, ВМ Р. Симић, ИМ Р. Говедарица, ИМ П.Трегубов<br /> (Русија), ИМ А. Зонтах (Украјина), ИМ А. Попчев (Бугарска), ИМ<br /> Пољуљаков (Русија), и играчи нашег клуба ФМ Јован Тодоровић, мајстор<br /> Влада Стевановић и ФМ Горан Јелић. Судија турнира је била Јасна<br /> Шакотић, а директор Миодраг Мики Јевремовић. Победник турнира је ВМ<br /> Златко Илинчић.<br /> Интересантно је напоменути да је тада, после 20 година, наш про -<br /> слављени велемајстор Светозар Глигорић играо први турнир у Београду.<br /> На овом турниру ФМ мајстор Радош Бакић је освојио трећи бал и<br /> постао интернационални мајстор<br /> Гости на овим турнирима били су еминентни шаховски великани: ВМ<br /> Вера Недељковић, ИМ Срећко Недељковић, ВМ сестре Алиса и Мирјана<br /> Марић, као и светска првакиња, Кинескиња ВМ Зао Чинг Пенг.<br /> Од 1990. године, наш клуб је био стални учесник финала Купа Београда,<br /> на коме је постизао добре резултате: 1995. године освојио је прво место,<br /> 154</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ХОКЕЈ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Клуб хокеја на трави<br /> „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ШАМПИОНИ СРБИЈЕ ЗА 2011.<br /> 117</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Миле Стојановић са<br /> Гацом у Куманову на<br /> пријатељском мечу у<br /> гостима код легенде<br /> југословенског бокса Луке<br /> Поповића, који је био<br /> саветник БК „Куманово“ за<br /> улазак у Прву лигу СФРЈ.<br /> Меч је завршен нерешено<br /> (лево)<br /> Веселин Алексић са тренером Урошом<br /> Јовановићем на мечу против БК „Борац“<br /> из Чачка у биоскопу „Шумадија“ 1981.<br /> Веса је био најсигурнији у полусредњој и<br /> средњој, касније тренер који је изнедрио<br /> Николу и Стевана Стевановића, прваке<br /> света у профи боксу (десно)<br /> Све време од екипе се није одвајао др Срећко Самарџић. Увек је био<br /> ту из љубави према боксу. Љубав према „Чукаричком“ развио је у младости<br /> играјући фудбал у нашем фудбалском клубу.<br /> Средином деведесетих, Јова Николић је дошао за тренера<br /> „Чукаричког“, а њему се прикључио и Веселин Алексић, који је тада управо<br /> завршио боксерску каријеру.<br /> Покренута је нова Омладинска школа бокса. Као тренер радио је и<br /> Драган Димић. Поново су уследили добри резултати.<br /> Омладинска лига Београда и такмичења у организацији Савеза Србије<br /> и Црне горе била су такмичења на којима је златним словима убележено<br /> име „Чукаричког“. На појединачном Првенству СЦГ у Бијелој 2002. године<br /> златну медаљу освојио je Никола Стевановић.<br /> Бранко Стојковић и Веселин Алексић са екипом 1980. године<br /> Три златне медаље на Првенству СЦГ освојене су 2003. године. У<br /> ризницу БК „Чукарички“ медаље су освојили Стефан Стевановић, пионир,<br /> Стефан Павловић и Дарко Максимовић, кадети. У категорији кадета<br /> Никола Стевановић је освојио сребро.<br /> Светско првенство у Букурешту увеличали су Стефан Павловић и<br /> Дарко Максимовић.<br /> Дарко Максимовић је на Првенству СЦГ у Панчеву, 2004. године,<br /> освојио сребрну медаљу, која му je омогућила учешће на Јуниорском<br /> првенству света у Кореји 2005. године.<br /> Следеће године још једну златну медаљу у јуниорској конкуренцији<br /> донео је Дарко Максимовић са Првенста СЦГ.<br /> На иницијативу Владе Матића, тада председника Скупштине општине<br /> Чукарица, и управе БК СДЧ обезбеђен је спонзор ПП „Градитељ“ са<br /> директором Звонком Божиловићем, па је у договору са Обрадовићем,<br /> директором СЦ „Кошутњак“, адаптиран простор иза ресторана „Трим“ и<br /> направљена мала сала са купатилима, где су боксери тренирали до пред<br /> крај века. Након тога обезбеђена је сала у самом Спортском центру, у којој<br /> су босери тренирали све до 2007. Те године управа СДЧ је адаптирала<br /> бараку, дотле издавану за пословни простор, и створила им услове за<br /> пристојан рад.<br /> 114</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ РОДА“<br /> Тамара Говедарица, освајач Трофеја Београда у катама<br /> Од 2004. године наш клуб, са још десетак карате клубова са територије<br /> СО Чукарица, основао је Општински карате савез Чукарице, који је постао<br /> иницијатор и један је од оснивача јединственог Београдског карате савеза<br /> који је те године окупио чак 72 клуба са територије Београда. За<br /> председника Београдског карате савеза изабран је Нинослав Глишић,<br /> председник КК „Чукарички Рода“.<br /> Од 2005. године клуб је активан учесник свих званичних такмичења у<br /> оквиру гранског спортског савеза Београда и Србије, и наступа на градским<br /> и републичким првенствима. Своје прве запажене резултате клуб је<br /> остварио са млађим узрасним категоријама на турнирима у земљи и<br /> иностранству (Мађарска, Италија, Хрватска, БиХ, Македонија, Црна Гора)<br /> У такмичарској 2009. и 2010. години у конкуренцији ката Карате клуб<br /> „Чукарички Рода“ постаје један од најбољих клубова на територији града<br /> Београда и Србије.<br /> Година 2010. била је најуспешнија за наш клуб. Наши такмичари,<br /> сениори у катама, освојили су две европске медаље: Дејан Пајкић освојио<br /> је треће место на Европском сениорском првенству у катама, одржаном<br /> маја месеца у Атини. Уједно његова медаља је прва освојена европска<br /> Дејан Пајкић освајач бронзане<br /> медаље са ЕП 2010. у Атини и 2011.<br /> у Цириху<br /> Марија Маџаревић,<br /> вицешампион Европе у катама<br /> медаља у овој конкуренцији у последњих 25 година за репрезентацију<br /> Србије и Југославије. У овој години Дејан је постао и шампион Балкана у<br /> катама.<br /> Ове године, у саставу женског сениорског ката тима, Марија<br /> Маџаревић и Драгана Родић освојиле су треће место на сениорском<br /> првенству Европе у Атини, 2010. године.<br /> Марија је свој квалитет потврдила неколико месеци касније освајањем<br /> титиле балканске првакиње у Лутраки (Грчка) и освајањем великог<br /> међународног турнира Златне лиге у Салзбургу (Аустрија).<br /> Сениорски ката тим у саставу: Дејан Пајкић, Далибор Ристић и Немања<br /> Глишић, освојио је друго место на сениорском првенству Србије у Нишу<br /> и јула месеца наступио на Студентском првенству света у Подгорици.<br /> Богату такмичарску 2010. годину обележили су наступи и резултати<br /> наших сениора на такмичењима: Венеција и Удине (Италија), Шиофок и<br /> Будимпешта (Мађарска), Ријека и Загреб (Хрватска), Тузла и Бијељина<br /> (БиХ), Атина и Луртрака (Грчка), Салзбург (Аустрија), Пљевља (Црна гора).<br /> 205</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> обесхрабрило. Нова управа увиђа слабости и настоји да среди прилике у<br /> клубу. Проширен је играчки кадар, а и чланство је омасовљено. Формира<br /> се и други тим, који се равноправно носио са клубовима Београда. Други<br /> тим је имао такве успехе, да је почео угрожавати и прву екипу. Створена<br /> је конкуренција и свако се морао борити за место у тиму. „Чукарички“ је<br /> наставио да се такмичи у Источној групи Савезне лиге.<br /> БРАНИСЛАВ СТАНОЈЕВИЋ ЧАРЛИ<br /> У клуб је дошао 20. јуна 1956. године и играо<br /> пуне 53 године, све до 2009. када је одлучио<br /> да се посвети млађима. За време свог<br /> спортског стажа наступао је на такмичењима<br /> за Бициклистички клуб „Чукарички“ 1963.<br /> године, а уједно играо и фудбал за ФК<br /> „Шећеранац“ (1959–1976). Наступао је више<br /> пута за репрезентацију СФРЈ.<br /> До деведесетих година хокеј на трави се није<br /> у Југославији нешто посебно развијао. Од онога<br /> што се у овом спорту дешавало, наш „Чукарички“<br /> је био важан део, како као прволигаш, тако и као<br /> учесник многобројних интернационалних турнира.<br /> Од млађих играча у државној репрезентацији<br /> СФРЈ, тј. СЦГ, били су Момчило Ковачевић,<br /> Александар Милојевић, Јовица Стојковић и<br /> Марко Петровић. За државну репрезентацију<br /> Републике Србије наступали су Горан Пиргић,<br /> Слободан Станојевић и Бранимир Симић.<br /> Хокеј клуб „Чукарички“ је за тих тридесетак<br /> година постојања створио неколико<br /> репрезентативаца: голмана Фадила Трампића,<br /> играче: Животу Милојевића Мршу, Животу<br /> Милетића Валета, Бранислава Михајловића<br /> Манка, а од млађих Миодрага Петковића и<br /> Миодрага Ненадовића Абику.<br /> Овоме треба додати чињеницу да је прва<br /> генерација хокејашких момака са Бановог брда<br /> дуго бранила боје репрезентације Београда.<br /> Све ово говори, да је Хокејашки клуб „Чукарички“ био јак колектив, и да је<br /> у својим редовима имао поуздане момке који су допринели ширењу и<br /> популарисању хокејашке игре не само на Бановом брду, већ и у Београду<br /> и Србији.<br /> За своју успешну активност Хокејашки клуб „Чукарички“ и његови<br /> истакнути појединци добили су бројна признања и награде од многих<br /> спортских форума, као и на интернационалном плану.<br /> Године које су уследиле биле су повољне за хокеј на трави јер се могло<br /> играти у Југословенској лиги, против добрих екипа. Имало је смисла<br /> окупљати младе у овај спорт, учити их и спремати за такмичења,<br /> васпитавати их у спортском духу.<br /> 124</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Пословна зграда<br /> „Станкома“<br /> АЛЕКСАНДАР МИХАИЛОВИЋ – председник<br /> Управног одбора ФК „Чукарички Станком“.<br /> Рођен је 6.9.1962. године у Београду. Дугогодишњи<br /> председник клуба, за чије се време<br /> везују највећи успеси клуба. Као потпредседник<br /> Пословног система Станком, покушава<br /> и данас да успешност пословања фирме и<br /> победнички дух пренесе на фудбалски клуб<br /> и тако повеже успешност фирме са спортом,<br /> који има специфични систем вредности. Његов<br /> циљ је на пољу бизниса и спорта увек<br /> исти, а то је – успех.<br /> „Станком Холдинг компанија“ а.д., предузеће<br /> за финансирање и управљање капиталом, заузима<br /> лидерску позицију у области станоградње<br /> у Србији. Ту позицију Станком је изборио следећи<br /> свој познати слоган „За бољи квалитет живота“,<br /> ступивши на тржиште стамбеног и<br /> пословног простора са унапред дефинисаним и<br /> гарантованим условима продаје, уз обезбеђење<br /> високог квалитета и брзине градње.<br /> Станкомова пословна филозофија била је одређена<br /> и омогућена значајним променама које су<br /> се, крајем осамдесетих година, догодиле у бившој<br /> СФРЈ, посебно у сфери економских односа.<br /> У новим, много повољнијим условима привређивања,<br /> догодио се срећан сусрет градитеља и<br /> купца његових производа.<br /> Прорадило је тржиште, стан је постао роба,<br /> што је Живадину Михаиловићу, оснивачу и власнику<br /> Станкома, омогућило да 1990. године, формирањем<br /> „Станком Корпорације“, да крене у<br /> реализацију свега онога што је у области организовања<br /> производње и промета станова и пословних<br /> објеката деценијама било потискивано.<br /> Економски резон заснован, пре свега, на императиву<br /> да се максимално заштити капитал акционара<br /> и да се предузећа у Систему усмере ка<br /> тржишту с циљем да на њему остваре што већу<br /> добит, био је ваљан повод да се "Станком корпорација",<br /> крајем децембра 1995. године, трансформише<br /> у „Станком Холдинг компанију“ а.д.,<br /> која послује као акционарско друштво са 100%<br /> приватним капиталом.<br /> Основна делатност Компаније је финансирање<br /> и управљање капиталом на основу већинског<br /> учешћа (80%-100%) у предузећима,<br /> чланицама Пословног система и друге финансијске<br /> трансакције.<br /> 82</div> <div>АК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Спринтер Ненад Ђуровић је био један од чланова легендарне штафете<br /> 4 х 400 метара која је освојила четврто место на Првенству света 1991.<br /> године. Као појединац и са државном штафетом освојио је више националних<br /> и међународних признања.<br /> Почетком двехиљадитих, клуб је поново имао велики број чланова<br /> (преко 180). Од тога, атлетиком се у АК „Чукарички“ активно такмичарски<br /> бавило преко 120 чланова. Поново су дошли и екипни и појединачни резултати.<br /> Атлетски клуб „Чукарички“ је 1995. године постао двоструки<br /> екипни шампион: КУП-а Југославије и Југословенске атлетске лиге.<br /> У клубу су тада трернирали перспективни атлетичари: Данијела<br /> Милић, Зоран Парезановић, Ружица Николић и други.<br /> Поново је постало тешко напредовати без атлетске стазе, а идеја о изградњи<br /> стазе на стадиону „Чукаричког“ одложена за нека друга времена.<br /> Место, на ком је требало да постоји, затрављено је од стране фудбалског<br /> клуба у договору да тако остане док се не стекну услови за њену изградњу.<br /> Атлетичари су и даље тренирали на стази СРЦ „Кошутњак“, за<br /> коју се очекивало да ће можда пре бити завршена, али и она је временом<br /> пропадала дотле да више не може послужити ни за минимум атлетских<br /> дисциплина.<br /> Као гост двоструких државних првака АК „Чукарички“ и као гост<br /> Спортског друштва „Чукарички“ у Београду је 1995. године боравила<br /> је Ирина Привалова, европска првакиња на 100 и 200 метара.<br /> Стефановић,<br /> Парезановић, Тањга,<br /> Теодоровић –<br /> вишеструки прваци<br /> државе у штафетама<br /> 4х100, 4х300 и 4х400<br /> метара на стази СРЦ<br /> „Кошутњак“ 1995.<br /> године.<br /> АК “Чукарички“ 1995. године<br /> 198</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 2. ЧУКАРИЦА, ЈУЧЕ–ДАНАС–СУТРА<br /> 2. 1. ИСТОРИЈА ЧУКАРИЦЕ<br /> 2. 1. 1. Археолошки трагови<br /> Да је подручје Београда више пута било море, последњи пут пре осам<br /> милиона година, сведоче и трагови откривени на територији данашње<br /> Чукарице. Код Белих вода у Жаркову нађени су остаци цетотерија,<br /> миоценског кита, а археолози тврде да је и у кориту Саве, код<br /> Остружнице, право гробље мамута, бизона, изумрлих врста носорога и<br /> јелена из прастарих времена. Велика река, плодне низине уз њену обалу<br /> и благо заталасано залеђе одувек су били погодни за станишта људи.<br /> Почев од палеолита, старијег каменог доба, постоје материјални докази<br /> да је човек на чукаричком тлу непрестано освајао природу и прилагођавао<br /> је својим, све већим потребама. Претпоставке археолога да су у млађем<br /> палеолиту људи живели у крају који ће, десетак хиљада година касније,<br /> бити познат као Баново брдо, потврђују предмети откривени у близини<br /> Саве. У време винчанске културе и чукаричко подручје било је за оно<br /> време веома насељено, а тадашњи Чукаричани размењивали су добра<br /> и са људима из удаљених крајева. Рт у Железнику, а посебно локалитет<br /> у Жаркову, посебно су значајни за реконструкцију живота у ово<br /> преисторијско доба.<br /> Многи су трагови остали на чукаричком простору; распознају се<br /> германски, аварски, рановизантијски, а онда све више словенски, тачније<br /> – српски.<br /> Фибуле са звездастим појачањима на луку, нађене на Чукарици,<br /> сведочанство су о гвозденом добу, присуству илирског елемента.<br /> На Чукарици, у Жаркову, Остружници, Железнику налазе се бројна<br /> налазишта која се везују за римски период. Научници посебно издвајају<br /> оно на локалитету Калеми, у Железнику. Ту се налазила вила рустика<br /> истакнутог римског грађанина Клаудија Валентинијана.<br /> до средине 19. века главна скела за извоз стоке из Србије у Аустро-<br /> Угарску била је код Остружнице. Прикупљање Аустријанаца и српских<br /> добровољаца за напад на Београд 1789. године обављено је код<br /> Остружнице, где је 11. септембра био постављен мост преко Саве.<br /> Скупштина српских старешина одржана од 23. априла до 3. маја 1804 (по<br /> старом календару) у Остружници и она је од одлучујућег је значаја за<br /> даљи ток Првог српског устанка.<br /> У Остружници је било седиште Карађорђеве устаничке команде све<br /> до ослобођења Београда 1807. године. У овом селу је тада отворена прва<br /> основна школа у устаничкој Србији. Од седам народних скупштина, у<br /> време Првог српског устанка, на територији данашње чукаричке општине<br /> одржане су још две: 1805. у Пећанима и 1806. поново у Остружници.<br /> Споменик<br /> палим<br /> јунацима<br /> 1914–1918.<br /> године<br /> 2. 1. 2. Историјски догађаји<br /> У последња три века, данашња чукаричка општина била је поприште<br /> не само крупних, него и судбоносних догађаја за Београд и Србију. Све<br /> Борбени чамац на Сави из 1915. године<br /> 5</div> <div>ШАХОВСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 141</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ФК „Чукарички Станком“, изборио је пласман у „Интертото куп“, где је<br /> учествовао у сезонама 1996/97. и 1997/98. године. Прво учешће било је<br /> ватрено крштење, али у јакој конкуренцији 1997/98. заузео је треће место<br /> у конкуренцији где је победник био ФК „Монпеље“, а други ФК „Гронинген“.<br /> Прву међународну утакмицу ФК „Чукарички Станком“ играо је против<br /> ФК „Глорија“, које се завршила резултатом 3:2.<br /> „Чукарички Станком“ 1997/98. године – стоје горе: Јовић, Пртењача,<br /> Митић, Ћоровић, Матић, Рамовш, Милета, И. Поповић, Гуснић и<br /> Гавранчић; стоје: Ашанин (лекар), Поповић (тренер голмана), Авни<br /> (физиотерапеут), Димитријећ, М. Дудић, Витакић, Ђурђевић, Пашић,<br /> Головић, Шћепановић, Максић, Станишић, Нухи, Пауновић, П.<br /> Станојевић (кондициони тренер) и Косановић (економ); седе:<br /> Кишјухас, Радука (шеф стручног штаба), Алексић, Спасеновић<br /> (директор), Вукић (капитен), Михаиловић (председник), Брзаковић,<br /> Видовић (секретар), Копуновић и Исаиловић.<br /> Са утакмице против ФК „Глорија“ у „Интертото купу“ – стоје: Вукић,<br /> Пртењача, Брзаковић, Будимировић, Исаиловић и Димитријевић; чуче:<br /> Пауновић, Станишић, Головић, Јовић и Гуснић.<br /> Фудбалска сезона 1997/98. године<br /> ПРВА CABE3HA ЛИГА – ГРУПА A<br /> 1. ОБИЛИЋ 33 27 5 1 72 : 19 86<br /> 11. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 33 9 4 20 32 : 45 31<br /> Овим пласманом ФК „Чукарички Станком“ је испао из Прве савезне<br /> лиге, да би се већ следеће сезоне вратио у друштво најбољих.<br /> Фудбалска сезона 1998/99. године<br /> Одмах након испадања из лиге, „Чукарички Станком“ се консолидовао<br /> и играо добро у Другој савезној лиги – Исток. На крају сезоне пласирао се<br /> на прво место и вратио се у Прву савезну лигу.<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА – ГРУПА ИСТОК<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 21 14 5 2 62:18 47<br /> 76</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> У следећем периоду Спортско друштво се старало да се фудбалски<br /> стадион, управна зграда и помоћни терени ставе у функцију. Тренирало<br /> се на на терену код пијаце, на садашњем помоћном, тада шљакастом<br /> терену, и на теренима Војне гимназије у Хумској, где су се одржавали и<br /> првенствени мечеви. Али, већ фудбалске сезоне 1965/66. године „Чукарички“<br /> је играо на својим теренима.<br /> Изградња је потрајала до 1969. године, каде се Спортско друштво<br /> уселило у своје просторије. Заиграо се фудбал на зеленој трави<br /> „Чукаричког“. Могао се лакше организовати рад са екипама, формирати<br /> школе спортова, направити распоред тренинга за све. То је био један од<br /> услова да се Фудбалски клуб „Чукарички“ учврсти у Првој српској лиги, а<br /> потом 1972. године уђе у Другу савезну лигу.<br /> Шаховска секција, која је у Спортском друштву „Чукарички“ постојала<br /> јако дуго, боље речено, одувек, 1969. године прерасла је у новог члана<br /> Спортског друштва – Шаховски клуб „Чукарички“. Фузијом са „Шећеранцем“,<br /> клуб је од самог почетка имао шездесетак чланова и међу њима играче<br /> високих категорија. За њих је у следећем периоду, заједно са изградњом<br /> нових објеката, обезбеђена сала на спрату управне зграде „Чукаричког“,<br /> у којој су и данас.<br /> Руководство ФК „Чукарички“ са<br /> стручним штабом испред новог<br /> терена 1970. године:<br /> Радомир Ђорћевић, Милан Богдановић,<br /> Драгољуб Јанковић, Димко<br /> Мисаиловић, Драгиша Јовановић и<br /> Александар Павловић (шеф стручног<br /> штаба)<br /> Секретари Спортскод друштва у периоду<br /> седамдесетих година –<br /> Јован Митровић и Владислав Јовановић<br /> Улазак ФК „Чукарички“ у Другу савезну лигу СФРЈ подстакао је и више<br /> политичке кругове да се ангажују око нове, боље организације, која је<br /> требало да подстакне развој свих спортова у „Чукаричком“, па је већ<br /> 1973. године издато решење за урбанистичке услове изградње западних<br /> трибина.<br /> У следећем периоду то је и реализовано, па је фудбалски стадион<br /> готово комплетиран.<br /> У периоду после трагичне смрти Милана Томића Чарета, у једном<br /> периоду председник Спортског друштва „Чукарички“ је био Љубомир<br /> Роглић.<br /> Следеће године кошаркаши Југославије су у Љубљани постали прваци<br /> света, па је Спортско друштво већ 1971. године имало и Кошаркашки<br /> клуб „Чукарички“, који је тренирао на отвореном терену преко пута<br /> управне зграде.<br /> За 40 година постојања клуба, Раде Петровић<br /> је био апсолутно све. Од првог дана оснивања КК<br /> „Чукарички“ био је и најбољи играч и тренер,<br /> капитен, кошгетер. Као члан оснивачке и свих<br /> досадашњих управа, радио је за клуб као секретар,<br /> менаџер, председник, а на тој функцији је и данас.<br /> Поделио је све недаће и радости с клубом и<br /> Раде Петровић,<br /> неуморни кошаркашки играч, тренер и<br /> спортски радник од првог дана до данас<br /> 29</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са прославе 50 година Спортског друштва „Чукарички“ – с лева на десно:<br /> Мирко Ракић – представник МЗ, Никола Гаврилов – шах, Димитрије Богдановић – секретар<br /> актива СКЈ, Јован Митровић – секретар СДЧ, Милан Богдановић - ФК, Драгољуб Луковић -<br /> потпредседник СДЧ, Војислав Рајичић – ФК, Иван Јешевић – председник СДЧ, Ђуро Ушљебрка –<br /> БК, Илија Попов – Бициклистички клуб „Чукарички“, Милан Грубјешић – Хокеј клуб, Драган Луковић<br /> - гост, Харалампије Гудурић – КК „Чукарички“, Милорад Димитријевић – секретар Одбора за<br /> прославу „50 година СДЧ“ и Александар Дамњановић, дописник дневног спортског листа „Спорт“.<br /> Указом Јосипа Броза, Спортско друштво „Чукарички“ је<br /> 1976. године одликовано ОРДЕНОМ ЗАСЛУГА ЗА НАРОД<br /> 33</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Овим пласманом „Чукарички Станком“ је први пут у историји изборио<br /> улазак у Прву А савезну лигу.<br /> Екипа „Чукарички Станком“ 1994. године<br /> Златна генерација ФК „Чукарички Станком“ – седе с лева на десно:<br /> Упчев (помоћни тренер), Г. Марковић, Бајевић, Видовић (технићки<br /> секретар), Давидовић (шеф стручног штаба), С. Михаиловић<br /> (председник), Јанковић (директор), Митровић, Аћимовић, Динчић<br /> (тренер голмана), Косановић (економ); стоје у средњем реду: Поповић<br /> (физиотерапеут), Поповић, Димитријевић, Ђорђевић, Рамовш, Вукић,<br /> Јелић, Ђорђевић, Грозданић (капитен), Милановић, Пиваљевић,<br /> Матковић и Долић (масер); стоје у горњем реду: Цветковић, Мусовић,<br /> Лукић, Николић, Карловчан, Пудар, Макарин, Азањац, С. Марковић,<br /> Новаковић и Стојановић.<br /> Фудбалска сезона 1994/95. године<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА Б<br /> 1. МЛАДОСТ (Л) 18 8 7 3 27:22 34<br /> 2. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 18 9 5 4 40:16 31<br /> Пријем у СО Чукарица поводом уласка ФК „Чукарички Станком“<br /> у Прву „А“ савезну лигу. Председник Савеза спортова Чукарице<br /> Драгољуб Спасеновић са Слободаном Сантрачем (селектор<br /> репрезентације), Сашом Милосављевићем (секретар Савеза<br /> спортова), Мирославом Павловићем (директор клуба), Љиљаном<br /> Јанковић (директор ОШ „Јосиф Панчић“), Миодрагом Јанковићем<br /> (секретар клуба) Тимотијем Давидовићем (шеф стручног штаба) и<br /> Александром Михаиловићем (председник клуба).<br /> Саша Милосављевић,<br /> генерални секретар<br /> Савеза спортова Чукарице<br /> предаје признање шефу<br /> стручног штаба<br /> ФК „Чукарички Станком“<br /> Тимотију Давидовићу,<br /> поводом избора за<br /> најбољег тренера у<br /> претходној сезони и<br /> пласмана са екипом у<br /> Прву „А“ савезну лигу.<br /> 74</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Подмладак ФК „Чукарички“ – јесен 1973/74. године са тренером<br /> Милошем Јанковићем<br /> Таленти за спорт, па тако и за фудбал, често су проналажени на турнирима<br /> које су међусобно организовале школе. Али, организована<br /> школска првенства почела су тек 1969. године, и то, пре свега, у атлетици,<br /> рукомету, а тек половином осамдесетих увођени су и други спортови, прво<br /> на општинском, а касније на регионалном и републичком нивоу.<br /> Фудбалски клуб „Чукарички“, имао је од почетка свој подмладак кроз<br /> пионире и омладинце, па су из ових екипа у првотимце прешли неки од<br /> најбољих играча „Чукаричког“. Може се рећи да су легенде ФК „Чукарички“<br /> и били деца Чукарице и „Чукаричког“. Међу њима су Јовица Шиканић,<br /> Споменко Ровић, Милан Стефановић, Мома Живковић, Мома Радић,<br /> Мирко Дукић, Живорад Радојевић, Зоран Ђуричић, Радослав Упчев,<br /> Зоран Милутиновић, Илија Комљен и други.<br /> Улазак у Другу савезну лигу показао је да је неминовно гајити свој омладински<br /> „погон“, који је половином осамдесетих и добио своје право<br /> место у клубу. Од тада, па до данас, води се брига о школи фудбала, пионирима,<br /> и омладинцима, ништа мање него о првом тиму.<br /> Пионири ФК „Чукарички“ – јесен 1974. године са тренером<br /> Момиром Поповићем<br /> Омладинска екипа ФК ''Чукарички'' из 1974/75. године – стоје: В.<br /> Петковић Д. Михајловић (члан омладинске комисије), Милановић,<br /> Ћирић, Дашић, Ђурђевић, Станишић, Миљковић, Марјановић, С.<br /> Милосављевић (тренер) и В. Поповић; чуче: Мишић, Миловановић,<br /> Чичановски, Полак, Паљић, Бојовић, Шишић и Зубац.<br /> 89</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Из ове генерације је, рецимо, Никола Марјановић касније играо за ФК<br /> „Ријека“, ФК „Партизан“ и ФК „Војводина“, Мирко Полак за ФК „Партизан“,<br /> а Пантелија Шишић за ОФК „Београд“.<br /> Екипа омладинаца из 1976/77. године пред утакмицу са ФК „Партизан“<br /> Тим омладинаца који је играо до 1976. године је био најбоља<br /> омладинска екипа до тада у ФК „Чукарички“ – стоје: Милановић, Ћирић,<br /> Ђурђевић, Станишић, Миљковић, Марјановић и С. Милосављевић<br /> (тренер); чуче: Чичановски, Полак, Паљић, Бојовић и Шишић.<br /> Омладинска екипа ФК „Чукарички“ из 1975/76. године – стоје:<br /> С. Милосављевић (тренер), М. Терзић, Д. Недељковић, З. Николић,<br /> З. Зубац С. Миловановић и М. Костић; чуче: С. Ђорђевић, А. Ђуровић,<br /> Ж. Антонијевић, Б. Мишић и А. Бојовић.<br /> Тим омладинаца из 1977/78. године – стоје: С. Милосављевић (први<br /> тренер), М. Радоњић (тренер сарадник), Ђорђић, Жугић, Мркић, Николић,<br /> П. Вучковић, Ђерковић, Димитријевић и Мишић (чланови омладинске<br /> комисије); чуче: Миљановић, Вукадиновић, Мишић,<br /> Н. Вучковић и Ђорђевић.<br /> 90</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> АЛЕКСАНДАР ПЕРИН – тренер школе фудбала<br /> Рођен 29.6.1975. године у Београду. Играо je за млађе категорије ФК<br /> „Вождовац“, ФК „Рада“ и ФК „Партизана“; пионирски репрезентативац Београда.<br /> Као тренер, 1996. године основао је школу фудбала „Авала“. У ФК<br /> „Чукарички Станком“ запослен је као тренер млађих категорија од 2000. године,<br /> где је водио селекцију играча рођених 1991. године, а од 2005. и<br /> најмлађе полазнике Школе фудбала.<br /> Школа фудбала „Чукарички Станком“ 2003/2004. године<br /> Школа фудбала ФК „Чукарички Станком“ са тренером Алаксандром<br /> Периним 2007/2008. године<br /> ДРАГОСЛАВ АНТОНИЋ – тренер петлића<br /> Рођен 9.4.1980. године у Лозници. Фудбал је почео да тренира у ФК „Лозница“<br /> и као њихов члан прошао је све селекције од 1990. до 1999. године.<br /> Од 2002. до 2004. године играо је за ФК „Студентски град“ у коме и завршава<br /> играчку каријеру. Завршио је Вишу тренерску школу у Београду и Факултет<br /> физичке културе у Новом Саду. Од 2006. године ради као тренер Школе<br /> фудбала '96 у ФК „Чукарички Станком“.<br /> Пионири ФК „Чукарички Станком“ са тренерима, браћом Протић –<br /> Прва лига Београда<br /> Петлићи са<br /> Д. Антонићем<br /> 2007/2008. године<br /> 96</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1930/31. године<br /> На основу решења Југословенског ногометног савеза од 23. јуна 1931.<br /> године, Београдски лоптачки подсавез поништио је све првенствене утакмице<br /> одигране у сезони 1930/31. године у Београду и Земуну, а клубове<br /> распоредио по разредима. „Чукарички“ је ушао у Други разред – група<br /> „Сава“. У ову лигу ушли су фудбалски клубови „Витез“, „Руски“, „Славија“,<br /> „Олимпија“, „Раднички“, „Чукарички“, „Хајдук“, „Палилулац“, „Ускок“ и<br /> „Гвожђар“.<br /> Фудбалска сезона 1932/33. године<br /> Једна добра вест обрадовала је фудбалске раднике и играче: Министарство<br /> војске и морнарице и званично је потврдило да је фудбалски<br /> спорт по свом витешком карактеру користан и потребан не само омладини,<br /> већ и војсци и морнарици, па је одобрило војним лицима („Упутство<br /> за учешће војних лица у витешким, соколским и приватним организацијама“)<br /> да могу бити чланови фудбалских друштава. У сезони 1932/33.<br /> године такмичило се 48 клубова.<br /> Први тим<br /> и подмладак<br /> 1932. године<br /> Заједнички снимак ЧСК и земунске „Спарте“<br /> Фудбалска сезона 1931/32. године<br /> Београдска лига се проширила за два нова члана. „Чукарички" је први<br /> у Другом разреду у групи „Сава". То је био први већи успех клуба са Чукарице.<br /> ДРУГИ РАЗРЕД – ГРУПА „САВА“<br /> 1. ЧУКАРИЧКИ 14 10 1 3 33 : 17 21<br /> Екипа<br /> из 1933. са<br /> А. Петровићем и<br /> тренером<br /> К. Добријевићем<br /> У групи Првог Б разреда „Чукарички" се држао средине табеле и заузео<br /> пето место. Значајно је да је извршена и велика измена у такмичењима<br /> за државно првенство: основана је Национална лига од 11 најбољих клубова.<br /> На челу са ФК „Југославија“, клубови су се борили против овог система<br /> такмичења, јер су сматрали да се тиме чини крупан корак ка<br /> професионализму. У оквиру те лиге одржано је такмичење за првенство<br /> 1932/33. године. Титулу државног првака понео је БСК.<br /> 47</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> „Чукарички“ се, доласком у Српску лигу, суочио са новим проблемима.<br /> Одговорност је била много већа, али отворили су се видици да се у овом<br /> рангу дуже остане. Шансе за то су биле реалне, јер „Чукарички“ више није<br /> био мали клуб са периферије, нити клуб једног краја или насеља, већ<br /> представник Београда у Републичкој лиги.<br /> Како терен није испуњавао техничке услове за одигравање првенствених<br /> утакмица у овом рангу, „Чукарички“ је као домаћин био принуђен да<br /> игра на помоћном терену ФК „Партизан“ у Хумској улици.<br /> учесника са територије Београда, и у финалу је победио екипу „Железничара“<br /> из Београда резултатом 2:1 (0:1). Ова утакмица је одиграна 21.<br /> августа 1969. године на стадиону ФК „Слобода“ на Душановцу. Стрелци<br /> на овој утакмици били су Сава Саша Милосављевић и Андрија Поповић.<br /> СРПСКА ЛИГА — СЕВЕР<br /> 1. МЕТАЛАЦ 30 19 7 4 34:23 45<br /> 4. ЧУКАРИЧКИ 30 13 6 11 46:48 32<br /> Тим из 1968/69. године – стоје: С. Милосављевић, М. Поповић,<br /> Победници Купа СФРЈ на територији БФС 1969. године – стоје:<br /> Ј. Шиканић (капитен), М. Поповић, М. Радић, М. Дукић, С. Ровић,<br /> С. Влајић, С. Поповић, Д. Мисаиловић (техннико) и А. Павловић<br /> (шеф стручног штаба); чуче: Ж. Радојевић, В. Милосављевић,<br /> А. Поповић, М. Стефановић, М. Живковић и С.Милосављевић.<br /> Фудбалска сезона 1969/70. године<br /> М. Радић, М. Дукић, С. Влајић, Пињатели и Танасковић; чуче:<br /> Ж. Радојевић, Урумов, С. Ровић, М. Влајић, М. Стефановић и Р. Крсмановић<br /> У овој сезони за екипу су наступали и Миле Влајић, Прекић, Шашић,<br /> П. Стефановић, Ђорђевић и Р. Симоновић.<br /> И ове сезоне „Чукарички“ је учествовао у Купу Југославије са још 127<br /> У овој години постоји тежња да се тим консолидује и стабилизује у<br /> Српској лиги. Играчи су стекли потребно искуство, јер су прошли тежак<br /> период. Више нису имали страха од противника, нити од великих имена.<br /> Ипак, предузимане су мере да се тим освежи новим снагама. Екипу су<br /> појачали Р. Дувњак, С. Рујевић и М. Радоњић, који су се брзо уклопили у<br /> нову средину.<br /> „Чукарички" је наговештавао још боље дане и резултате, јер је тим све<br /> више јачао. Играчи су испољавали видан напредак, и даље су упорно<br /> спроводили систем „офсајд-замки“. То се показало као јако оружје и била<br /> је права енигма за многе противничке екипе. Овим начином игре „Чукаричани“<br /> су бележили добре резултате, нарочито у гостима. Тим се кроз<br /> читаво првенство није много мењао, а голгетер је био Милан Стефановић<br /> са 11 погодака, пратио га је Миленко Влајић са 8 погодака.<br /> СРПСКА ЛИГА – СЕВЕР<br /> 58</div> <div>АК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> И без обзира што је Спортско друштво „Чукарички“ свим силама подржавало<br /> атлетику, такмичарски и стручни кадар се масовно преселио у<br /> тадашњи АК „Интерспид“, који је основао СУП Србије на теренима у Макишу.<br /> Подршка оснивача овог клуба била је јака у свим спортовима, па и<br /> у атлетици. Тако је у следећем периоду њихово спортско друштво преузело<br /> доминацију у неким спортским дисциплинама на Чукарици. У Атлетском<br /> клубу „Чукарички“ је дошло до стагнације и неколико година је<br /> био у потпуном мировању.<br /> Године 2002. Клуб поново почиње с радом, али без неких већих резултата<br /> и стагнира све до 2007. године. Потом су уз подршку Спортског<br /> друштва „Чукарички“, изабрани нова скупштина и извршни одбор клуба.<br /> У скуштину су ушли бивши атлетичари са Чукарице, неколико привредника<br /> и окупљен је тим тренера, у нади да ће моћи да покрену доста<br /> тога.<br /> Одмах потом је промотивно организован „Крос Чукарице 2007“, који<br /> је привукао велика атлетска имена и поново се почело с радом. Учествовало<br /> је преко 200 такмичара из Србије и република бивше Југославије.<br /> У том моменту у Србији се појавило шесторо Етиопљана, врсних дугопругаша,<br /> који су се привинули „Чукаричком“, али после двогодишње<br /> борбе за њихов статус морали су да се врате у своју земљу. За време боравка<br /> у АК „Чукарички“, и као лични гости тренера Зорана Моловића, постигли<br /> су добре резултате на неколико трка. За наш клуб они су били<br /> промотери и подстек, па се неколицина талентованих атлетичара окупила<br /> око тренера Зорана Моловића (Тамара Марковић, Горан Укић, Драган Комаречевић<br /> и други).<br /> Школа атлетике поново је почела с радом 2008. године Прикључили<br /> су се пионири Милош Авремовић, Дијана Лауш, Бранислав Пантелић,<br /> Иван Ницевић, и неколицина млађих пионира. Поред њих за клуб наступају<br /> Ђорђе Љубинковић и Филип Првановић, који се поред тениса, паралелно<br /> баве и атлетиком<br /> Милош Аврамовић је брзо стасао у једног од најбржих пионира Београда<br /> и био шести у финалној трци на 100 метара на првенству Србије<br /> 2009. године. За ту категорију и категорију млађих јуниора освојао је друга<br /> и трећа места на лиги Београда у дисциплинама трчања на 60 и 100 метара,<br /> као и у скоку у даљ.<br /> Дијана Лауш је као пионирка на Чукарици била неприкосновена на 300<br /> метара и кад су у питању школски, и кросеви РТС-а и Црвеног крста.<br /> Дијана Лауш са Ђорђем<br /> Љубинковићеми и<br /> Филипом Првановићем<br /> на тренингу у сали<br /> СД „Чукарички“<br /> Ђорђе Љубинковић, Филип Првановић<br /> и Милош Аврамовић су на Меморијалу<br /> „Сава Ракић“ (трка на 100м)<br /> у Шапцу 2009. године освојили прво,<br /> друго и треће место у категорији млађих<br /> јуниора, а Милош Аврамовић је<br /> био други и у конкуренцији пионира.<br /> Половином 2010. године<br /> клубу се, као помоћни<br /> тренер и такмичар,<br /> прикључио и десетобојац<br /> Милош Мијаиловић,<br /> апсолвент Високе школе за<br /> спорт „Станком“ у Београду.<br /> Бранислав Пантелић је на<br /> школским првенствима 2010.<br /> године освајао прва и друга<br /> места у скоку у даљ и<br /> штафети. Предводио је екипу<br /> ОШ „.Јосиф Панчић“ све до<br /> републичког финала.<br /> Милош Аврамовић<br /> У јануару 2011. године је на Скупштини АК „Чукарички“, за председника<br /> клуба изабран Зоран Моловић, а за генералног секретара Александар<br /> Јелић, оба професори физичке културе, атлетски тренери и<br /> дугогодишњи спортски радници, иначе носиоци струке у клубу. С новим<br /> програмом „Спорт за све“, почели су релизацију идеје о Јoggingu и масовном<br /> атлетском спорту све док се не стекну услови за врхунски атлетски<br /> спорт.<br /> 199</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са прославе 40. година постојања Шаховског клуба „Чукарички“<br /> Средином јуна 2010. године реализован је део пројекта Balkanchess.<br /> Сајт је опитован и на Ади Циганлији извршена је свечана промоција у ТВ<br /> емисији ”Жикина Шареница“ на РТС под покровитељством Ротари клуба<br /> Чукарице. Том приликом извршена је и презентација клуба у целини, где<br /> су пионири Шаховске школе „Чукаричког“ демонстрирали оно што су<br /> научили. Искоришћена је прилика да МК Мики Јевремовић и МК Миша<br /> Марковић, са неколико пригодних реченица, представе клуб и сајт<br /> www.igrajsah.com. Првог дана регистровало се 170 чланова и још увек<br /> се оптимизује, уз претпоставку да ће до средине 2011. године бити у пуном<br /> капацитету.<br /> У дугогодишњем раду клуба тешко је набројати све шаховске раднике<br /> који су, у већој или мањој мери, дали свој допринос у раду или развоју<br /> клуба. Било их је много. Међу набројаним у овом напису могуће је да су<br /> неки ненамерно изостављени. У сваком случају, свима припада слава и<br /> признање за успешно постојање клуба у протеклих 40 година. Међу<br /> најзначајнијим члановима свакако су оснивачи и прво руководство клуба.<br /> Мики Јевремовић и Миша Марковић на промоцији www.igrajsah.com. на<br /> Ади Циганлији<br /> 159</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 3. 6. Пионири бокса на Чукарици<br /> У само предвечерје Другог светског рата, још се на Чукарици десило<br /> то, да се појавило неколико боксера аматера. Они су наступали у<br /> Београду по разним клубовима, као што су „Српски мач“, „Витез“, ,,Митић“,<br /> „Југославија“. На прелазу 1941/42. године на Чукарици је основан<br /> Боксерски клуб „Микица“. Уједно, то је био први боксерски клуб који се<br /> појавио у овом делу града, јер дотле, практично, на Чукарици није било<br /> организованог боксерског живота.<br /> Екипа Боксерског клуба „Чукарички“ уочи рата 1940. године<br /> Тренер Челик је за врло кратко време створио јаку и хомогену екипу<br /> од мува категорије до полутешке. То су били Аца Алексић у мува<br /> категорији, у лакој Миле Маузер, док је у полулакој био Ика Ђукелић. Аца<br /> Мишић је боксовао у велтеру, Миле Батинић такође, а Мића Стојановић у<br /> полувелтер категорији. Снажни Јумба Kрсмановић наступао је у полутешкој<br /> категорији. Ту су још Пера Савић, Петар Вукичевић и Бурда. Било је и<br /> неколико успелих међуклупских мечева, од којих треба издвојити победе,<br /> над „Српским мачем“, „Душановцем“ и „Витезом“ из Земуна.<br /> Прва генерација боксера са Чукарице била је напредна, мало задојена<br /> духом „црвене Чукарице“. Готово сви до једног су отишли у партизане и<br /> рукавице заменили пушком. Животе су изгубили на ратиштима Југославије<br /> Даутовић, Бурда, Ђурђевић Цар, а многи су дошли са тешким ранама и<br /> постали трајни инвалиди. Међу таквима су Миле Маузер, Ђура Ушљебрка,<br /> Љуба Поповић, Милан Радушки Гаца. И без обзира што је до после рата<br /> бокс био ван окриља Друштва, вредно је поменути његове почетке, јер је<br /> окупљао Чукаричане у боксу, политиком се фузионисао с другим клубовима,<br /> гасио и поново оснивао. Њихово наслеђе је да је међу првим поратним<br /> спортским колективима у Београду, 1948. године основан Боксерски клуб<br /> „Чукарички“. У оквиру Спортског друштва он се уздигао и до данас остао<br /> као један од најуспешнијих.<br /> Период развоја Чукаричког спортског клуба од оснивања до Другог<br /> светског рата препун је различитих догађања. Проблеми везани за све<br /> оно што прати настанак и развој једне институције решавани су у ходу. С<br /> једне стране велики ентузијазам покретао је Чукаричане да се на свој<br /> начин укључе у живот свог спортског друштва, а с друге стране Друштво<br /> је стварало екипу која је ношена жаром хтела напред, ка победама,<br /> вишим ранговима, слави. Помагали су Чукаричани, добровиљним<br /> прилозима, опремом, подршком, навијањем, вером у свој тим. Ипак,<br /> неколицина људи у овом периоду носила је организацију и водила је<br /> несебично, идентификујући се и са Друштвом и са тимом.<br /> Поред Милоша Илића, Мила Станића, и неколицине која је иницирала<br /> оснивање, на крају и основала клуб, вредно је поменути Јована Павићевића,<br /> бакалина, који је од самог почетка био благајник и економ клуба, а и<br /> материјално га помагао. Клубом су у овом периоду управљали председници<br /> који су били председници и Друштва: Илија Савковић, Тихомир Лекић,<br /> Председници Чукаричког спортског клуба у периоду до Другог<br /> светског рата<br /> Илија Савковић Тихомир Лекић Др Ратомир<br /> Ћирковић<br /> Хуго Јанежић<br /> 23</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> РЕСТОРАН СТАРА ТРЕШЊА<br /> Петра Лековића 26 11000 Београд<br /> 011/354-0565 011/254-1513 011/355-7428<br /> www.staratresnja.com<br /> У удобном амбијенту, са пријатном музиком Ресторан<br /> домаће кухиње. „Стара трешња“ нуди велики асортиман<br /> специјалитета и пића.</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са младима се радило стручно и систематски. Настојало се да им се<br /> свим средствима организују клупске трке и учешће на међуклупским<br /> тркама. У част Првог маја 1959. године бициклистички клуб са Чукарице<br /> организовао je трку за јуниоре, која је постала традиционална. Ова трка<br /> вожена је од Старе трошарине са Чукарице, до Обреновца и натраг, у<br /> дужини од 60 км. Први је био јуниор са Чукарице Мија Франчић испред<br /> Ђајића из БСК-а.<br /> У овој трци учествовали су и сениори београдских клубова, „Радничког”<br /> из Крагујевца и новосадске „Војводине”. Стартовало је 25 возача на<br /> релацији: Чукарица–Уб–Чукарица, у дужини од 102 км. „Чукаричани“ су<br /> стигли овим редом: Петровић jеданаести, Чрленец четрнаести, Дукић<br /> двадесети, и Еркер двадесет други.<br /> У исто време одржана је и трка „контраша“ на стази Чукарица –<br /> Остружница и натраг, у којој су учествовали само београдски клубови.<br /> Представници „Чукаричког” (Вибик и Попов) били су шести и девети.<br /> Целе 1959. године бициклисти „Чукаричког” су се углавном такмичили<br /> на међуклупским тркама, којих је било сваке недеље. Оне су допринеле<br /> да такмичари стекну рутину и побољшају технику вожње.<br /> У друмској вожњи Београд–Ђуринци–Београд, представник<br /> „Чукаричког” Франчић заузео је друго место.<br /> У лето исте године, одржано је екипно првенство на стази Београд–<br /> Раља–Београд, где су „Чукаричани“ екипно заузели треће место иза<br /> „Партизана”. У брдској вожњи, од подножја до врха Авале, возач<br /> „Чукаричког” Франчић заузео је треће место.<br /> У част ослобођења Београда, 20. октобра, БК „Партизан” организовао је<br /> трку на стази Београд–Гроцка–Београд у дужини од 70 км. Први је на циљ<br /> стигао возач „Партизана” Милановић, док је „Чукаричанин“ Франчић био други.<br /> До формирања сениорске екипе 1963. године, клуб се углавном<br /> ослањао на јуниоре и са њима наступао. Они су се калили у великим<br /> борбама и достојно репрезентовали свој клуб. На првенству Југославије<br /> 1960. године, на стази Карловац–Слуњ–Карловац, у дужини од 80 км,<br /> јуниори са Чукарице заузели су 25. место од 115 такмичара, а екипно 10.<br /> између 23 екипе.<br /> У периоду 1960–1965. године, вредно је истаћи још неке резултате<br /> Мије Франчића, најуспешнијег возача „Чукаричког”, који је био победник<br /> и неких већих трка.<br /> У организацији БК „Чукарички“, а уз помоћ БОБ-а, организована је<br /> традиционална Првомајска трка на стази Београд–Обреновац–Београд,<br /> у дужини 60 км. Први је био Мија Франчић, возач са Бановог брда, а други<br /> Џајић из БСК-а.<br /> Меморијална трка „Ђорђе Дрљачић” донела је поновни тријумф<br /> младом Франчићу. Возило се на релацији Београд–Гроцка–Београд, у<br /> дужини 80 км.<br /> Тек 1963. године, клубу је пошло за руком да оформи сениорску екипу.<br /> У њен састав ушли су Милутин Попов, Богдан Крга, Слободан Мирковић и<br /> Есад Миџић. Ова четири солидна возача су у току 1963. и 1964. године<br /> донели клубу пристојне резултате, а нашли су се у конкуренцији<br /> најистакнутијих бициклиста Југославије и то Невиа Валчића из Пуле,<br /> Павлика и Беднарика из Војводине, Болтежара из Љубљане и Чубрића из<br /> Краљева. Ова екипа возача, већ у првом наступу у дресу „Чукаричког”,<br /> нашла се на Меморијалу „Вид Рочић“, марта 1963. године. Стаза је била<br /> Београд–Смедерево–Београд, у дужини од 90 км, Милутин Попов пласирао<br /> се међу првих петнаест, а свега 56 секунди после Невиа Валчића.<br /> На отвореном првенству Београда, које је одржано априла 1963.<br /> године, на стази Београд–Младеновац–Београд, у дужини од 100 км,<br /> Попов је заузео 5. место.<br /> Милутин Попов забележио је одличан резултат, 9. место на клупској<br /> трци „Јадранска магистрала“ 1963, која је вожена у три етапе: Ријека –<br /> Задар, Карлобаг – Задар и на хронометар у Задру. У овој трци су<br /> учествовали многи бициклистички репрезентативци.<br /> У организацији БК „Чукарички”, одржана је сениорска трка на стази<br /> Београд–Лазаревац–Београд у дужини од 100 км. Стартовали су<br /> београдски клубови, а као гости наступили су „Металац” из Ваљева и<br /> „Војводина” из Новог Сада. Милутин Попов био је шести, Богдан Крга<br /> једанаести, а Ђорђе Марковић двадесети.<br /> За Дан ослобођења Београда, 1963. године организована је трка<br /> Београд–Смедерево–Београд, дужине 100 км. Од „Чукаричана“<br /> најбоље се пласирао Богдан Крга, заузевши 8. место. Јуниори су<br /> возили Београд–Гроцка–Београд, у дужини од 100 км, Мија<br /> Франчић је заузео 4. место.<br /> 7. 5. 3. Бодовање бициклиста<br /> Крајем 1963. године, први пут је установљена ранг-листа клубова<br /> и такмичара по бод-систему у Србији. На тој листи „Чукарички” је заузео<br /> пету позицију са 988 бодова, док је у сениорској конкуренцији Милутин<br /> 131</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> У овом простору уређена је спортска сала, величине седемдесетак<br /> квадратних метара, превасходно за бокс, са рингом за вежбање и спаринг.<br /> У сали су огледала и шведске лестве, има свлачионицу и купатило, те је<br /> условна да у њој зими раде и спортисти из других спортова.<br /> ПРОФ. ДР МИРОЉУБ БЛАГОЈЕВИЋ, потпред -<br /> сед ник СДЧ од 2005. године, истакнути спортски<br /> радник, мајстор џудоа и председник Џудо<br /> клуба „Чукарички“. У сарадњи са ИО СДЧ,<br /> представницима СО Чукарица, и Спортског<br /> савеза Чукарица, те представницима осталих<br /> клубова са Чукарице, бави се подизањем и<br /> ревитализацијом Спортског савеза Чукарице<br /> за чијег председника је кандидован.<br /> Са свечаног отварања сале за борилачке спортове<br /> Одбојкашки клуб „Феникс“ Београд, који је основан 2001. године и<br /> броји преко 150 чланова, примљен је у Друштво 2010. године као<br /> четрнаести члан СДЧ.<br /> Спортско друштво одржава редовно седнице Извршног одбора и<br /> Скупштине, на којима доноси најважније одлуке.<br /> Први тренинг<br /> боксера<br /> „Чукаричког“ у<br /> новој сали<br /> Са Извршног<br /> одбора пред<br /> Свечану седницу<br /> Скупштине СДЧ 4.<br /> јула 2010. године<br /> 40</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА – ИСТОК<br /> 1. НАПРЕДАК 34 19 10 5 45:21 48<br /> 7. ЧУКАРИЧКИ 34 13 10 11 42:35 36<br /> Навршило се и 50 година постојања Спортског друштва "Чукарички",<br /> па и Фудбалског клуба "Чукарички". Овај јубилеј је прослављен у време<br /> када је екипа била стабилна у Другој савезној лиги СФРЈ. Екипа првог<br /> тима имала је потребну логистику, од стадиона до пратећих просторија,<br /> опреме и техничких средстава. Неговала је свој стил игре и имала уиграну<br /> екипу. Ипак, било је тешко бити стабилан друголигаш у тадашњој конкуренцији.<br /> Професионализам те врсте имао је велике расходе по свим основама.<br /> Морале су се обезбедити стипендије, хранарине, трансфери,<br /> премије, припреме, одласци на утакмице, судије и још много других потреба.<br /> У противном играчки кадар, и то онај најбољи, осипа се одласком<br /> у веће, богатије клубове, или у иностранство. Стога се са много више<br /> пажње посветило стварању сопственог играчког кадра. Омладинска<br /> школа фудбала ФК "Чукарички" постала је институција која је од селекције<br /> младих, преко омладинског такмичарског „погона“, у следећем периоду<br /> буквално „производила“ одличне фудбалере.<br /> ДРУГА САВЕЗНА ЛИГА – ИСТОК<br /> 1. ТРЕПЧА 34 20 6 8 56:22 46<br /> 17. ЧУКАРИЧКИ 34 8 6 20 21:52 22<br /> Пријатељска утакмица ФК „Чукарички“ – ФК „Црвена звезда“ (1:3) за<br /> опроштај легенди ФК „Чукарички“, 1:3, одиграна 3. маја 1978. године.<br /> Фудбалска сезона 1976/77. године<br /> Друга савезна лига постала је за “Чукарички“ место које је тражило велика<br /> финансијска улагања, техничке услове, професионални статус и екипе и играча.<br /> До тада су резултати постизани ентузијазмом и играча и осталих у клубу,<br /> тако да је од почетка био у материјално неравноправном положају у односу<br /> на професионализам других клубова. Играчи „Чукаричког“, који су већином<br /> били запослени или студенти, до тада су успели да се носе са правим професионалцима.<br /> Осим тога, каријеру је завршавала читава група играча, који<br /> су целу претходну деценију носили игру „Чукаричког“. Ова сјајна генерација<br /> играча у том моменту није имала адекватне наследнике, који би наставили<br /> као аматери, јер су већ стасавале генерације плаћених професионалаца.<br /> У овој сезони за тим су наступали голмани: Смиљковић, Греговић и<br /> Митровић, бекови: Мацан, Одабашић, Влајић и Спремић, халфови: Ровић,<br /> Шиканић и Пантић, навала: Голијанин, Јандрић, Марић, Михајловић, Милутиновић,<br /> Упчев, Радосављевић, Демировић, Антонијевић, Коларевић и Радоњић.<br /> На крају каријере у<br /> дресу „Чукаричког“<br /> – стоје: Драган<br /> Смиљковић,<br /> Мирко Рушанац,<br /> Сава Милосављевић<br /> и Миодраг<br /> Радоњић;<br /> чуче: Јовица<br /> Шиканић и<br /> Споменко Ровић.<br /> 65</div> <div>СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Светислав<br /> Богавац<br /> Арсеније<br /> Катанић<br /> Владимир<br /> Стојачић<br /> Играчи у овом периоду били су играчи: Роберт Фишер. („Црвена<br /> звезда“ и „ИМТ“), Кристиан Далеа („Вршац“, „Кикинда“, „ИМТ“),<br /> Иван Такач („Црвена звезда“), Урош Тодоровић („Црвена звезда“),<br /> Бојан Платанић, Иринел Далеа („Уздин“), Андреј Стефановић и<br /> Марко Гачић („Железничар“), Славиша Бркић (Канада), Светислав<br /> Богавац (Словенија), Арсеније Катанић (Сомбор), Владимир<br /> Стојичић, Ненад Станковић, Миодраг Дамњановић, Остоја Копања,<br /> Миодраг Младеновић, М. Кушић и В. Милојевић.<br /> Ненад<br /> Станковић<br /> Миодраг<br /> Дамњановић<br /> Остоја Копања<br /> Миодраг<br /> Младеновић<br /> 2009/2010. године<br /> Друга лига Србије – Центар, треће место – спонзор СТР<br /> „Џони“<br /> (Дражен Цветковић, Милош Јоцић, Давор Тинтор, Бранко<br /> Милошевић, Игор Атанасковић, Бојан Котлајић)<br /> 2010/2011. године<br /> Друга лига Србије – Центар,<br /> (Слађан Сврзић, Радмило Такач, Владимир Милојевић , Миољуб<br /> Кушић, Бранко Милошевић, Милош Јоцић, Бранислав Глишић)<br /> Наше младе екипе су у пероду од 2003. до 2006. године имале<br /> веома добре резултате:<br /> 2003/2004. године<br /> Млађи кадети - Екипно првенство Београда, 3. место<br /> (С. Вранка, Д. Јовановић, А. Џамбазовски)<br /> Екипа првака Београда за 2005/2006. годину<br /> 2005/2006. године<br /> Млађи кадети – Екипно првенство Београда, 1. место<br /> С. Вранка, Д. Јовановић, М. Гроздић, М. Којић, Л. Трбојевић /<br /> 2005/2006. године<br /> Параћин – Екипно првенство Србије, 5. место;<br /> парови (С. Вранка и И. Јовеновић) 1. место.<br /> 192</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Небојша Попов је кроз свој четрдесетогодишњи рад створио<br /> генерације успешних. Био је оганизатор многих бициклистичких акција и<br /> такмичења: Трке кроз Југославију од 1970. до 1994, Трке кроз Србију од<br /> 1970. до 1990, Трке Београд–Будимпешта 1995, Балканског шампионата<br /> у Новом Пазару 2006, Дунавске трке од 1996. до 2001, Трке кроз Балкан<br /> 2003, Балканских конгреса 2007, као и Семинара за тренере и судије од<br /> 1990. до 2007. На ЕYОФ-у 2007. године у Београду, Небојша Попов је био<br /> главни организатор за бициклизам. Београд и Небојша Попов су, на<br /> Европском конгресу бициклистичких федерација на Халкидикију (Грчка),<br /> посебно похваљени за организацију ЕYОФ-а 2007. године.<br /> Н. Попов, Ксенија Љешњак, председник Милан Алексић и председник<br /> Драган Билас<br /> Зоран Ђинђић, градоначелник Београда и<br /> Небојша Попов, директор БК „Чукарички“<br /> “Нецер” је увек био иницијатор лепих сусрета и догађања, како је<br /> волео да каже легенда српског бициклизма Веса Петровић<br /> 139</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ НА ПОДРШЦИ И ПОМОЋИ СПОНЗОРИМА:<br /> URO MOSTAR<br /> УРО МОСТАР<br /> „КАФАНА КОД НЕШЕ“<br /> РЕСТОРАН<br /> „СТАРА ТРЕШЊА“<br /> ХОТЕЛ<br /> МИХАЈЛОВАЦ<br /> РЕСТОРАН<br /> „ЧУКАРИЧКИ САН“<br /> РЕСТОРАН<br /> „КАМП КОШУТЊАК“<br /> ПИЦЕРИЈА<br /> „ПОНЧО“<br /> ОСТРОГ<br /> СОРАК<br /> ХОТЕЛ „ШУМАДИЈА“<br /> БЕОГРАД – ЧУКАРИЦА<br /> ФМП<br /> ДИГИТАЛ ФОТО<br /> СТУДИО ББ<br /> АТЕКС<br /> ШТАМПАРИЈА<br /> ДИНЕКС</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Са Оснивачке скупштине 2. децембра 1974. године<br /> Одзив је био више него задовољавајући, па је у следеће две године<br /> уписано 97 нових чланова, а 29 регистровано код Боксерског савеза<br /> Београда.<br /> Привремено сала је добијена у ОШ „Јосиф Панчић“. То је била<br /> гимнастичка сала за наставу физичког васпитања и није била<br /> најусловнија за тренинге.<br /> Ипак, тренинзи су се одвијали редовно. Боксерима је омогућено да<br /> тренирају и у Спортском центру „Кошутњак“, три пута недељно.<br /> Такмичарских активности у овом периоду није било, јер се клуб тек<br /> консолидовао, али се са јуниорима радило константно. Тренинзима је<br /> руководио Милан Радушки. Омладинци из те групе касније су показали<br /> изврсне резултате. Пре свих, треба истаћи Миломира Стојановића,<br /> освајача сребрне медаље на јуниорском првенству државе, а златне<br /> на првенству Београда. Од младића талентовани су били: Веселин<br /> Алексић, Миодраг Ђорђевић, Зоран Лазаревић, Љобиша Чупа<br /> Игњатовић и други.<br /> Крајем осамдесетих Боксерски клуб “Бановац“ се и званично при по јио<br /> БК „Чукарички“ и потом је бирана нова управа. За председника је изабран<br /> Бранимир Бранковић Гуте. Изабрана су и два потпредседника: Ђура<br /> Ушљебрка и Драган Броз, а секретар и благајник је постао Милисав<br /> Мишић. За председника техничке комисије изабран је Коста Лековић.<br /> Крајем осамдесетих истакли су се: Миле и Дуле Стојановић, Мита<br /> Жугић, Јахири Демир, Дуле Томин, Раде Дрљан, Зоран Пантелић,<br /> Веселин Алексић, Миле Вишњевац и Дуле Стојановић.<br /> Српском боксерском лигом „жарили“ и „палили“ су боксери „Чука-<br /> рич ког“. И без обзира што су вредели да се такмиче у савезним<br /> ранговима, наши боксери нису имали те амбиције. Скупа путовања и<br /> велики трошкови опреме и сале условили су да се више пажње<br /> Договор – председник Бановца Јаковљевић, потпредседник Стојковић<br /> и тренер Јовановић непосредно пред почетак једног тренинга<br /> Најбољи – Радован Степановић и Миле Стојановић,<br /> прве песнице Бановца на тренингу<br /> 112</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> На једном тренингу 1961. године Стојаковић је први пут озбиљно<br /> повредио колено.<br /> У Есену, 1962. године Стојан Стојаковић био је пети.<br /> Године 1963. у полуфиналу Европског шампионата у Женеви,<br /> Стојаковић губи од Француза Лебера и осваја бронзану медаљу.<br /> Када се очекивало да на Олимпијским играма у Токију 1964. године<br /> достојно представља југословенски џудо ( од ЈОК-а је добио признање<br /> као једини кандидат у овом спорту за ОИ). Године 1963. сломио је ногу и<br /> од тада више никад није успео да се до краја опорави.<br /> Иако се више није активно бавио џудоом, није га напустио. Био је један<br /> од оснивача и тренера Џудо Клуба „Борац“, садашњег Џудо клуба<br /> „Чукарички“. Председник Џудо савеза Београда био је осам, а Џудо савеза<br /> Србије, две године. Од 1981. до 1990. године је био председник стручног<br /> штаба Џудо савеза Југославије и стручни сарадник ОСИЗ за физичку<br /> културу СО Чукарица. Више од 30 година друговао је са спортом.<br /> Преминуо 06. 12. 2008. у 70-ој години живота и оставио неизбрисив траг<br /> како у српском џудоу тако и у џудоу биших република Југославије.<br /> 7.9.3. Вук Рашовић - О Столету<br /> Чињеница да је он са 80 кг, као средњаш, био три пута апсолутни<br /> шампион Југославије, и то у време када су на џудо сцени Југославије<br /> били: Маријан Мачек, Митар Шијан, Аљош Мацаров, Боривоје Цвејић,<br /> Младен Вукомановић, Здравко Баршњик, Младен Мастела, Јован<br /> Павловић, Влатко Зечевић и други, говори о каквом је мајстору и<br /> мајсторству реч. Ја сам своје судове о Стојану Стојаковићу као такмичару<br /> створио из непосредног контакта. Низ година смо тренирали у Џудо клубу<br /> „Студент“, у истој категорији. Имали смо много заједничких припрема,<br /> „Стојан Стојаковић је у својој спортској и џудо каријери био ангажован<br /> у три области, и у све три био изузетно успешан. Као такмичар био је у<br /> најужем кругу најбољих у својој генерацији. То се може сматрати и првом<br /> генерацијом џудоа у Београду, Србији и Југославији.<br /> 179</div> <div>СТК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 1994/1995. године: Јединствена српска лига – 3. место<br /> 1995/1996. године: Друга савезна лига – група Исток – 4. место (кв.)<br /> 1996/1997. године: Друга савезна лига – група Исток – 5. место<br /> 1998/1999. године: Друга савезна лига СРЈ - група Исток 5. место<br /> Велин<br /> Станковић<br /> Роберт<br /> Фишер<br /> Кристиан<br /> Далеа<br /> Иван<br /> Такач<br /> Драган<br /> Клајић<br /> Бојан<br /> Милошевић<br /> Влада<br /> Марић<br /> Љубиша<br /> Милошевић<br /> Миољуб<br /> Кушић<br /> Слободан<br /> Вуксановић<br /> Дарко<br /> Мамкотић<br /> Едвард Мајор (САД), Бранислав Ђан (Вршац), Драган Клајић (Шпанија),<br /> тренери: Нада Цветковић, Бојан Платинић и Иван Ивановић<br /> Лазар<br /> Цветковић<br /> Урош<br /> Тодоровић<br /> Марко<br /> Гачић<br /> Играчи који су у овом периоду играли за Стонотениски клуб<br /> „Чукарички“: Б. Милошевић (Француска), В. Марић (Немачка), Л.<br /> Цветковић, Б. Платинић, М. Кушић, Љ. Милошевић, М. Ивановић, Жељко<br /> Машовић („Партизан“); Драган Сарић („Немачка“), Едвард Мајор (САД),<br /> Драган Ђокић („Црвена звезда“) и Арсеније Катанић.<br /> Од 2002. до 2008. године СТК „Чукарички“ је стални такмичар у Другој<br /> лиги Србије под покровитељством спонзорa предузећa „МАРКОП“.<br /> 191</div> <div>Висока 29 11000 Београд<br /> +381 (011) 3551-655/355-1122<br /> директор Славко Божиловић<br /> www.graditelj-inzenjering.co.rs<br /> Београдског батаљона 27 11030<br /> +381 (011) 2541 467 директор Мирјана Павловић<br /> www.hollandangro.rs<br /> Наша основна делатност је увоз и дистрибуција семена поврћа за<br /> професионалне произвођаче две познате семенске куће: Nickerson<br /> Zwaan из Холандије (www.nickerson-zwaan.com) и Vilmorin из<br /> Француске (www.vilmorin.com)<br /> Од 1996. када смо основани, уводили смо програм ове две семенске<br /> куће, до тада непознат нашем тржишту. Кроз многобројне огледе,<br /> честе контакте са произвођачима, подршку и упоран рад на терену,<br /> ширење и неговање продајне мреже кроз сарадњу са великим<br /> бројем пољопривредних апотека, постигли смо да неки хибриди из<br /> нашег програма буду водећи на тржишту.<br /> Наш циљ је да и даље будемо препознатљиви на тржишту најпре<br /> по квалитеном семену, добро одабраним хибридима прилагођеним<br /> условима производње и потребама а првенствено по добрим односима<br /> са нашим купцима.<br /> “Градитељ нжењеринг“ је компанија која се бави инвестирањем и<br /> изградњом, надзором и пројектовањем стамбених и других<br /> објеката, објеката у систему изградње, објеката „грађевинског инжењеринга“<br /> за спољну и унутрашњу трговину. Фирма је основана<br /> 1968. године од када је у приватном власништву. У досадашњем<br /> раду никада није био блокиран жиро-рачун и инвестиције су биле<br /> из сопствених средстава.</div> <div>САДРЖАЈ<br /> 85 ГОДИНА СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“ 1926–2011. 2<br /> 1. ПРОСЛАВА ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА<br /> СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ЧУКАРИЧКИ“ 3<br /> ЧУКАРИЦА И ЧУКАРИЧКИ 4<br /> 2. ЧУКАРИЦА, ЈУЧЕ–ДАНАС–СУТРА 5<br /> 2. 1. ИСТОРИЈА ЧУКАРИЦЕ 5<br /> 2. 1. 1. Археолошки трагови 5<br /> 2. 1. 2. Историјски догађаји 5<br /> 2. 1. 3. Развој насеља Чукарица 6<br /> 2. 1. 4. Баново брдо 7<br /> 2. 1. 5. Индустријализација Чукарице 7<br /> 2. 2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА 9<br /> 2. 2. 1. Стварање општине Чукарица 9<br /> 2. 2. 2. Новија историја 9<br /> 2. 2. 3. Чукарица – данас 10<br /> 3. ОСНИВАЊЕ ЧУКАРИЧКОГ СПОРТСКОГ КЛУБА 14<br /> 3. 1. О СПОРТУ НА ЧУКАРИЦИ ПРЕ “ЧУКАРИЧКОГ“ 14<br /> 3. 2. ЗАПИС СА ОСНИВАЊА ЧУКАРИЧКОГ<br /> СПОРТСКОГ КЛУБА ЧСК 15<br /> 4. СПОРТСКО ДРУШТВО “ЧУКАРИЧКИ“ 16<br /> 4. 1. Први дани 16<br /> 4. 2. Навијачи 18<br /> 4. 3. Рађање секција 18<br /> 4. 3. 1. Драмска секција 19<br /> 4. 3. 2. Скијашко друштво 20<br /> 4. 3. 3. Атлетска секција 20<br /> 4. 3 .4. Хазена 21<br /> 4. 3. 5. Певачко друштво 22<br /> 4. 3. 6. Пионири бокса на Чукарици 23<br /> 5. ОБНАВЉАЊЕ СПОРТСКОГ ДРУШТВА 25<br /> 5. 1. Спорт на Чукарици у првим послератним годинама 25<br /> 5. 2. Обнављање ЧСК 1948. године 26<br /> 6. СД „ЧУКАРИЧКИ“ ОД 1976. ГОДИНЕ ДО ДАНАС 34<br /> 7.1 ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 46<br /> ФУДБАЛСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“ 45<br /> 7. 1. 1. ФК “ЧУКАРИЧКИ“ ОД ПОЧЕТКА ДО ДАНАС 46<br /> 7. 1. 2. ЛЕГЕНДЕ ФК „ЧУКАРИЧКИ“ 83<br /> 7. 1. 3. ОМЛАДИНСКА ШКОЛА ФУДБАЛА ФК „ЧУКАРИЧКИ“ 85<br /> 7. 1. 4. ЖЕНСКА ФУДБАЛСКА ЕКИПА „ЧУКАРИЧКИ“ 99<br /> СМУЧАРСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 101<br /> 7. 2. СМУЧАРСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 102<br /> БОКСЕРСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“ 109<br /> 7. 3. БОКСЕРСКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“ 110<br /> 7. 3. 1. Бокс на Чукарици у првим послератним годинама 110<br /> 7. 3. 2. Мајстор у рукавицама 110<br /> 7. 3. 3. Други живот боксерског клуба 111<br /> 7. 3. 4. Поново рађање 111<br /> ХОКЕЈ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 117<br /> 7. 4. ХОКЕЈ НА ТРАВИ 118<br /> 7. 4. 1. Први клуб хокеја на трави у Београду 118<br /> 7. 4. 3. Први наступи ХК „ЧУКАРИЧКИ“ 119<br /> 7. 4. 4. Првенствени мечеви и лиге 119<br /> 7. 4. 5. Женски тим хокеја на трави „Чукарички“ 120<br /> 7. 4. 8. „Друга“ генерација хокејаша 122<br /> 7. 4. 9. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ СУСРЕТИ 123<br /> 7. 4. 10. Хокеј на трави до данас 123<br /> БИЦИКЛИСТИЧКИ КЛУБ “ЧУКАРИЧКИ“ 129<br /> 7. 5. БИЦИКЛИЗАМ 130<br /> 7. 5. 1. Бициклистичко-туристички клуб на Чукарици 130<br /> 7. 5. 2. Прве бициклистичке трке 130<br /> 7. 5. 3. Бодовање бициклиста 131<br /> 7. 5. 4. Поново рађање сениорске екипе 132<br /> ШАХОВСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 141<br /> 7. 6. ШАХОВСКИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ“ 142<br /> 7. 6. 1 Историјат шаховске делатности на Чукарици 142<br /> 7. 6. 2. Формирање Шаховског клуба „Чукарички“ 143<br /> 7. 6. 3. Први Шаховски општински одбор 144<br /> 7. 6. 4. Шаховски клуб „Чукарички“ 145<br /> 7. 6. 5. Поновни успон и развој ШК „Чукарички“ 150</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Кафана „Два лађара“,<br /> једно од места окупљања<br /> младих кроз скоро цео<br /> двадесети век<br /> Чукарица у састав Београда улази 1930. године, чиме губи статус<br /> општине, а њено језгро постало је XIV београдски кварт, док су<br /> Михајловац и Баново брдо доспели у XIII кварт.<br /> После Другог светског рата, индустријски развој Чукарице се<br /> наставља, граде се многе фабрике („ИЛР“ - Железник, „Зеленгора“,<br /> „Умка“...) и развијају трговинска предузећа („Атекс“, „Баново брдо“,<br /> „Антикор“).<br /> Када су после Другог светског рата у Београду 1952. укинути реони и<br /> формиране општине, ниједна од њих не носи име Чукарице, дотадашњег<br /> VII градског рејона. Тек од 1957. године, после нове реорганизације,<br /> Чукарица и именом постаје једна од општина на ужем градском подручју.<br /> Раковица се октобра 1974. одвојила као посебна општина. Велики центар<br /> за пречишћавање подземне воде из рени-бунара у Љешкој улици на<br /> Бановом брду почео је да ради крајем 1961. Ада Циганлија је велико<br /> извориште воде за пиће из рени-бунара. Најмодернији центар Београд -<br /> ског водовода је постројење за пречишћавање речне воде у Макишу, чија<br /> је прва фаза пуштена у рад 1987. године.<br /> Деценијама више него скромно радничко насеље, са тек понеком<br /> кућом на спрат, Чукарица се нагло преобразила у модеран град, нарочито<br /> интезивном градњом од 1980. до 1996. године. Приливом становништва<br /> разних структура, нестала су и нехигијенска насеља.<br /> Потом је Радничка улица 1966. године реконструисана, а њена савска<br /> страна потпуно срушена, изграђен је надвожњак преко пруге Београд –<br /> Ниш, и надвожњаком је повезана са Кировљевом. Пруга уског колосека<br /> је демонтирана. Реконструисана је Пожешка улица, а у чукаричком<br /> насељу Голф реализован је јединствен подухват – пројекти осам познатих<br /> архитеката из разних делова света.<br /> Нагла стамбена изградња спојила је и сеоска насеља с градом. На<br /> некадашњим њивама и пашњацима изграђене су нове градске четврти:<br /> Спортски центар, Беле воде, Церак-виногради, Јулино брдо... Границе<br /> између градских, приградских и сеоских насеља полако су нестале -<br /> пример је Жарково, које је из чисто сеоског, прерасло у типично градско<br /> насеље са преко 80.000 становника. Расла су и развијала се и друга стара<br /> насеља општине Чукарица: Железник, Макиш, Сремчица, Остружница,<br /> Умка, Руцка, Велика Моштаница и Рушањ. Нагли и интезивни пораст<br /> стамбене изградње условио је велики прилив становништва. Стамбени<br /> комплекси испресецани су зеленим оазама и парковима, обележјима<br /> савремених архитектонских израза. Изграђен је рекреациони центар „Ада<br /> Циганлија“, са јединственим Савским језером, дугачким четири<br /> километра.<br /> 2. 2. 3. Чукарица – данас<br /> Чукарица које више нема<br /> – главна улица Чукарице почетком 20. века<br /> Индустријска и предузетничка традиција Чукарице настављена је и у<br /> новим временима: „Лола корпорација“ у Железнику, ФМП, Фабрика<br /> картона „Умка“, „Бора Кечић“, „Бродотехника“, „Станком корпорација“.<br /> 10</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> СРЂАН ГОЛОВИЋ – тренер омладинаца<br /> Рођен 22.3.1967. године у Подгорици. Наступао је за ОФК „Титоград“ у<br /> млађим категоријама и у првом тиму до 1988. године, потом за ФК „Будућност“<br /> из Подгорице, ФК „Рудар“ из Пљевља, ФК „Обилић“, ФК „Чукарички<br /> Станком“, ФК „Раднички“, МТК „Будимпешта“, и ФК „Ђер“ у<br /> Мађарској. У тренерској каријери водио је кадете и омладинце ФК „Чукарички<br /> Станком“, а од 2005-2009 радио као тренер у првом тиму Потом је<br /> прихватио селекцију омладинаца. Завр шио је Вишу тренерску школу и<br /> власник је УЕФА–А лиценце.<br /> Омладинска школа ФК „Чукарички“ убраја се међу најуспешније у<br /> нашој земљи. Свој високи реноме стицала је од оснивања клуба. Као<br /> добро организована фудбалска школа, у највећој мери окупља децу са<br /> општине Чукарица, Београда и Србије. Циљ рада Омладинске школе је<br /> да окупи што већи број деце, и кроз стручно педагошки рад припреми играче<br /> који ће у будућем времену носити дрес сениорске екипе. У школи је<br /> најважније правилно васпитање, социјализација и стварање њихове личности.<br /> Дугогодишњим радом, Омладинска школа ФК „Чукарички“ је дала<br /> многа позната фудбалска имена, како у прошлости, тако и данашњег фудбала,<br /> у нашој земљи, а и у иностранству. Са истим циљевима наставља<br /> да ради.<br /> Омладинци са<br /> тренером<br /> С. Головићем<br /> 2008/2009. године<br /> Александар Јовић – тренер кадета<br /> Рођен 13.4.1972. године у Београду У млађим категоријама наступао<br /> за ФК „Црвена Звезда“, касније за ФК „Железник“, ФК „Чукарички Станком“,<br /> ФК „Ханза Рошток“ и ФК „Карл Цајс“ (Немачка), ФК „Ференцварош“<br /> (Будимпешта) у коме и завршава играчку каријеру. Дипломирао на Вишој<br /> тренерској школи у Београду и поседује "А" лиценцу Фудбалског савеза<br /> Србије. Као тренер млађих категорија ради у ФК „Чукарички Станком“ од<br /> јула 2006. године.<br /> Кадети са<br /> тренером<br /> А. Јовићем<br /> 2008/2009. године<br /> 98</div> <div>БК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Милан Радушки Гаца и Коста<br /> Лековић Кокан<br /> Радушки се врло рано определио за<br /> овај спорт. Почело је од безазлене<br /> игре, када су дечаци од крпа себи<br /> правили рукавице и тако одмеравали<br /> своју снагу. За даљу каријеру Радушког<br /> пресудно је било то што је упознао<br /> Бранка Жака, који је тада једини имао<br /> праве боксерске рукавице. У његовом<br /> подруму, у Љешкој улици, тренирало<br /> се у полумраку. Ту су били Миле<br /> Маузер, Аца Алексић, Пера Савић,<br /> Лоле Недић, Мита Брегејац и Ика<br /> Џакулић.<br /> Пера Савић је први уочио боксерски<br /> таленат младог Радушког и наговорио га<br /> да се пријави у ондашњу „Југо славију“,<br /> пошто у оно време није било боксерског<br /> клуба на Бановом брду. У новом клубу га<br /> је прихватио искусни тренер Тома<br /> Станисављевић, кога су сви звали<br /> „Пророк“. Овај цењени стручњак<br /> „племените вештине“, како није имао ни<br /> дома ни породице, живео је једино за<br /> бокс и боксере. На рингу је волео<br /> фајтере, изразите борце, јер је сматрао<br /> да је то превасходно спорт мушкараца.<br /> Радушког је упознао са основама бокса<br /> и поставио темеље за његову будућу<br /> надградњу. Напредовао је брзо и постао члан прве екипе. Борио се у бантам<br /> категорији. Са Радушким су још били: Хладни, Бељански, Лазаревић,<br /> Здравковић, Радић.<br /> 7. 3. 3. Други живот боксерског клуба<br /> После ослобођења, у целој земљи је почео да буја спортски живот, што<br /> је важило и за Чукарицу. Фудбалски клуб се већ увелико такмичио, појавио<br /> се хокеј на трави, као и смучарски клуб. Боксерски радници овог насеља<br /> почели су озбиљно размишљати о томе да се поново формира боксерски<br /> клуб „Чукарица“. Све оно што је претходило овом послу, обавили су ови<br /> вредни ентузијасти. Најзад је изабрана и управа. За председника је дошао<br /> Стеван Марековић, за потпредседника је изабран Пера Влаовић, а за<br /> секретара Иван Јешевић. У управу су ушли боксерски радници: Марко<br /> Цакић, Синиша Савић, Иса Стефановић, Љуба Павловић. Први тренер је<br /> био Никола Самарџић.<br /> Екипу су сачињавала већ позната боксерска имена: Борис Дугец,<br /> Милан Радушки, Пера Вучковић, Милан Стефановић Црвени, Пера<br /> Поповић, Драган Мијатовић, Урош Јовановић, Аца Алексић, Миле<br /> Бељански, Милан Јанковић, браћа Боривоје и Добривоје Обрадовић<br /> Мркус и Петар Златановић,<br /> Екипа се такмичила у Београдској зони и увек се пласирала негде на<br /> друго или треће место. Ту су се налазиле и екипе Карабурме, Смедерева,<br /> Панчева и Лознице. Мечеви су одржавани у „Соколани“ или у сали<br /> „Бродаре“. Овим борбама је присуствовало доста публике.<br /> У појединачној конкуренцији велики успех је направио члан овог клуба<br /> Аца Алексић, када је у Новом Саду у финалној борби првенства Србије,<br /> декласирао великог борца Ђулаја, бацајући неколико пута на под тог<br /> боксера који је постао првак Балкана.<br /> Ни овај боксерски клуб Чукаричана није имао дуг век, живео је<br /> неколико година и, како се перманентно налазио у тешкоћама, како<br /> финансијским тако и радним простором, временом се и угасио.<br /> 7. 3. 4. Поново рађање<br /> На иницијативу некадашњих боксерских ветерана Уроша Јовановића,<br /> Ђуре Јаковљевића и Бранка Стојковића на Оснивачкој скупштини, 2.<br /> децембра 1974. године, изабрано је Председништво клуба, Извршни<br /> одбор и Дисциплинска комисија.<br /> За председника је изабран Ђуре Јаковљевић Пекар, тадашњи<br /> одборник у СО Чукарица, за потпредседника Бранко Стојковић, а за<br /> тренера Урош Јовановић. У управу су ушли Бранковић, Лековића,<br /> Ушљебрка, Радушки, Броз, Јешевић и лекар Срећко Самарџић.<br /> Председништво и Извршни одбор су имали 15 чланова, а Надзорни одбор<br /> и Дисциплинска комисија по три члана.<br /> Боксерски клуб „Чукарички“ обновљен је од старог чланства, као и од<br /> боксера БК „Бановац“, који му се припојио. Клуб се од почетка<br /> оријентисао на рад са младима, желећи да створи базу за будући рад.<br /> 111</div> <div>КК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> девојчица и раду три тренера са њима, веома брзо су дошли и резултати.<br /> У пионирској конкуренцији је освојено Првенство Београда, а одмах затим<br /> и друго место на првенству Србије.<br /> За време НАТО бомбардовања учињено је све да тренажни процес не<br /> стане. Било је дана када смо прекидали тренинге због знака за узбуну, то<br /> јест ваздушног напада, играче водили у склониште ОШ „Бановић<br /> Страхиња“, јер смо у сали те школе тренирали. У дужем периоду смо се<br /> борили са да клуб ради, односно да се не сме стати. Природно је то да је<br /> било осипања играчког кадра, нарочито код пионирског и кадетског<br /> узраста.<br /> У овој деценији, за све време постојања клуба, имали смо две најбоље<br /> селекције у млађим категоријама. Из обе ове екипе стасало је неколико<br /> прволигашких играча и играчица.<br /> Када су челична<br /> конструкција<br /> и темељи<br /> већ били завршени,<br /> дошао<br /> је налог да се то<br /> сруши. Кострукција<br /> је срушена<br /> баш као и сан<br /> да ћемо једанпут<br /> имати покривени терен у склопу објеката СД „Чукарички“.<br /> У овој деценији је акценат усмерен ка раду са млађим категоријама и<br /> учешћу на што више нивоа. Најнижи ниво су лиге Београда, а највиши<br /> ниво је оставарен наступом на Интерконтиненталном турниру “Citta di Lissone”<br /> у Италији. У конкуренцији: „Maryland“ USA, BC „Rimini“, BC „Tenerife“,<br /> BC „Liccone“, BC „Toronto, BC „Prag“, BC „Rijeka“, BC „Cremona“, BC „Antibes“,<br /> BC „Varese“, BC „Lecce“, приказани квалитет наше екипе је условио<br /> позив и за следећу годину. Тренер Вишњевац је одвео следећу екипу: Н.<br /> Ивановић, П. Павловић, П. Бобић, Н. Вишњевац, С. Мартиновић, М.<br /> Милићевић, Г. Огњеновић, В. Солуић, Н. Голубовић, Н. Илић, Б. Маричић,<br /> Л. Младеновић, Д.Тадић, Ивановић и Милићевић.<br /> 7. 7. 5. Четврта деценија 2001–2011. године<br /> За време НАТО бомбардовања научили смо шта значи бити<br /> „колатерална“ штета, и на жалост, осетили смо то на нашој кожи и у миру.<br /> Након свих претходних разговора и радњи које смо обавили у Општини<br /> Чукарица у заједништву са КК „Панда“, приступили смо покривању<br /> отвореног терена.<br /> Тренер<br /> Вишњевац са<br /> играчима на<br /> тајм-ауту<br /> 167</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 7. 4. ХОКЕЈ НА ТРАВИ<br /> Ова грана спорта једна је од најстаријих на свету. Њу су упражњавали<br /> стари Египћани још пре наше ере. О томе говоре пронађени рељефи на<br /> надгробним плочама на којима су фигуре играча са палицама. Много<br /> доцније, хокеј је доспео у Европу. Ова игра је данас најмасовнија у Индији,<br /> Пакистану и Авганистану, где је и национални спорт. По завршетку Првог<br /> светског рата ову игру је, из Енглеске у Загреб, пренео професор др Бучар.<br /> У времену 1930–1940. године, на тлу Југославије, у Загребу су основани<br /> први клубови ове врсте („Маратон“ и „Конкордија“). Они су се међусобно<br /> такмичили и одиграли неколико међународних мечева са Италијом.<br /> У Србији хокеј на трави се појавио тек после Другог светског рата,<br /> тачније фебруара 1949. године. Тада је, на иницијативу Фискултурног<br /> одбора Београда и неколико студената ДИФ-а, основан први српски клуб<br /> хокеја на трави – „Чукарички“.<br /> 7. 4. 1. Први клуб хокеја на трави у Београду<br /> На иницијативу студената ДИФ-а из Београда, као и њихових другова<br /> из Загреба Милоја Габријелића, (хокејашки надимак – Бољшевик), иначе,<br /> тадашњег профеосра Свеучилишта у Загребу, као и капетана Звонка<br /> Шубата, Мирослава Росића, Љубише Јеремића, Драгана Жакића, и<br /> Живка Војновића из Београда, родила се идеја за оснивањем првог хокеј<br /> клуба на трави у Београду и Србији. Иницијатива је дошла преко Савеза<br /> спортова Београда у Спортско друштво „Чукарички“. Тадашњи секретар<br /> Душан Новичић, пренео је жеље да се на Бановом брду оснује клуб хокеја<br /> на трави. Ова иницијатива је добро прихваћена, нарочито од председника<br /> Спортског друштва „Чукарички“ Добросава Брајића. Он се испред СД<br /> „Чукарички“ заузео за ову идеју и тако је 28. фебруара 1949. године<br /> основана секција хокеја на трави.<br /> За рад нове секције, тада није било финансијских средстава, јер је<br /> Спортско друштво имало друге секције и у њих улагало средства. Стога<br /> је у прво време Савез спортова Београда добрим делом финансирао овај<br /> новоформирани клуб. Нашла се и помоћ чланова и пријатеља<br /> „Чукаричког“, као и помоћ са културних приредби, које су даване у сали<br /> Старе бродаре у Високој улици. Клуб је већ 1950. године учествовао у<br /> Загребу на првенству државе.<br /> 7. 4. 2. Прва управа Хокеј клуба „Чукарички“<br /> ХК „Чукарички“ 1949. године - једна од првих екипа:<br /> председник Здравко Младеновић, Љубиша Јеремић, Фадил Трампић,<br /> Драган Жакић, Александар Кољенчић, Миодраг Ненадовић, Иван<br /> Жакић, Милош Безумник, Живота Милојевић, Бранислав Михајиловић,<br /> Миле Француз и Стеван Фридл<br /> Било је теже наћи људе који ће се старати о новом клубу него га<br /> основати. Познати спортски радници у овом крају, готово сви до једног,<br /> били су укључени у постојеће клубове и секције. Играчи су се окупљали<br /> око тренера Мирослава Росића и Звонка Шубата.<br /> Прву управу Хокеј клуба „Чукарички“ сачињавали су: генерал Жарко<br /> Јовановић (председник), Сава Наветар (потпредседник), Љубиша<br /> Јеремић (секретар), благајник Илија Ајдачић, а референти су били Риста<br /> Станковић и Стеван Фридл. Чланови управе били су још и Здравко<br /> Младеновић, Петар Капошварац, Михајло Јовановић, Михајло Симић,<br /> Миле Марјановић, Милан Николић и Драган Недељковић. То је била и<br /> прва управа хокејаша на трави у Београду и Србији.<br /> 118</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Прва фабрика која је 1884. године подигнута<br /> на Чукарици била је фабрика за прераду<br /> коже. У овој згради (Трговачка 59)<br /> „Кожару“ је држао<br /> Јован Новаковић<br /> Чукарица је 1895. постала седиште Српског краљевског бродарског<br /> друштва, које је десет година касније, од радионице прерасло у<br /> бродоградилиште.<br /> Радници „Бродаре“<br /> крајем 19. века<br /> привреде, када Чукарица почиње да се развија као индустријско<br /> предграђе Београда. На то је утицао све масовнији прилив осиромашених<br /> сељака, који се запошљавају као најамни радници у градској привреди. У<br /> почетку је то било невелико насеље без осветљења и воде за пиће, са<br /> две некалдрмисане улице и неколико разбацаних кућа, једва проходно,<br /> нарочито у пролеће када се Сава изливала и плавила цео крај.<br /> Иако од најужег центра Београда удаљена само шест километара,<br /> Чукарица је била задуго, мало, неименовано насеље са око 800<br /> становника, које је припадало Жарковачкој општини.<br /> Њеном успону допринела је изградња прве српске железничке пруге<br /> од Београда до Ниша, која је пуштена у саобраћај 1884. године.<br /> Предграђе се развијало дуж друма, да би се пред крај 19. века<br /> повезало са Београдом.<br /> Државна добра, која су тада била ненасељена, уступана су фабрикантима<br /> под повољним условима, јер је закон из 1898. давао велике повластице<br /> предузимљивим власницима капитала. Водило се рачуна о избору места<br /> за изградњу индустријских погона, тако да су смештани на периферији<br /> Београда, близу реке, ради лакшег транспорта робе.<br /> Између два светска рата Државна речна пловидба Краљевине Срба,<br /> Хрвата и Словенаца имала је своје пловне радионице на Ади Циганлији<br /> и на Сави код Соларе.<br /> Чукарицу је посебно прославила Фабрика шећера, прва у Србији, која<br /> је почела да ради 1900. године.<br /> И данас постоји дрвна индустрија у Макишу, а некадашња стругара је,<br /> у извесном смислу, претеча моћног система обреновачких термоелектрана.<br /> Бродоградилише на Чукарици снимљено око 1900. године<br /> 8</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 4. 3. 1. Драмска секција<br /> Убрзо по настанку Друштва, осим тренинга и утакмица, појавила се<br /> потреба и за другим збивањима. Млади људи Чукаричани – који су желели<br /> уздизање и афирмацију и на пољу културе и забаве, и других спортова –<br /> учинили су да је управа отворила врата оснивању разних секција. Тако је у<br /> октобру 1926. настала драмска секција „Чукаричког“ и заживела одмах.<br /> Већ у првој години постојања, поставила је и прву представу.<br /> Све време ову секцију водио је Милош Илић и режирао комаде који су<br /> извођени. Овај резервни ваздухопловни официр, капетан прве класе, још<br /> за време Првог светског рата, бавио се глумом и режијом у Солуну, а после<br /> у Бизерти. Он је на младе људе пренео љубав и одушевљење за комаде из<br /> народног живота, а касније и за класике. Вероватно је и најзаслужнији што<br /> је Спортско друштво „Чукарички“ од почетка добило сву своју спортску и<br /> културолошку ширину. На основу те ширине развило се у отворену<br /> институцију за све спортове и друге клутурне и васпитне активности.<br /> Драмска секција приликом једне од првих представа<br /> Са представе “Сеоска лола“ крајем тридесетих година<br /> Почетком октобра 1926. године, изведена је прва представа, и то<br /> једночинка „Пуковник у пензији“. Било је то у општинској кафани. Одзив<br /> је био одличан па је забава трајала до зоре, а не дуго након тога у<br /> кафани „Мајдан“ постављена је једночинка „Петак“.<br /> Осокољени интересовањем средине, чланови секције су, вођени<br /> Милошем Илићем, прешли на припремање озбиљнијих комада, па је<br /> ускоро постављен „Ђидо“, Јанка Веселиновића, „Обичан човек“, Бранислава<br /> Нушића, Стеријине „Покондирена тиква“ и „Зла жена“. Народне ношње и<br /> реквизите обезбеђивали су Жарковци, тада прве комшије, па су<br /> постављене и „Сеоска лола“, „Девојачка клетва“, „Београд некад и сад“.<br /> Овај вид забаве, као и сам спорт, помешао је Чукаричане различитих<br /> друштвених слојева: раднике, интелектуалце, службенике, па је режиму<br /> помало био и претња. Тако је кафана „Херцеговина“, која је имала и бину<br /> за наступе, била под присмотром власти, а Драмска секција се након<br /> неколико година распала.<br /> 19</div> <div>ЏК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> два четврта места на јуниорским првенствима Европе као и два прва и<br /> два друга екипна места на првенствима Југославије за јуниоре.<br /> Од 1975. године је савезни џудо судија. Иницијатор је обнављања рада<br /> Џудо клуба „Милиционар“, сада Џудо клуба „Жандармерија“, који под<br /> његовим стручним и организационим вођством постиже завидне<br /> резултате. Такмичари су освајачи трофеја на светским и европским<br /> шампионатима, на медитеранским играма, учесници ОИ, освајачи<br /> медаља на светским студентским шампионатима, седмоструки су екипни<br /> прваци Југославије, СЦГ и Србије.<br /> За квалитетан и стручан рад у џудоу више пута је награђиван<br /> (Октобарска награда 1978. и 1982. године, као и више плакете за<br /> изузетан допринос у развоју џудо спорта).<br /> Председник је Џудо клуба „Чукарички“ и потпредседник Спортског<br /> друштва Чукарички.<br /> Тренутно је на функцији спортског и пословног директора Џудо клуба<br /> „Жандармерија“. Председник је Удружења суперлигаша Џудо савеза<br /> Србије, и председник такмичарске комисије Џудо савеза Србије. Члан је<br /> Управног одбора Џудо савеза Београда и члан Управног одбора Џудо<br /> савеза Србије, комисије за црне појасеве - Дан степене Џудо савеза<br /> Србије.<br /> 7. 9. 5. Развој Џудо клуба „Чукарички“ од настанка до данас<br /> За ванредног прфесора на Полицијској академији изабран је<br /> 2005. године, а за редовног професора на Криминалистичкополицијској<br /> академији 2010 године.<br /> Неколико година за редом као предавач учествује у едукацији<br /> професора и инструктора специјалног физичког образовања МУПа<br /> Републике Србије, ради примене савремене едукативне и<br /> тренажне методологије која је развијена у оквиру СФО- а.<br /> Прва екипа „Борца“ из 1970/71. године<br /> Цео клуб је бројао 30-ак чланова, свих узрасних категорија.<br /> У периоду од 1970. до 1974. године постигнути су први резултати. Вредно<br /> је поменути такмичаре који су освајали медаље на првенствима<br /> Београда, Србије и Југославије, а то су: Драгомир Станић, Горан Станић,<br /> Зоран Ракић Мали, Зоран Ракић Велики, Љубиша Бошковић, а у женској<br /> конкуренцији: Борка Ерцег, Јованка Стојановић и Славица Ђуровић.<br /> Клуб је покренуо џудо секцију у „Партизану“, у Жаркову јануара 1975.<br /> године, када почиње нова ера Џудо клуба „Борац“, где је на тренинзима<br /> било и по две стотине полазника. Из такве масовности, родио се квалитет.<br /> Тренинге је водио Мирољуб Благојевић Мишко, који је од 1976. године<br /> постао и први тренер, пошто прослављени шампион Стојан Стојаковић<br /> због приватних, као и обавеза у Џудо Савезу, више није могао редовно<br /> долазити на тренинге. Стојаковић је остао у управи клуба и тренинге је<br /> посећивао кад год су му прилике то дозвољавале.<br /> 182</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Зграда у којој је било<br /> седиште Општине<br /> Чукарица 1914. године<br /> Слика са саме<br /> изградње водовода<br /> Додају ли се томе „Шелово“ (данас НИС-ово) стовариште бензина,<br /> фабрике боје и фирнајса и остала индустријска предузећа, јасно је да је<br /> и пре Другог светског рата Чукарица била моћан индустријски реон.<br /> Изградњом постројења у Белим водама 11. јула 1892. почела је историја<br /> модерног београдског водовода. Као индустријско и радничко насеље<br /> Чукарица је била једно од упоришта радничког и синдикалног покрета<br /> Београда и Србије.<br /> 2. 2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ЧУКАРИЦА<br /> 2. 2. 1. Стварање општине Чукарица<br /> Чукарички крај је напредовао и развијао се<br /> као посебан, чудесни град, спојио се преко<br /> „Брда“ и Кошутњака са својим Жарковом,<br /> спустио низ падину, и на крају развио у велики<br /> административни и економски центар. Развој<br /> индустрије на овој територији, прилив станов -<br /> ништва, градња стамбених насеља и инфра -<br /> структура, брзо су довели до прерастања<br /> Чука рице у самосталну општину. То је оства -<br /> рено указом краља Петра I Карађорђевића од<br /> 30. децембра 1911. године.<br /> Указ краља Петра Првог Карађорђевића<br /> којим је Чукарица добила статус oпштине<br /> Од тада Општина Чукарица има своју административну самосталност.<br /> Данас, сама по себи, она је велики, леп, европски, универзитетски и<br /> спортски град. У склопу је града Београда као Градска општина Чукарица.<br /> Градска општина Чукарица 30. децембра 2011. године слави први век<br /> постојања.<br /> СПОРТИСТИ И СВИ ЧЛАНОВИ „ЧУКАРИЧКОГ“<br /> ЧЕСТИТАЈУ ЈОЈ СТОТИ РОЂЕНДАН!<br /> 2. 2. 2. Новија историја<br /> Између два светска рата на Чукарици је подигнуто више важних<br /> индустријских објеката: Фабрика мотора (1927), Фабрика коже и обуће<br /> (1939) и Фабрика картона „Умка“ (1939).<br /> Први трамвај на<br /> Чукарици.<br /> И данас „тринаестица“<br /> је веза Чукаричана са<br /> центром Београда.<br /> 9</div> <div>АК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Из Монографије 50 година СДЧ<br /> „...Иако је атлетика, „краљица спортова“ дошла у Београд пре<br /> Првог светског рата, на Чукарици се појавила тек 1927. године и<br /> није имала већи одјек. Приређиване су краће, „дивље“ трке на Чукарици.<br /> Дешавало се, понекад да се сваке друге недеље млади<br /> људи окушавају у брзини. Тако се родила атлетска секција у „Чукаричком“.<br /> Остали су запамћени први атлетичари: Драган Максимовић<br /> Шепарац, Милан Станић, Драги Тодоровић, Милан Савић,<br /> Воја Ђорђевић Северац, Карло Малек, Јован Ђорђевић и други. У<br /> то време приређиване су трке за пехар „Политике“, па су Чукаричани<br /> у конкуренцији „Грађанског“ из Загреба, и „Спорт клуба<br /> Југославија“ заузели друго место у екипном такмичењу. Успешно<br /> су учествовали и на прослави „Спорт клуба Југославија“. Мада<br /> је имала своје одане присталице ова секција није била дугог века.<br /> Уз већу пажњу и рад вероватно би се више афирмисала на Чукарици.“<br /> 7. 11. 1. Атлетика на Чукарици до 1976. године<br /> У послератном периоду на Чукарици је било изврсних атлетичара.<br /> Тада је носилац атлетских активностио био АК „21. мај“ из Раковице. Тренинзи<br /> су се одвијали на стази и теренима СРЦ „Кошутњак“, па је овај клуб<br /> био, такорећи, на Чукарици. Кроз његову школу је прошло више десетина<br /> атлетичара који су касније одлазили у друге клубове са рупкорн и тартан<br /> стазом, тражећи боље услове за рад, а и због учешћа у екипама великих<br /> клубова (углавном АК „Црвена звезда“ и АК „Партизан“).<br /> Поред тога у време шездесетих, седамдесетих, па и почетком осамдесетих<br /> година, основне школе са Чукарице дале су доста талентованих атлетичара,<br /> који су одмах након школских првенстава Београда и Србије,<br /> њихове прве афирмације, одлазили у школе атлетике „Партизана“ и<br /> „Црвене звезде“.<br /> С поносом можемо издвојити Снежану Хрепевник, југословенску рекордерку<br /> у скоку у вис, атлетичарку са великим бројем признања. Била<br /> је вишеструка победница балканских и медитеранских игара, а у једном<br /> моменту имала је трећи резултат на свету свих времена са прескочених<br /> 186 цм.<br /> Одмах за њом појавио се Ненад Стекић, прво млади скакач у вис, а<br /> потом ненадмашни рекордер у скоку у даљ. На предолимпијском турниру<br /> 1975. године скочио је 8,45 метара и поставио европски рекорд. Уједно то<br /> је био и други резултат на свету свих времена. Број његових освојених<br /> златних медаља са балканских и медитеранских игара је двоцифрен, а<br /> освајао је и титулу вицешампиона Европе. Скочио је преко осам метара<br /> више од стотину пута, што је био посебан светски рекорд. Победе је остварио<br /> на великом броју митинга светских размера и био у финалу олимпијских<br /> игара.<br /> Дане Корица, универзитетски светски првак, вишеструки балкански<br /> шампион (данас секретар Савеза спортова Србије), још увек је југословенски<br /> и српски рекордер на 5 и 10 хиљада метара. На Чукарици живи од<br /> дечачких дана.<br /> Милисав Анђелов, један од најбољих балканских кросаша, такође је<br /> Чукаричанин. Више пута је био на победничком постољу балканских<br /> првенстава.<br /> У тркама на 3 000 метара с препрекама, Панта Максимовић је био вишеструки<br /> државни и балкански првак, а једно време и југословенски рекордер<br /> у овој дисциплини.<br /> Садашњи председник АК „Чукарички“ Зоран Моловић, два пута вицешампион<br /> Купа Европе, балкански првак и победних многих великих уличних<br /> трка и кросева, рођени је Чукаричанин. Трчао је за АК „Црвена<br /> звезда“, касније у Шведској, а срце му је увек куцало за Чукарицу. У више<br /> наврата, као и сада, борио се да Чукарица добије атлетско борилиште<br /> које јој припада и које заслужује. Доводио је у клуб талентоване дугопругаше<br /> из Етиопије, као и Горана Наву, средњепругаша српско италијанског<br /> порекла, али није било услова да се било ко, са врхунским резултатима<br /> у атлетици, задржи у клубу који нема атлетску стазу. Као тренер радио је<br /> са многим атлетичарима, међу којима је био и један од најперспективнијих<br /> средњепругаша Европе Горан Раичевић, а који је настрадао у бомбардовању<br /> Србије 1999. године.<br /> Са Чукарице је и дугогодишњи шампион на 400 метара Исмаил Мачев,<br /> такође освајач балканских првенстава, који је био члан најбрже „беле“<br /> штафете 4 х 400 метара на свету.<br /> Са Чукарице је и Драгутин Топић, јуниорски светски првак и рекордер<br /> у скоку у вис (237цм), југословенска и српска легенда у овој дисциплини,<br /> такође и вишеструки освајач балканских, медитеранских и европских<br /> трофеја.<br /> 196</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> УП „Мостар“ д.о.о Кнеза Вишеслава 17, 11030 Београд<br /> тел: 011/35-55-127<br /> www. kampkosutnjak.rs<br /> РЕСТОРАН ЧУКАРИЧКИ САН<br /> Београдског батаљона 25,<br /> 11030 Београд-Чукарица<br /> Тел: 011/35-52-445<br /> Факс: 011/35-52-445<br /> http://restorani-svadbe-vencanja.co.rs/<br /> У једном од најлепсих делова Београда, у мирном крају,<br /> окруженом зеленилом, налази се “Камп Кошутњак”. Идилична<br /> слика зимског пејзажа или хладовина у летњим београдским<br /> врућинама, доживљаји су који “Камп Кошутњак”<br /> чине јединственим рестораном. Добра конекција са пословним<br /> центром престонице чини овај комплекс правим избором<br /> сваког госта. Малим делом Вам представљамо наше<br /> садржаје и могућности, али желимо да и ви доживите хармонију<br /> лепог амбијента и квалитетне услуге који ће вас учинити<br /> задовољним. Добродошли !</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Миша Марковић је средином 2008. године због превеликих обавеза<br /> поднео оставку на место председника ИО, с тим што је остао његов члан,<br /> задужен да и даље води пројекат Balkanchess, као његов идејни творац и<br /> аутор.<br /> На ванредној Скупштинин клуба, средином 2008. године, ИО клуба није<br /> успео да пронађе кандидата за председника, па је Радоје Марковић<br /> прихватио да врши дужност председника све до наредне Скупштине.<br /> Прве две године обавља дужност<br /> председника клуба, а потом је изабран<br /> за председника клуба, за секретара је<br /> изабран Милисав Петаковић. Од 2008.<br /> године у руководству клуба су: Радоје<br /> Марковић, Сава Милосављевић, Миша<br /> Марковић, Дејан Дакић, Влада<br /> Јовановић Жељко Петровић, Зоран<br /> Угрчић, Горан Иваниш и Живорад<br /> Антонијевић.<br /> Клуб поново бележи значајне<br /> резултате. Исте године осваја 1. место<br /> у Зонској лиги – група А, а затим у<br /> Радоје Марковић председник<br /> од 2008. године<br /> баражу заузима 2. место иза екипе<br /> „Делфин“ и тако се поново пласира у<br /> Квалитетну лигу Београда. Од тада се,<br /> са више или мање успеха, такмичи у Квалитетној лиги Београда са<br /> стандардном екипом коју чине: ФМ Милан Илијћ, МК Миша Марковић,<br /> МК Жељко Петровић, МК Миша Ковачић, МК Зоран Иваниш, МК Мики<br /> Јевремовић, МК Зоран Угрчић, МК Ненад Радошевић, МК Милан<br /> Игњатовић, Ђорђија Вуксановић, МК Лаза Поповић, Милан Влаи -<br /> сављевић, Милисав Петаковић и Драган Галовић. Клубу се 2010. године<br /> придружују МК Гаврило Делибашић и МК Александар Стојановић, ученик<br /> 7. разреда, врло талентован и перспективан играч са већ постигнутим<br /> резултатима на првенству Београда и Србије у свом узрасту.<br /> И даље се сваке године одржавају првенства Клуба:<br /> ИМ Јовица Тодоровић је победник 2007. године,<br /> ФМ Милан Илијћ је победник 2008. године,<br /> МК Миша Марковић је победник 2009. године,<br /> ФМ Милан Илијћ је победник 2010. године,<br /> Гаврило Делибашић је победник 2011. године.<br /> Првенство клуба за 2010. годину<br /> Неколико пута годишње, у поводу значајних догађаја у клубу,<br /> организују се брзопотезни турнири, на којима највише успеха имају ФМ<br /> Милан Илијћ, Миша Марковић, Жељко Петровић, Миша Ковачић и<br /> Ђорђија Вуксановић.<br /> Крајем 2010. године одржана је Свечана скупштина ШК „Чукарички“, а<br /> поводом 40 година постојања и том приликом су уручене плакете<br /> најзаслужнијим члановима свих генерација.<br /> Обележавање 40. година постојања клуба, у присуству председника и<br /> потпредседника Спортског друштва „Чукарички“, секретара Шаховског<br /> савеза Београда, окупило је на једном месту неколико генерација, које су<br /> дали допринос развоју шаха општине Чукарица. Свечаном скупу<br /> присуствовали су оснивачи ШК „Чукарички“, гости, Вера и Срећко<br /> Недељковић, светска првакиња Алиса Марић и многи други шахисти, који<br /> су и дан данас верни клубу, као и они који играју за друге клубове, а који<br /> су оставили траг у развоју шаха у нашег шаховског клуба.<br /> Почетком марта 2010. године почела је да ради пионирска школа шаха,<br /> нижег и вишег курса, коју похађа 15 полазника (троје виши курс, који води<br /> ФМ проф. Јовица Тодоровић и 13 полазника нижег курса, од којих четири<br /> девојчице, а које води мр Влада Јовановић). Тренери су Милисав<br /> Петаковић и МК Миша Ковачић.<br /> 158</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Шампиони Србије у хокеју на трави 2011. године:<br /> П. Димитријевић, П. Грковић (секретар), М. Црнић, Г. Михић, А.<br /> Ђаковић, И. Петровић, Ф. Нешковић, Ђ. Кусуровић, А. Чабрић, П.<br /> Петровић (председник), Б. Станојевић (тренер), Г. Пиргић, М. Симић,<br /> М. Петровић (капитен), Н. Вулетић, Б. Костић, А. Живковић, А.<br /> Грковић, Б. Симић, Ч. Нигић, С. Ђелетовић, М. Борисављевић и М.<br /> Станојловић.<br /> Турнири у Београду одржавани су и на отвореном и на затвореном<br /> терену, па је почетком деведесетих (1981. и 1984) „Чукарички“ био<br /> четвртопласирани, а 1982. заузео је друго место. Последњих година имао<br /> је више успеха, па је 2007. победио и био четврти, а 2009. био први и на<br /> отвореном и на затвореном терену.<br /> У Загребу, где је увек била већа конкуренција, пласирао се 1979. на<br /> девето место, 1985. на одлично четврто, 2005. на осмо , а 2007. на седмо.<br /> У Прагу је гостовао два пута: 1977. био је вицешампион, а 1987.<br /> завршио је на четвртом месту.<br /> ХК „Чукарички“ је у Еслингену 1980, на међународ ном турниру 12<br /> екипа, заузео друго место.<br /> На крају осамдесетих и турнири у Будимпешти су донели пуно радости<br /> Победници Меморијалног турнира у Суботици 2008. - Клуб хокеја на<br /> трави „Чукарички“<br /> „Чукаричком“: 1977. и 1978. био је победник, а 1980. и 1985. трећи.<br /> Четврто место је заузео 1981. године.<br /> Гостовало се и у Аликантеу у Шпанији, па је тамо 1979. и 1984. заузео<br /> шесто место, а 1983. године - пето. У Трсту и Ђенови 1982. заузео је пето,<br /> односно четврто место.<br /> Панчево је било домаћин турнира 1988. године. ХК „Чукарички“ је био<br /> и на турниру у Кошну, у Пољској 1989. и освојио турнир.<br /> И 2007. године у Кошну се добро играло, па је „Чукарички“ био други,<br /> а те је године понео наслов вицешампиона и у Вршцу.<br /> Титула је из Новог Сада донета 1977. године, а треће место 2008.<br /> Учешће на Међународном дворан ском турниру „Пореч – опен“ 2008.<br /> донело је „Чукаричком“ друго, а 2010. је завршио на четвртом месту.<br /> 127</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> Милутин Игњатовић,<br /> дипл. инж.<br /> Пословном политиком усмереном ка будућности Саобраћајни<br /> институт ЦИП је данас једна од највећих и најзначајнијих истраживачко-пројектантских<br /> и инжењеринг компанија у Републици<br /> Србији, поуздан партнер државним институцијама, домаћим и<br /> страним компанијама, факултетима и агенцијама. Током 130 година<br /> пословања стекли смо велики углед на тржишту захваљујући<br /> богатом искуству афирмисаних стручњака, али и сталним<br /> развојем истраживачког рада и улагањем у младе и талентоване<br /> стручњаке. Развоја нема без инвестиција у знање, и зато је за<br /> нас улагање у младе и талентоване кадрове традиционално<br /> један од приоритета. Остали смо синоним за високу концентрацију<br /> техничких знања и тим врхунских стручњака који су спремни<br /> да пронађу најрационалнија решења за најкомпликованије<br /> пројекте. Оптималним спојем дугогодишње традиције и искуства,<br /> следећи светска достигнућа и трендове, постали смо формула<br /> пословности, квалитета, брзине и поверења. Успели смо да останемо<br /> у врху светских пројектантских компанија са једнако добрим<br /> резултатима у пројектовању и у научно-истраживачком раду. Традиција<br /> је за нас чврст темељ успешног пословања и захваљујући<br /> досадашњим пословима уживамо велико поверење на тржишту.<br /> Она је за нас и својеврсна обавеза да у будућности останемо водећа<br /> компанија у земљи у делатности којом се бавимо.<br /> Генерални директор,<br /> Ђорђо Антељ<br /> Компанија Гемакс, једна од првих приватних грађевинских<br /> компанија у Србији, током двадесет година постојања прерасла<br /> је у препознатљив бренд у читавом региону и изградила<br /> репутацију у свим грађевинским извођачким пословима.<br /> Захваљујући приступу градитељству који је поставио оснивач<br /> Ђорђо Антељ, компанија Гемаx утврдила је лидерску позицију<br /> на тржишту. Приступ који је постао кључ успеха подразумева<br /> инсистирање на примени најстрожих професионалних<br /> и етичких стандарда, запошљавање висококвалификованих<br /> кадрова, употребу савремених технологија и примену иновација<br /> у техничким и естетским аспектима градитељства. Гемаx<br /> већ годинама улаже у најсавременије грађевинске машине и<br /> алате, а пре свега у стално усавршавање око 800 запослених<br /> који у пракси постижу изузетне резултате.</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> ФК „Чукарички Станком“ који се вратио у Прву савезну лигу – стоје:<br /> Пртењача, Мусовић, Јуринић, Пауновић, Димитријевић, Шуберт,<br /> Максић, Ћоровић, Гајић, Гавранчић, Брзаковић (капитен) и Косановић<br /> (економ); стоје: Будимировић, Радука (тренер), Пјевић, Боровић,<br /> Миленковић, Гуснић, Матијевић, Павловић, Пепић, Нухи, Перишић,<br /> Поповић (тренер голмана) и Орлић (масер); седе: Авни<br /> (физиотерапеут), Милета, Головић, Киковић (шеф стручног штаба),<br /> Михаиловић (председник), Спасеновић (директор), Видовић<br /> (секретар), Стојаковић, Поповић и М. Дудић.<br /> Фудбалска сезона 1999/2000. године<br /> Екипа ФК „Чукарички Станком“ 1999/2000. године – стоје: Мирковић,<br /> Матијевић, Максић, Ћоровић, Будимировић, Пјевић, Хусеиновић, В.<br /> Видовић, Гавранчић, Јуринић и Перишић; средњи ред: Пандуровић,<br /> Младеновић, Грозданић, Катавић, Гајић, Миленковић, Георгијевски,<br /> Пецељ, И. Дудић, Спасојевић, М. Дудић, Павловић, Боровић, Ђиновић и<br /> Косановић (економ); седе: Гуснић (капитен), Ђукановић, Стојаковић,<br /> Радука (тренер), Спасеновић (директор), В. Поповић (шеф стручног<br /> штаба), Михаиловић (председник), Ф. Михаиловић, Видивић<br /> (секретар), Пајић и Радишић (кондициони тренери), И. Поповић, Нухи,<br /> Авни (физиотерапеут) и Марјановић (тренер).<br /> ПРВА CABE3HA ЛИГА<br /> 1. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 40 33 6 1 85: 19 105<br /> 6. ЧУКАРИЧКИ СТАНКОМ 40 15 11 14 42:43 56<br /> Ове сезоне екипа ФК „Чукарички Станком“ играла је стандардно добро<br /> и све време се држала средине табеле . На крају сезоне нашла се на шестом<br /> месту.<br /> 77</div> <div>PRIJATEQI SPORTSKOG DRU[TVA I KLUBOVA „^UKARI^KI“<br /> Беогума је у сарадњи са пословним партнерима и консултантима<br /> развила посебну филозофију. Крајњи циљ је да израсте<br /> у модерно предузеће, спремно да одговори новим правилима<br /> пословања и да уђе у нове пословне изазове и подухвате.<br /> Ова филозофија основ је наше садашњости и будућности.<br /> ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА:<br /> 1. Уважавање и стално прилагођавање захтевима тржишта и<br /> купаца<br /> 2. Пружање високог квалитета производа и услуга у свим сегментима<br /> 3. Грађење партнерских односа са свим учесницима у процесу<br /> размене и са финалним потрошачима<br /> 11030 БЕОГРАД - ЧУКАРИЦА<br /> Шумадијски трг бр. 2<br /> Телефон: 011-3052-401<br /> Факс: 011-3052-403<br /> Е-пошта: ppcukarica@sbb.rs<br /> URL: www.jppp.org.rs</div> <div>ХК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Следеће године хокејаши са Бановог брда заузели су другу позицију.<br /> „Чукарички“ није наступао на државном првенству 1952. године, а<br /> идуће је поново био на другој позицији, иза загребачког „Јединства“.<br /> Године 1954. у предтакмичењу се нашло шест екипа које су биле<br /> подељене у три групе. „Чукарички“ је наступио у трећој и заузео друго<br /> место иза првопласираног „Јединства“ из Загреба. У коначном пласману<br /> био је пети.<br /> Коначна табела после финалних утакмица:<br /> 1. Јединство (Загреб)<br /> 2. Раде Кончар (Загреб),<br /> 3. Звезда (Суботица),<br /> 4. Маратон (Загреб),<br /> 5. Чукарички (Београд),<br /> 6. Конкордија (Загреб),<br /> 7. Железничар (Марибор),<br /> 8. Ел. централа (Суботица),<br /> 9. Кладивар (Цеље).<br /> Следећих пет година је протекло без „Чукаричког“ у борби за првака<br /> Југославије у хокеју на трави. За то време родила се и остварила идеја о<br /> формирању и женског тима. Тачно пет година по оснивању Хокеј клуба „Чукарички“,<br /> 1954. године регистован је Женски хокејашки клуб „Чукарички“. Овај<br /> пример следили су и други клубови у Београду и Србији, пре свих, „БАСК“ из<br /> Београда, „Зорка“ из Суботице и „Технолог“ при Спортском активу Хемијске<br /> школе. На тај начин створена је потребна конкуренција за лигашка такмичења.<br /> У Хрватској је већ постојало неколико клубова. У сезони 1955/56. формирана<br /> је Савезна лига у којој се такмичило за наслов првака Југославије у женском<br /> хокеју.<br /> 7. 4. 5. Женски тим хокеја на трави „Чукарички“<br /> Тренер Стеван Фридл, врстан стручњак и човек који је проникао у све<br /> тајне хокеја, доградио је њихову игру, дао јој глазуру и научио их<br /> убојитости. Знао је како да их одушеви и поведе у најтеже окршаје. Није<br /> био само теоретичар, већ је имао чуло да осети које место којој девојци<br /> лежи. Постављао их је увек тамо где су, управо, могле највише да дају.<br /> Иначе, поседовао је и изванредне организаторске способности.<br /> Захваљујући њему, ова даровита генерација девојака брзо је<br /> избила у сам врх југословенског женског хокеја. У прво време, играни су<br /> искључиво пријатељски мечеви, па су „Чукаричанке“ биле пионирке<br /> хокејашког спорта у Београду.<br /> Била је то марљива и дисциплинована генерација. Сестре Анка и<br /> Радмила Трифуновић, Љиљана Стефановић, Љубица Максимовић, Зора<br /> и Даница Крстић, Душанка Мићић, Дара Златић, Зорица и Стана<br /> Станковић, Љубинка и Слободанка Милошевић, и Надежда и Радмила<br /> Станојевић. Њих је, поред Фридла, водио и тренирао професор Живко<br /> Војновић, савестан и добар педагог. Научио их је основним елементима<br /> ове игре и доста помогао да се искажу као екипа на терену.<br /> Хокејашице „Чукаричког“ половином шездесетих<br /> 120</div> <div>ОК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> дебитанти у тој лиги.<br /> Кадеткиње су освојиле прво место на турниру у организацији ОК<br /> „Спас“, пионири су освојили друго место у Лиги пријатељства, а и<br /> њихови старији саиграчи из кадетске екипе су освојили прво место<br /> 2008/2009. и друго место 2009/2010. године.<br /> Још један велики успех постигли смо на крају сезоне 2009/2010.<br /> године, не у такмичарском, већ у организационом смислу. Наш клуб је<br /> примљен у Спортско друштво „Чукарички“. Тим чином клубу је дата<br /> већа доза озбиљности, и подршке у даљим такмичењима. Бити под<br /> окриљем спортског друштва које има дугу традицију, и велике спортске<br /> успехе иза себе за „Феникс“ је велики изазов.<br /> „Феникс“ је 2008. постао један од оснивача Лиге пријатељства, која<br /> Стоје: Ивана Голубовић, Горан Брезић, Ана Радић, Аида Реџовић,<br /> Катарина Лазаревић, Драгана Чабаркапа, Маријана Славковић,<br /> Марија Живановић, проф. др Предраг Немец;<br /> клече: Александра Алексић, Хелена Луковић, Катарина Богићевић,<br /> Тамара Радић, Милица Зељковић, Сара Павловић<br /> на територији Београда, што је успех, с обзиром да у Београду има<br /> преко 40 регистрованих одбојкашких клубова. У сезонама 2006/2007. и<br /> 2007/2008. који је био при врху такмичења, учествовали смо на<br /> многобројним турнирима и остварили добре резултате.<br /> За 2007. годину везује се почетак наше сарадње са прволигашким<br /> клубовима који показују интересовање за наше играчице, јер су увидели<br /> да се у „Фениксу“ стварају квалитетни играчи. У досадашњем постојању<br /> и раду клуба најзначајније по успесима биле су, како на такмичарском<br /> тако и на организационом нивоу, сезоне 2008/2009, када је освојено<br /> прво место у Општинској лиги за сениорке, и 2009/2010, у којој је екипа<br /> освојила друго место у Регионалној лиги Београда за сениорке, као<br /> Освајачице кадетског турнира у организацији ОК „Спас“ – стоје:<br /> Милица Срећковић, Тијана Ивљанин, Маида Реџовић, Јелена<br /> Рикаловић; седе: Јелена Борозан, Горана Богдановић, Милица Ерић,<br /> Ива Агбаба, Милица Пандуревић<br /> 216</div> <div>СД „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Завршна реч председника Спортског друштва „Чукарички“<br /> Владимира Матића<br /> „У протеклом периоду извршили смо велики број задатака које<br /> сада пред нас поставља, преко хиљаду спортиста. За потребе<br /> њиховог тренинга и такмичења унапредили смо услове за рад у<br /> техничком и у финансијском смислу. Даљи наш рад на омасовљању<br /> Спортског друштва иде у смеру напретка свих, а посебно клубова<br /> који још немају све потребне услове за рад. Потребно је<br /> реконструисати помоћни фудбалски терен, као и терен за мале<br /> спортове, наћи начин да се оспособи атлетска стаза, одредити<br /> трајну локацију за спортску халу. Све то захтева још интензивнију<br /> сарадњу са друштвеном заједницом, развој маркетинга, оснивање<br /> предузећа у оквиру Спортског друштва, повезивање са спонзорима<br /> и донаторима и још много тога. Надасве потребно је продубити<br /> сарадњу са основним и средњим школама, као и са Факултетом за<br /> спорт и физичко васпитање, Републичким заводом за спорт и другим<br /> институцијама.<br /> И као што рече Милош Илић, први председник Спортског друштва<br /> „Чукарички“, 4. јула давне 1926. године:<br /> – Нека нам је Друштво срећно и дуговечно! Живели!“<br /> Комплекс<br /> Спортског<br /> друштва<br /> „Чукарички“<br /> Потпредседник проф. др М. Благојевић, председник<br /> В. Матић и генерални секретар С. Милосављевић<br /> 43</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ<br /> Фудбалска сезона 1980/81. године<br /> СРПСКА ЛИГА<br /> 1. ТИМОК 30 17 8 5 42:23 42<br /> 7. ЧУКАРИЧКИ 30 12 7 11 40:35 32<br /> Екипа је ове сезоне играла у саставу: Јушић (голман), Мацан (капитен),<br /> Верушевић, Ђулафић, Гемаљевић, Мркић, Јандрић, Николић, Милутиновић,<br /> Милојковић и Упчев.<br /> Фудбалска сезона 1981/82. године<br /> На позив Миливоја Мике Јанковића, председника клуба, за шефа сручног<br /> штаба вратио се после петнаест година Ратомир Чабрић, познати фудбалски<br /> стучњак. У стручни штаб позвао је Сашу Милосављевића и<br /> Драгољуба Јаџића за тренере првог тима. У стручни штаб су ушли Милош<br /> Јанковић, као тренер пионира, и Мирко Дакић, као тренер омладинаца,<br /> који је био једини професионални тренер.<br /> Млађи играчи, који су дошли из „Црвене звезде“, са тренерима Милованом<br /> Ђорићем, потом и са Жарком Недељковићем, напустили су клуб.<br /> Са њима је отишао и Радослав Жугић, играч који је поникао у „Чукаричком“.<br /> Стога је „Чукарички“ позвао бивше играче да се врате и оформе<br /> екипу. У клуб су дошли: Душан Одабашић, Радослав Упчев, Зоран Милутиновић,<br /> Зоран Ћулафић, Слободан Милојковић и Божидар Бранковић,<br /> који су – уз искуног Славка Мацана, Предрага Јушића и Срђана Гемаљевића,<br /> заједно са младим Драганом Мишићем, Петром Мркићем, Александром<br /> Ђуровићем и Предрагом Радосављевићем Прекијем – оформили<br /> такмичарску екипу.<br /> Тим ФК''Чукарички''из 1981/82. године<br /> стоје: С. Милосављевић (тренер), Верушевић, Јушић, Станковић, Гемаљевић,<br /> Одабашић и тренер Д. Јаџић; чуче: Бранковић, Денић,<br /> Мишић, Упчев, Радосављевић и Марковић.<br /> МИЛИВОЈЕ МИКА ЈАНКОВИЋ, био је алфа и омега<br /> Фудбалског клуба „Чукарички“, не само у периоду<br /> када је био председник Клуба (1981/82), него и много<br /> раније, а и дуго после, јер је уз цео свој радни век,<br /> који је провео у СОФК Чукарица, имао љубави и<br /> воље да увек буде посвећен и свом „Чукаричком“.<br /> Живео је с њим до последњег дана.<br /> Тим ФК''Чукарички'' из 1981/82. године – стоје: С. Милосављевић<br /> (тренер), Јушић, Мацан, Верушевић, Ђуровић, Гемаљевић и Д. Јаџић<br /> (тренер); чуче: З. Вучковић, Радосављевић, Мишић, Милутиновић,<br /> Денић и Милојковић.<br /> 67</div> <div>ОК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ОДБОЈКАШКО РЕКРЕАТИВНИ КЛУБ „ЧУКАРИЧКИ - ФЕНИКС“<br /> 213</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Свакако да не треба заборавити и оне који су све ове године бринули<br /> о реду у просторијама клуба: Милојку Тадић, Бранка Андрејића, Адам<br /> Шутановца и Коцану Стаменковић. Прошле су многе године, смењивале<br /> су се генерације и руководства, али је клуб, као један од ретких у Београду<br /> и на овим просторима, успео да преживи бурна времена наше<br /> свакодневице и да сопственим потенцијалом и ресурсима постигне<br /> резултате на које сви морамо бити поносни.<br /> Од његовог настанка циљеви су нам били да, у сарадњи са школама<br /> на општини, утичемо на подизање квалитета и потенцијала шаховског<br /> подмлатка, да анимирамо талентоване да се прикључе нашем клубу и да<br /> добром организацијом омогућимо појединцима напредовање у шаху,<br /> стварајући властиту шаховску базу. Желимо да створимо оптималне<br /> услове да шахисти имају могућност напредовања и да се преко резултата<br /> афирмишу и шахисти и клуб. Наставићемо да усавршавамо пројекат “Balkanches”,<br /> и да на тај начин држимо корак са савременим технологијама,<br /> токовима и достигнућима у развоју шаха; да створимо властиту<br /> материјалну базу, прихватимо нове изазове – формирање школе шаха на<br /> интернету, праћење свих важнијих догађаја путем интернета, праћење и<br /> пренос шаховских партија, и не само то.<br /> Са доделе признања на прослави четрдесетогодишњице<br /> Шаховског клуба "Чукарички"<br /> 161</div> <div>ШК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> ВМ Вера Недељковић, ИМ др Срећко Недељковић, Владислав<br /> Јовановић и ВМ Алиса Марић на прослави 40 година ШК „Чукарички“<br /> На екипном брзопотезном првенству Београда, одржаном у јуну,<br /> сениори су освојили пето мосто у другој групи. Најбољи резултат имао је<br /> МК Максим Секулић освојивши 18 ½ од 23 поена.<br /> Млада екипа „Чукаричког” учествовала је на турниру у част Дана<br /> младости у организацији Дома гарде из Београда. Победили су Војну<br /> гимназију 3:2, а изгубили од „Вождовца” са 1:4. Учествовали су и у<br /> прослави дана „Сутјеске“, одиграли меч са Домом гарде и победили са<br /> 5:0.<br /> Одазивајући се позиву касарне ,,4. јули” из Београда, а обележавајући<br /> прославу Дана ЈНА, подмлађена екипа победила је војнике са 5:2.<br /> У заједници са Шаховским одбором Чукарице одржано је пионирско и<br /> средњошколско првенство општине у просторијама клуба. На овом<br /> такмичењу наступило је 14 пионирских екипа са 74 играча. Победили су<br /> ученици Основно школе „Франц Прешерн” са Миљаковца.<br /> Пионирска екипа „Чукаричког” борила се и на Екипном првенству<br /> Србије у Копашници и заузела осмо место. Млади Горан Војиновић имао<br /> је најбољи резултат на четвртој табли.<br /> На појединачном Октобарском турниру шахисткиња у Шаховском<br /> дому Београда учествовале су и три представнице „Чукаричког”, и то:<br /> 3лата Марјановић, Мила Саматовић и Оливера Кнежевић. Оливера<br /> Кнежевић је у јакој конкуренцији освојила другу категорију.<br /> На брзопотезним турнирима и такмичењима учествовали су<br /> интернационални мајстори др Срећко Недељковић, Никола Караклајић<br /> и Хрвоје Месинг. На једном од њих победио јe др Срећко Недељковић.<br /> Наредних година клуб је учествовао у Српској лиги и постизао<br /> променљиве резултате. Организована су многобројна турнири<br /> (категорни, брзопотезни и викенд), сениорска, омладинска и пионирска<br /> првенства.<br /> За сениорку екипу су тих година играли: М. Вељковић, М. Секулић, М.<br /> Хамовић, Б. Станић, Богдановић, Јокић, Д. Бркушанин, Н. Колунџић и М.<br /> Вујасиновић. На женским таблама играле су О. Кнежевић и Павловић.<br /> На омладинским таблама наступали су М. Влаховић, Недељковић и<br /> Перић. Треба истаћи да је од сениора најуспешнији Милић Вељковић,<br /> прва табла „Чукаричког”, а као омладинац Миодраг Влаховић постигао<br /> је најбоље резултате.<br /> МАКСИМ МАКСА СЕКУЛИЋ<br /> У 1976. години на кормило<br /> Шаховског клуба „Чукарички“<br /> долазе Максим Секулић за<br /> председника и Бранко Станић за<br /> секретара. Заједно са управом<br /> водили су клуб до 1985. године, са<br /> изузетком 1981. године кад а је<br /> председник клуба био Драшко<br /> Стојановић. Из ранга у ранг Клуб је<br /> постепено напредовао и овај<br /> период је био „златно доба” за ШК<br /> „Чукарички“.<br /> 147</div> <div>КСВ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> КЛУБ ЗА СКОКОВЕ У ВОДУ „ЧУКАРИЧКИ“<br /> 171</div> <div>ФК „ЧУКАРИЧКИ“<br /> Резултати ове женске екипе били су изузетни, а понеки рекордерски, што<br /> се најбоље може илустровати високим победама од 6:0, 6:1, 7:3. Биле су борбене,<br /> имале су жара за игру и волеле су дрес „Чукаричког“. Аплауз је био једина<br /> награда овим љупким девојкама које су поносно пронеле име „Чукаричког" по<br /> читавој Југославији.<br /> После две године свог постојања и успешног гостовања по читавој земљи,<br /> женски фудбал се угасио на Чукарици. Једноставно речено, нису постојали<br /> услови за даљи рад, мада је постојало одушевљење да се ова игра одржи.<br /> Терен и зграда су усмерени за друге потребе, а оне нису желеле да играју под<br /> другим именом, па је овај узорни женски колектив морао да престане са радом.<br /> Поред тога дигла се велика прашина у целој земљи око постојања женског<br /> фудбала уопште. Многи фудбалски стручњаци износили су аргументе против,<br /> лекари су били и за и против, али саме фудбалске институције одбациле су<br /> могућност да се жене баве овим спортом. Тако су мушкарци успели да неко<br /> време сачувају, резервишу фудбал само за јачи пол. Женски фудбалски савез<br /> није још дуго оформљен, а женски фудбал је таворио све до данашњих дана.<br /> Ипак, данас је време у коме жене инсистирају на равноправности као никада,<br /> па међународне федерације обавезују присутност женских екипа у свим спортовима.<br /> То је залог да ће се у скорој будућности поново играти одличан женски<br /> фудбал. У Спортском друштву „Чукарички“ се веома озбиљно гледа на то и даје<br /> велика подршка женском спорту.<br /> Што се тиче ЖФК „Чукарички“, навијачи се још увек сећају ових талентованих<br /> девојака чије могућности и домети нису били нимало наивни. У скорој будућности<br /> сигурно ће се на фудбалским утакмицама жена поново чути „Темпо<br /> ЧСК!“ На Чукарици, за ову врсту спорта, сигурно има правог потенцијала и<br /> снаге.<br /> ЖФК „Чукарички“ 1961. године<br /> Пред утакмицу спортски поздрав навијачима<br /> 100</div>
Remove